Velika tuga zadesila je srpsku, jugoslovensku i evropsku košarku kada je prerano preminuo legendarni plejmejker najdominantnijeg tima u istoriji evropske košarke. Zoran Sretenović nas je napustio u 57. godini, a sada se tim povodom oglasio i čovek koji je najviše verovao u njega.
Upravo je na zahtev Božidara Maljkovića plejmejker koji nije mogao svoje mesto da nađe u Crvenoj zvezdi zaigrao u Jugoplastici i postao trostruki prvak Evrope. Sada se pismom koje prenosi Indeks oprostio od svog omiljenog plejmejkera.
"Zamislite filmove ''Do posljednjeg daha'' bez Belmonda ili "Kad budem mrtav i beo" bez Dragana Nikolića. E, ono što su bili Bebel i Gaga u svetu filma, to je bio Sreta u evropskoj košarci. Ti veliki i nagrađivani filmovi bili bi dobri s bilo kojim glumcem, ali su samo s tom dvojicom remek-dela.
Po toj analogiji, Jugoplastika, službeno najveća ekipa evropske košarke, bila bi bez Srete dobra, ali ne i odlična. Sretu sam znao i pratio kroz ceo njegov košarkaški put. Imao sam i privilegiju da ga treniram. Van terena nonšalantno je nosio lepršavi duh beogradskog mangupa, koji nije bio bitanga, i čovjeka koji je poznavao Ulicu, s velikim U, ali nije bio uličar
Pored divne majke i oca policajca iz Policijske uprave Voždovac, to nije ni mogao biti. Patološki vredan, granično lud kad je hrabrost u pitanju, taj vic s beogradskog basketa uneo je u najviša evropska natjecanja s kojih se uvek vraćao kao pobednik.
Baš takvog želeo sam ga u Jugoplastici. Baš takav dao je našem timu hemiju koja je trajala koliko i njegov boravak u Splitu. Baš takav kao vizija mi se pojavio na velikom finalu protiv Makabija", navodi Božidar Maljković.
Nakon dirljivih reči koje smo čuli na komemoraciji i sahrani od velikana jugoslovenske i evropske košarke, Maljković svoje obraćanje završava žaljenjem što je Beograd i svet izgubio sjajnog čoveka.
"Danas na gubitku nije samo njegova porodica već Beograd i cela košarkaška planeta. Naš sport i ovaj grad izgubili su dobrog duha… Čoveka kog nisam video namrštenog. Jebeš ga…", završava Maljković.