Tužne vesti pogodile su srpsku košarku, ostali smo bez jednog od najvećih. Napustio nas je Milivoje Karalejić (1945 - 2024), čovek koji je godinama bio desna ruka Svetislava Pešića i stručnjak koji je uspeo da spremi i formira generacije najboljih jugoslovenskih košarkaša.
Profesor doktor Karalejić je kao kondicioni trener osvojio preko 30 trofeja, a sa reprezentacijom naše zemlje je osvajao trofeje u bukvalno svim starosnim kategorijama koje postoje. Bio je stručnjak za kondiciju kome su se za savete i pomoć obraćali svi - od Svetislava Pešića i Boše Tanjevićado Željka Obradovića. Doktorirao je prvo na fakultetu na temu "Relacije između konativnih dimenzija ličnosti i uspeha u košarci", a onda su brojne medalje bile svojevrsan doktorat same po sebi.
"Srećan sam što sam čitav život radio sa mladim ljudima velikih ambicija kao sa i vrhusnkim sportistma. To mi je davalo posebnu motivaciju i uvek sam se osećao dobro, fizički i mentalno. Tako da se i sada osećam veoma dobro. Pošto sam bio dobar student, ja sam od 1971. godine bio na Fakultetu za fizičku kulturu u Sarajevu. Bio sam prvo asistent na košarci, vrlo brzo sam postao i nastavnik. Ključni momenat je bio 1973. godine, otvorena je prva Viša škola za trenere i to smer košarka i fudbal", ispričao je on jednom prilikom, pa onda istakao i zašto je to bio ključni momenat. Pojavili su se ubrzo na tom mestu neki budući velikani!
"Ja sam bio rukovodilac smera za košarku i među prvima su bili upisani Bogdan Tanjević i Rusmir Halilović. Svetislav Pešić je upisao 1978. kada je završio igračku karijeru. Povreda ga je sprečila da nastavi, pa je sa 29 godina upisao školu."
Svetislav Pešić je potom postao direktor KK Bosne i hteo je da se bavi ekonomijom. Studirao je ekonomiju, ali kada je trener Bosne dobio otkaz upravo je legendarni Karaleja ubedio Pešića da preuzme tim! Ostalo je istorija.
"Prodanović je dobio otkaz na mestu trenera jer je izgubio prvih 7 kola u sezoni 1983/84. Da ekipa ne bi bila sama stave Pešića da bude sa ekipom dok se ne nađe trener. U međuvremenu dolazi utakmica sa Kvarnerom iz Rijeke. Bosna sa Pešićem dobije ti utakmicu. Vratili se u Sarajevo niko nije mogao da veruje. Dolazi Olimpija u Sarajevo sledeće kolo, i dalje nema trenera. Pešić dođe kod mene i kaže "Profo, daj neke vežbe ne znam više šta da radim sa ekipom" On je potrošio čitav arsenal vežbi koje je kao igrač znao i naučio i sad mu je trebala pomoć. Dođe utakmica, Bosna pobedi Olimpiju. Uprava zaseda i reši da Pešiću ponudi posao. On nije znao šta da radi. Bio je već direktor kluba, a sad mu se otvara nova pozicija. Pozvao je mene i rekao preuzeću tim, ako budeš sa mnom i ti hteo da radiš, da "zaoremo" što se kaže. Ja sam imao dosta obaveza tada i rekao sam da ću mu javiti sutra. Uspeo sam da pomerim obaveze rekao "Pešiću, prihvataj ponudu, radićemo". To je bila sezona 1983/84 i bili smo prvaci Jugoslavije posle one kontroverzne utakmice u Šibeniku kada je Dražen pogodio šut za pobedu, ali posle isteka vremena. Međutim, sudija je prvo poništio, pa priznao koš, pa je Šibenka osvojila titulu. Međutim, urađena je ekspertiza i meč je poništen i naloženo je da se igra novi u Novom sadu. Na drugom meču Šibenka nije došla i mi smo postali prvaci, tako da je te sezone Jugoslavija imala dva prvaka", pričao je nekada Karalejić.
Sredinom osamdesetih upravo su Pešić i Karalejić preuzeli neverovatan tim, generaciju nađše selekcije sa Divcem, Iliće, Kukočem, Rađom, Pecarskim, Koprivicom i redom uzimali zlata gde god se pojave. Zatim ga je naravno Svetislav Pešić odveo u Albu gde su pokorili nemačku košarku. Kada je Pešić preuzeo nacionalnu selekciju Nemačke bilo je vreme da Karalejić nečemu nauči i najvećeg - Željka Obradovića!
"Bio sam u Partizanu sa Vujoševićem 1988/89 godina kada je ekipa otišla na prvi fajnal for Kupa šampiona tada i to je bila sjajna generacija sa Divcem, Pecarskim, Đorđevićem, Grbovićem, Paspaljem, itd. Nakon toga sam jednu godinu bio sa Željkom Obradovićem u sezoni 1992/93, posle one šampionske sezone. Kasnije sam ponovo bio u Partizanu u sezoni 1999/00 kod trenera Nenada Trajkovića kada smo uzeli Kup ispred Zvezde i Budućnosti koji su imali najjače timove tada", objasnio je jednom prilikom.
Kako je Jugoslavija osvajala trofeje 2001. i 2002. godine sa Pešićem na klupi znamo, ali tu je veliku, veliku ulogu imao profesor Karalejić. "Tim je bio podmlađen, ali smo imali ključne igrače Bodirogu, Stojakovića, Gurovića, Tomaševića, Obradovića, koji se vratio iz povrede i koga sam osposobio da igra prvenstvo. Atmosfera dobra, radili smo sjajno, a oni su bili željni afirmacije i superiorno smo osvojili to EP. Sledeće godine je bio Indijanopolis, i najveća pobeda na izvoru košarke, to je remek delo!"
Sada smo, nažalost, ostali bez Milovoja Karalejića. Autentične figure, pionira i genija u svom poslu. Srećom po srpsku košarku i velikog pedagoga i profesora koji je svoju mudrost preneo mlađima. Zato, na svima nama je da uspomena na njega nastavi da živi.
(MONDO, Telegraf, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO: