Godinama, pa i decenijama veliku pažnju javnosti privlači odnos Vlada Divca sa svojim legendarnim saigarčima iz Hrvatske, sa kojima je nosio dres reprezentacjie Jugoslavije. Srpska NBA zvezda i jedan od naših najprepoznatljivijih sportista na svetu bio je jedan od prvih i najpopularnijih Evropljana u NBA ligi, a posle njega tamo su se pojavili i drugi majstori košarke sa kojima je osvajao titule prvaka Evrope i sveta sa Jugoslavijom - Dražen Petrović i Toni Kukoč među prvima.
O njegovom odnosu sa Draženom Petrovićem snimljen je i film "Jednom braća", u kojem su Amerikanci objašnjavali svetu kako su nekad bliski prijatelji prekinuli svaki kontakt tokom građanskog rata u Jugoslaviji.
Slična, mada ne i toliko "duboka" je i priča o Divčevom odnosu sa Tonijem Kukočem. Hrvatsko krilo osvajalo je godinama titule sa Čikago Bulsima i Majklom Džordanom, a za to vreme su susreti sa Divčevim timovima bili redovni. Međutim, njihov odnos nije uvek bio podjednako prisan, o čemu je Kukoč govorio 2008. godine gostujući u emisiji "Nedeljom u dva" na Hrvatskoj radio-televiziji, kod Aleksandra Stankovića.
Pre svega, on je bio upitan šta misli o Divcu.
- "Šta mislite o Vladi Divcu?"
- "Mislim da je dobra, pozitivna osoba", odgovorio je Kukoč.
- "Sa vama se ne bi složilo 80 odsto ljudi", odgovorio mu je voditelj Aleksandar Stanković.
Kukoč je znao šta je razlog tome i da u Hrvatskoj mnogi duže od 30 godina ne praštaju to što je Divac oteo u Argentini hrvatsku zastavu jednom provokatoru na Svetskom prvenstvu. Želeo je tada da bude istaknuta samo jugoslovenska zastava - zastava prvaka sveta.
"Znam, radi se o bacanju hrvatske zastave na Svetskom prvenstvu u Argentini. Iskreno ću vam reći, tamo kad smo došli, godinu i po posle je počeo rat. Imali smo koliko, 21 godinu, bili smo deca koja nisu razmišljala o tome šta bi se moglo desiti. Nama je život bio košarka i pet meseci smo bili na pripremama, poslednjih mesec dana proveli smo u Americi i već smo tamo upozoreni da bi moglo da bude struja sa hrvatske i srpske struje i da nastojimo da ne reagujemo. To je bila njegova reakcija, ali verujem da je on dobra osoba. Sad kad sam bio u njegovom oproštaju, otišao sam tamo kao Hrvat, nisam imao problema. Predstavilo se ovde da on hoće da bude predsednik Srbije. Mogu da kažem da je on bio predsednik, da možda ni rata ne bi bilo i našao bi se put da Hrvatska bude Hrvatska, a Srbija - Srbija, bez rata ", reagovao je Kukoč na Stankovićev zaključak.
Toni Kukoč igrao je u NBA za Čikago Bulse od 1993. do 2006. godine za Čikago, Filadelfiju, Atlantu i Milvoki. Divac je u NBA proveo duži period, od 1989. do 2005. nastupao je za Lejkerse, Šarlot, Sakramento i opet za Lejkerse. Njihov košarkaški vrhunac preklopio se sa veoma teškim periodom na prostoru bivše Jugoslavije. Prema Kukočevim rečima, zbog toga nisu mogli da budu prijatelji.
"Poznanik sam. Nismo se čuli u vreme NBA karijera zbog rata", rekao je Kukoč.
Ipak, kada se Divac opraštao od košarke i pravio revijalno-humanitarni meč u hali "Pionir", Kukoč je morao tamo da bude. I dobio je veliki aplauz u beogradskom hramu košarke. "Poziv na njegov oproštaj od košarke video sam kao respekt prema tim našim utakmicama, koje smo igrali i protiv jedan drugog i zajedno, da ima veze sa politikom ne bih otišao. Mi smo u vreme Argentine bili deca koja su igrala za reprezentaciju Jugoslavije. Niko od nas nije imao ni ideju o tome šta se sprema. Dogodine se igralo prvenstvo u Rimu, u polufinalu smo sa Francuzima, telefon zvoni Zdovcu u četiri sata, pred utakmicu. Pitao sam ga 'Ko te zove?', rekao mi je 'Zvali su me iz Slovenije da nas je Srbija napala i da moram da idem kući'", prepričao je Kukoč.
Priznao je Kukoč i da su mu smetala pitanja koja je tada dobijao u Beogradu.
"Bila su dva pitanja, prvo 'Šta radite u Beogradu', a drugo 'Zašto Rađa nije došao?' Prvi odgovor je bio da sam došao na oproštaj Divca, a drugo da će morati da pitaju Rađu, imao je nekih problema sa ženom, pa nije mogao", rekao je Kukoč Stankoviću.
Kao što uvek biva, nakon ovog intervjua usledile su godine u kojima su tenzije dodatno splasle, regionalna liga srpskih i hrvatskih klubova igra se duže od 20 godina, Dino Rađa je redovni, rado viđen gost Beograda, a 2024. opet je došao i Kukoč.
Povod je bio promocija dokumentarnog filma o njegovoj karijeri, koji se podudario sa važnom utakmicom Partizana u Beogradskoj areni, u kojoj je dobio aplauz dela publike koji gaji veliko poštovanje prema njemu, iako je bilo i onih koji su dočekli hrvatske košarkaše uz zvižduke. Pogledajte kako su Rađa i Kukoč primljeni na meču Partizan - Valensija:
Na sličan način, aplauzom Partizanove publike, Kukoč je početkom devedesetih i ispraćen iz jugoslovenske košarke, kojoj je sa Jugoplastikom doneo tri titule prvaka Evrope. Građanski rat u državi koja se raspadala praktično je već počeo tog maja 1991, kada je Kukoč nastupao u Hali sportova koja danas nosi ime Ranka Žeravice, u utakmici koju nikad nije zaboravio.
"Naravno da mi je bilo drago zbog toga. Razbijamo najvećeg rivala u finalu, u njihovoj dvorani, a 10.000 njihovih navijača nam odaje priznanje. Pretpostavljam da su sve to bili ljudi koji ni sami nisu mogli da veruju da nas čeka ludilo, nego su samo uživali u mojoj košarci i košarci koju je tada Jugoplastika igrala", ispričao je svojevremeno Toni Kukoč za "Indeks".
Usledile su Kukočeve godine u Benetonu iz Treviza, osvajanje titule prvaka Italije, a onda i selidba u Sjedinjene Države. Za to vreme nastupao je za reprezentaciju Hrvatske počev od njenog prvog nastupa - na Olimpijskim igrama u Barseloni. Spremajući se za te turnire, neretko je sretao na prijemima i svečanim posetama i predsednika Franju Tuđmana, kome je jednom prilikom tražio da odvede ekipu na jagnjetinu u Kninu, koji je u tom trenutku i dalje bio većinski srpski grad, što je prvi put prestao da bude 1995. godine, nakon progona srpskog stanovništva sa teritorije Republike Srpske Krajine.
Tuđman je tada zaista odveo košarkaše na "jagnjetinu u Knin", ali među njima nije bilo mesta za Kukoča, već samo za Stojana "Stojka" Vrankovića i Dina Rađu. Kukoč zbog tadašnjih razmirica sa vladajućim HDZ-om nije dobio poziv da uđe u grad na dan završetka akcije Oluja i etničkog čišćenja Srba sa teritorija na kojima su živeli vekovima.
Ovako je Kukoč opisao tu situaciju i svoj neodlazak.
"Ta jagnjetina je bila moja ideja"
"Ta jagnjetina u Kninu bila je moja ideja, priča je počela posle jedne utakmice, kada je predsednik ušao sa ostatkom svoje pratnje i bila je priča da bi bilo lepo da se na Olimpijskim igrama 1992. godine igra finale sa Amerikancima, Olimpijske igre su, košarka je, Drim tim je bio tu, najgledaniji sport na Olimpijskim igrama. I ja sam ga pitao 'Ako igramo finale, da li se možemo naći u Kninu na jagnjetini?'. Rekao je 'Može'", rekao je Kukoč.
Ispalo je ono što je ispalo, sedam dana nakon toga sam sa suprugom i prijateljem i njegovom suprugom otišao u Knin sa autom. Izgleda da nisu imali moj broj telefona. Da li me je Rađa krivio? Možda mrvicu, ali ne, jer nije bio on koji poziva. Bili smo kod njega na vikendici, i on je otišao, rekao je da ga zovu. Videli smo posle na TV-u izveštaj iz Knina i to je bio to. Ali, ne mogu Dina da krivim. Nepodoban sam bio zbog HDZ-a, napravljena je lista podrške HDZ-u na izborima i bez pitanja je moje ime stavljeno na listu. Ne znam koliko mogu da budem nepristojan, rekao sam 'Jebem ga ko me god stavio na listu', ne zato što sam protiv HDZ-a, već nazovi me i pitaj me da li hoću da budem na listi, objasni mi šta HDZ predstavlja, daje, nudi... Ma, i onda bih tražio da bude godinu dana da vidim da li bih pristao. Radije bih sačekao da ne budem na toj listi", dodao je Toni Kukoč.
Nakon igračke karijere, on je ostao da živi u Sjedinjenim Državama, gde je u Čikagu ambasador Bulsa.
Bonus video: Doček Tonija Kukoča na utakmici Partizana