Popularni Pionir od 2016. nosi ime profesora Aleksandra Nikolića - simbolično, na stogodišnjicu njegovog rođenja danas je zvanično otkrivena bista košarkaškog trenera. Svojim prisustvom čast su odale brojne poznate ličnosti, tako su se u dvorani našli predsednik Olimpijskog komiteta Božidar Maljković, trener Partizana Željko Obradović, novi predsednik Košarkaškog saveta Srbije Nebojša Čović, ministar sporta Zoran Gajić... Bistu su svečano otkrili Obradović i Maljković, na čiju je inicijativu "Pionir" preimenovan jednim od najznačajnih stručnjaka u istoriji evropske košarke.
"U staroj Jugoslaviji ne možete naći čoveka koji o Profesoru ne bi govorio u superlativu. Čovek koji je svima nama pomogao i činio nas boljim, zato sam ga nazvao patrijarhom naše košarke, a Ranka Žeravicu Dositejem. Dobro smo se družili, učio sam košarku od njega, isto kao i Željko Obradović, pomogao nam je da se formiramo i kao ljudi i kao treneri, izrasli smo u dva skromna i poštena trenera", rekao je Božidar Maljković.
Sinonim za Aleksandra Nikolića je bio otac jugoslovenske košarke, Božidar Maljković ne propušta priliku da ga nazove i "patrijarhom", što dovoljno govori o tome koliko je Profesor doprineo razvoju ovog sporta. Poticao je iz bogate porodice, ali kao svaki ambiciozni momak želeo da ostavi drugačiji trag. Studirao je Pravni i Medicinski fakultet u Beogradu i posle toga je bio profesor na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, pa je tako i dobio čuveni nadimak - Profesor.
Život mladog sportiste
Igračku karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi davne 1945., bio je deo čuvene grupe kojoj su pripadale legende Nebojša Popović, Raša Šaper i Bora Stanković. Potom je igrao u Jugoslovenskoj armiji i 1945. osvojio je Prvenstvo Jugoslavije.
Zatim je igrao u Partizanu, ali se 1946. vratio u crveno-beli dres u kojem je osvojio tri prvenstva Jugoslavije (1947, 1948. i 1949). U poslednjim godinama profesionalne karijere je igrao za Železničar i BSK Beograd, upisao je minute na terenu i za reprezentaciju Jugoslavije u 10 utakmice.
Trenerska karijera
Od 1951. je patike okačio o klin i uplovio u trenerske vode, tako se našao na čelu reprezentacije Jugoslavije s kojom je osvojio zlatnu medalju na Mediteranskim igrama 1959, zatim srebro na Evropskim prvenstvima 1961. i 1965, a između toga, odnosno 1963. na istom takmičenju njegov tim je osvojio bronzanu medalju. Na Svetskom prvenstvu iste godine Jugoslavija se okitila srebrom.
Dugačak je niz klubova koje je vodio posle velikog uspeha na klupi reprezentacije. Krenuo je iz Partizana, zatim je usledio angažman na prostoru Jugoslavije, ali i van tadašnjih granica. Bio je na čelu OKK Beograda, Padove, Vareze, Crvene zvezde, Borca iz Čačka, Virtusa, Venecije, Pezara, Udine.
Internacionalna karijera odvojila ga je od domovine, ali se posle 11 godina ponovo našao u ulozi selektora i zabeležio neverovatan uspeh. Jugoslavija je osvojila dve zlatne medalje, najpre na Evropskom prvenstvu 1977, a onda i godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu.
Dragan Kićanović je 1991. imao poseban zadatak za Profesora - mesto savetnika u Partizanu, dok je ulogu trenera imao Željko Obradović u svom prvom mandatu na toj poziciji. Da je saradnja tekla kako je bilo planirano potvrdila je i činjenica da je ekipa iz Humske osvojila krov Evrope iste sezone.
Nagrade...
Aleksandar Nikolić je preminuo u Beogradu 12. marta 2000. i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Iza sebe je ostavio brojna priznanja - FIBA mu je 1995. dodelila Orden časti, a našao se i na listi prvih pet trenera koji su uvršteni u Kuću slavnih Međunarodne košarkaške federacije. A, u Košarkašku kuću slavnih je primljen 1998.
Tokom trenerske karijere Nikolić je imao odnos pobeda i poraza 357-200 dok se nalazio na čelu kluba i 101-39 kao selektor reprezentacije. Kakav je uticaj imao na svoje igrače govori i činjenica da su mnogi želeli da "ukradu" zanat, ali su samo retki uspeli... Bio je mentor dvojici trenera koji su, takođe, dobili mesto u Kući slavnih - Borisavu Stankoviću i Krešimiru Ćosiću.
BONUS VIDEO: