KK Partizan je u vanrednom stanju od početka decembra i ostavke Željka Obradovića, a vrlo verovatno i dosta ranije pre toga, pošto mnoge stvari ne funkcionišu u klubu i oko njega. Promena sportskog direktora i trenera nisu donele ama baš ništa na polju rezultata, isti je slučaj i sa sitnim promenama u igračkom kadru (odlazak Tajrika Džounsa, dolazak Kamerona Pejna i Tonjea Džekirija), dok to nije dalo učinka ni na popravljanju atmosfere koja je već predugo toksična.
Tek je januar, a svima je svega preko glave i kao da igrači i navijači jedva čekaju kraj sezone, pa 'ajmo Jovo nanovo. Svi sem trenera Đoana Penjaroje koji je prihvatio "vruć krompir" i svestan je da je i svoju karijeru stavio na kocku dolaskom u klub u kome kao da je sve crno.
Tako je Partizan u duplom kolu Evrolige upisao poraze i pre nego što je iskoračio na teren. Monako i Barselona su već do poluvremena rešili pitanje pobednika i ovoga puta crno-beli nisu čekali treću četvrtinu da se "ugase" i iznerviraju svoje navijače. Do sada je sa svakim porazom znala da raste agonija, međutim da to nije najgore najbolje se vidi na primeru Partizana kod koga kao da je ovo "crnilo" dostiglo svoj maksimum i sada postoji samo ravnodušnost i apatija.
Mesec dana bez pobede, još od onog preokreta u "večitom" derbiju protiv Zvezde koji nije okrenuo sezonu, Partizan "drži fenjer" u Evroligi sa skorom 6-15. Iz nedelje u nedelju je samo jasnije da u sezoni u kojoj se sanjao fajnal-for jedino preostaje bitka za obraz, ali da li uopšte ima igrače kojima je stalo do toga?
Nijednog trenutka ove sezone nismo čuli samokritičnost kod igrača Partizana. Za kritiku, već smo videli da nisu bili spremni, čemu svedoči ostavka Željka Obradovića i izjava njegovog pomoćnika Iskjerda. Kako to obično biva, kada sve ide "kao po loju", svi su srećni, nasmejani i žele da pričaju, a kada ne idu - dolazi do skrivanja. Ili još gore izjava poput onih koje su u poslednje vreme dali Vašington i Parker.
Džabari Parker, u trenutku kada je izgledao kao najgori igrač Evrolige, govorio je da treba više da igra jer smatra da je "jedan od najboljih igrača" na Starom kontinentu, dok mu se sada u tom "delululendu" priključio i Dvejn Vašington. Posle još jedne vrlo loše utakmice Partizana, govorio je o individualnom kvalitetu koji poseduje ekipa. Ona koja je trenutno na 6-15.
"Osećam da imamo u našim redovima neke od najboljih igrača u Evroligi, ali trenutno imamo probleme. Bilo je mnogo promena i mnogo stvari van terena na koje ne možemo da utičemo. Situacija je specifična i komplikovana. Odajem priznanje svim momcima što ostaju pozitivni i profesionalni iz dana u dan, što dolaze na posao svakog dana. Na kraju dana, to je sve što možemo da uradimo, da pokušamo da budemo bolji, da ostanemo profesionalci i da nastavimo da se borimo. Prebacujemo fokus na sledeći meč", rekao je Vašington koji je dao 20 poena, ali imao pet asistencija i pet izgubljenih lopti.
I upravo je u tome problem, košarkaši Partizana, svako za sebe, misli da radi svoj posao odlično i da je "onaj do njega" - ili neko iznad njega - kriv što kolektivu ne ide. Niko do sada nije priznao da igra loše, da nije u formi, da ne sluša trenera, da pravi greške koje su dovele do toga da su na poslednjem mestu Evrolige.
Takve stvari teško da će se promeniti ako svako od igrača ne porazgovara sa sobom, prihvati odgovornost i odluči da se menja. U suprotnom, Partizan čeka još pola godine ovakvog mučnog osećaja praznine u želucu. A čir je već tu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: