Proslavljeni košarkaški trener Božidar Maljković izabran je danas za novog predsednika Olimpijskog komiteta Srbije na Izbornoj skupštini.

Maljković je kao jedini kandidat za naslednika Vlada Divca izabran bez glasanja na Skupštini OKS u Domu Vojske Srbije, pred 54 prisutna delegata.

"Radio sam u sedam zemlja i uvek se vodio principom iz Ušća. Prvi princip je da ko hoće da jede supu nema para za salatu, uvek ću se voditi interesima srpskog sporta. Drugi je da 45 godina čekam ovaj trenutak da doživim krunu karijere, njen sam trijumfalni zaštitnik. Kvantumom uloženog rada ispravljamo greške. OKS nikad neće gasiti svetla, biće otvoren za sve "male" sportove. Treća želja mi je da razvijamo i stvaramo nove osvajače medalja, bez sistemskog rada nema uspeha. Uspeh u sportu se stvara, ne može preko noći ili čudom. Preko noći i slučajno se samo povećava natalitet", rekao je Maljković predstavljajući svoj program i potom kao četvrti princip citirao Fidela Kastra.

"Naša obaveza je da pobeđujemo", poručio je Maljković.

Kako je naveo, ne želi da bude počasni predsednik, već predsednik rada i dodao da želi da se stvaraju novi centri van Beograda.

"Ne ponizni predsednik kao Makron, već radni. Politika Vlade Srbije za sport je izvanredna. Želimo u saradnji sa premijerom i ministarstvom omladine i sporta dislociramo neke sportove iz Beograda, u tim centrima moći ćemo da zaradimo neki dinar dolaskom drugih sportista".



Na Skupštini nije bilo Divca, kao i potpredsednika Žarka Paspalja i Ivana Todorova, tako da je sednicu otvorio generalni sekretar Đorđe Višacki, a predsedavao je predsednik Kajakaškog saveza Srbije Mirko Nišović.

Maljković je na čelo OKS dolazi nakon neuspele Skupštine u decembru kada nije bilo kvoruma jer većina Saveza nije bila zadovoljna statutom.

Trenersku karijeru počeo je u Ušću, radio je u beogradskom Radničkom, Staroj Pazovi, bio pomoćnik u Crvenoj zvezdi, a potom vodio Jugoplastiku, Barselonu, Limož, Panatinaikos, Rasing, Unikahu, Real Madrid, Taukeramiku, Lokomotivu Kubanj, Cedevitu i reprezentaciju Slovenije.

Tokom bogate karijere osvojio čak četiri pehara Evrolige (sa Jugoplastikom dva puta, Limožom i Panatinaikosom), po jedan FIBA Interkontinentalnog kupa i FIBA Kupa Radivoja Koraća, kao i titule prvaka Jugoslavije, Francuske i Španije, dok je dva puta je bio proglašen za najboljeg trenera Evrope.