Milan Bibić je jedan od tih ljudi.
Dvadesetdevetogodišnji Budvanin, diplomac Matematičkog fakulteta a danas game developer, trčanjem se bavi relativno kratko, tek godinu i po dana koliko trči sa adidas Runners klubom.
Za to vreme je uspeo da istrči osam takmičenja, od kojih prvo upravo u Beogradu. Kaže da je prestonica prijateljski nastrojena prema trkačima, pa mu ulice nisu napravile mnogo žuljeva do sada.
Ali naglašava - i da jesu, ne bi odustao od svojih desetak kilometara dnevno i druženja sa ekipom iz adidas Runners kluba, koji su mu bili neophodna podrška u dostizanju zacrtanih kilometara i prolaznih vremena.
Milanov trkački entuzijazam je i nas povukao da se nađemo sa njim na gradskim obalama, u rano jutro jedne subote dok muzika i dalje trešti sa okolnih splavova i saznamo zašto, ali, zaista, ZAŠTO on trči?
O čemu razmišljaš dok trčiš?
"Retko kad trčim sam, tako da nemam potrebe da budem sam sa svojim mislima, nego se uvek pokrene neka priča. Manje se valjda razmišlja o trčanju kad si u grupi, pa lakše i padne. I skoro uvek ima neko sa kim može da se takmiči jer neko je uvek brži za malo, neko sporiji, tako da uvek može neki mini challenge da se nađe. Kad sam krenuo da trčim taj socijalni momenat nisam smatrao bitnim faktorom, ali u nekom trenutku sam shvatio da je to možda i ključni deo".
Kako je izgledala prva trka?
"Taj prvi polumaraton mi je još i najbrži koji sam istrčao u životu, iako sam ih posle imao 7, 8. Nisam uopšte znao šta da očekujem, tako da sam imao i tremu i nisam bio siguran da ću moći da istrčim. I onda kad sam krenuo, odradio prvih 10 (km), ušao sam u štos i onda je bilo kao 'ajd’ samo da završim'. Čim sam prešao pola bilo je to je to, još malo pa kraj".
Dakle, dobrim delom na entuzijazam?
"Manje, više. Dobro, bilo je i treninga".
Kako prebrodiš krizu na poslednjim kilometrima trke?
"Pa, sama činjenica da sam na recimo 2 kilometra do kraja mi je dovoljan motiv. A i kad se organizuje neka trka, onda uglavnom imamo i ljude koji ne trče pa organizujemo neki cheering point (mesto podrške), tu negde pred kraj trke, na 18. 19. kilometru, kad je najteže i to te stvarno motiviše da završiš, daš maksimum".
Kakav je taj osećaj nakon završene trke?
"Možda je i najbolji i najgori osećaj u mojoj trkačkoj, nazovimo karijeri, bio maraton u Atini. Em što je sam po sebi među maratonima jedan od najtežih jer ima dosta uzbrdica, em što je maraton za mene bio prvi put tako da uopšte nisam znao šta se dešava posle 20 i nekog kilometra. Kako se približavao taj 40. kilometar na svakom koraku sam mislio 'zašto ovo sebi radim, mogu da stanem, mogu da odustanem', ali kako sam se lagano približavao cilju bilo je 'ok, sad sam već previše zagazio da mogu da odustanem i nema ni poente, dovući ću se do kraja'. Onda taj ulazak, pošto je cilj na antičkom stadionu u Atini koji je pun ljudi koji te bodre... Taj osećaj je stvarno vredan svega što je bilo pre toga. I treninga i mučenja na samoj trci i stvarno umor posle toga odmah prođe, svi smo bili orni skroz da nastavimo iako smo se svi izmorili maksimalno".
A kako je trčati Beogradom, ima li nepredviđenih situacija?
"Kad nas trči više ponekad i privučemo pažnju, pa sviraju ljudi iz kola, bodre, nismo imali neprijatnih situacija nikada, ali da, primete nas ljudi".
Koristiš li nalepnice za bradavice?
"Da, na trkama, koristim to ili vazelin koji samo smanji trenje. Uglavnom neko ponese traku pa se pre trke svi izlepimo".
Da li nešto iz trčanja primenjuješ u poslu, kao suvlasnik firme koja se bavi razvojem igara (game developement)?
"Možda ta upornost i izdržljivost. Da se cilj unapred definiše i da nema stajanja dok se ne završi. Dokazao sam sebi kroz trčanje da to mogu tako da sad se trudim da to i u neke druge sfere života ubacim kao pravilo".
MONDO serijal "Zašto trčim?" pokušava da odgonetne šta je to što adidas trkače, obične ljude poput nas, tera da sa prvim ili poslednjim zracima Sunca, savladaju sebe, obuju patike i izađu na beogradske ulice. Koji je to motiv koji ih podstakne da se pokrenu, koji rezultat nadomešćuje dobrovoljno "žrtvovanje" slobodnog vremena, koji način razmišljanja se krije iza svega toga... I kako da do toga dođemo i mi?
Jer zaista, zašto trčiš?
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!