Svetski šampion iz 2005. i 2006. godine, najbolji španski automobilista svih vremena, Fernando Alonso (37), objavio je danas da će 25. novembra u Abu Dabiju voziti poslednju trku Formule 1 u nezaboravnoj karijeri.

"Posle 17 divnih godina u ovom neverovatnom sportu došlo je vreme za promenu. Doneo sam odluku pre nekoliko meseci i to nije bilo lako. Pred nama je još ozbiljnih izazova do kraja sezone, a dočekujem ih sa strašću kakvu nikad nisam osećao. Hajde da vidimo šta donosi budućnost, verujem da su novi uzbudljivi izazovi odmah tu, iza ugla. Nalazim se u jednom od najlepših perioda u životu, ali sam u isto vreme osetio i potrebu da uđem u nove avanture", "između redova" je Alonso najavio da bi mogao da nastavi sa trkanjem, ali u nekom drugom šampionatu.

Talentovani dečak iz Ovijeda, u koga se u njegovim tinejdžerskim danima opkladio jedan od najmoćnijih ljudi u svetu automobilizma, italijanski plejboj Flavio Brijatore, ušao je u "cirkus" još 1999. kao test vozač Minardija, naredne dve godine proveo kao rezerva u Benetonu i, potom, poslušao Brijatoreov predlog da zajedno odu u Reno - u kom je debitovao 2003, a dve godine kasnije senzacionalno prekinuo surovu petogodišnju dominaciju Mihaela Šumahera i Ferarija.

Zahvaljujući se Brijatoreu na hrabroj odluci da se na kraju sezone 2002 odrekne Džensona Batona i ponudi mu mesto u pitu uz prvog vozača, Jarna Trulija, "El Nano" je već 2005. kao prvi vozač francuskog tima šokirao konkurenciju sa tri pobede u prve četiri trke sezone i kasnije rutinski osvojio titulu (133) ispred Kimija Raikonena u Meklarenu (112).

Imao je 24 godine, a sa 25 već je bio dvostruki prvak sveta.

Fernando Alonso (Ovijedo, Španija)
#14 - Meklaren Reno
305 trka
2 titule prvaka sveta (2005, 2006)
32 pobede
97 podijuma
22 pol-pozicije
27 najbržih krugova
2001 prva trka (Minardi, Australija)
2003 prva pobeda (Reno, Mađarska)
2013 poslednja pobeda (Ferari, Španija)
2018 poslednja trka (Meklaren, UAE)

Presudna je bila pobeda na pretposlednjoj trci sezone u Japanu, kada je sa pete pozicije na startu iskoristio Šumaherovo odustajanje zbog kvara motora sa liderske pozicije, pretekao ostale rivale računajući i drugog vozača Ferarija, Rubensa Barikela i izazvao smenu na čelu generalnog plasmana (126:116) pred veliko finale sezone u Brazilu.

Uprkos tome što su se Šumaherovi neočekivani problemi sa bolidom nastavili i na "Interlagosu", gde je zabeležio tek deseto vreme na treningu, Alonso je svakako bio pod velikim pritiskom svestan da bi i najmanja greška mogla da ga košta titule i da se Nemac neće predati bez borbe.



U haotičnoj trci prikazao impresivnu vožnju, nijednog trenutka nije usporio i "čekao" da se stvari reše same od sebe, već je kao na "Suzuki" obilazio jednog po jednog rivala sve dok se nije našao iza Šumaherovog partnera, Felipea Mase, sa kojim bi ulazak u otvoren duel na stazi bio veoma opasan i nepotreban potez.

Španac je završio na drugom, Nemac na četvrtom mestu, za konačnih 134:121 u generalnom plasmanu, a tada je najpopularniji španski sportista do pojave Rafaela Nadala odlučio da prihvati poziv engleskog Meklarena i oformi jak tandem sa Luisom Hamiltonom kada je, praktično, i započet njegov pad ka sredini i začelju karavana...


Alonso i Hamilton nisu mogli da funkcionišu od prvog dana, dok je među njima "sve pucalo" Raikonen je u Ferariju uspeo da "ukrade" titulu u poslednjem krugu poslednje trke u sezoni te nezaboravne 2007. godine, Meklaren se te zime odlučio za domaćeg vozača, a Alonso morao nazad u nekonkurentni Reno gde se zadržao dve sezone.

Šansu da se bori za bodove, pobede i titulu naizgled je dobio ponovo, kada je 2010. potpisao za slavni Ferari, ali se ispostavilo da je to bila jedan od najlošijih perioda u istoriji "skuderije", ujedno i period surove dominacije "novog klinca", Sebastijana Fetela, u bolidu Red Bula. Nakon što je sa "bezbedne" udaljenosti ispratio svaku od četiri uzastopne titule Nemca u austrijskom timu, Alonso se 2015. vratio u Meklaren koji je bio samo senka tima iz 2007, pre svega zbog razlaza sa Mercedesom.



Pobeda na Katalunji pred svojim navijačima 2013. godine bila je najsvetlija epizoda Alonsovog boravka u Maranelu, ujedno i poslednja koju je ostvario u karijeri.

U bolidu zbog kog su se stideli i navijači tima iz Vokinga, Alonso je u prethodne tri sezone uspevao da završi kao 17, 10. i 15. u generalnom plasmanu.

Alonso se, na kraju, zahvalio svim bivšim ekipama, klupskim kolegama, konkurentima, prijateljima, novinarima i svima sa kojima je sarađivao tokom karijere u Formuli 1.

"Posebno svojim navijačima širom sveta. Siguran sam da će nam se putevi ponovo ukrstiti u budućnosti", naveo je Alonso.