Stefana Veljković (29) igra za reprezentaciju 13 godina, osvojila je 11 medalja među kojima se izdvajaju olimpijsko srebro iz Rija 2016, svetsko zlato iz Tokija 2018. i evropska zlata iz Bakua 2017. i Ankare 2019.
Ovu poslednju medalju, nagradu za odbranu titule šampiona Evrope, naša neponovljiva generacija odbojkašica osvojila je pred 13.000 bučnih turskih navijača, koji su od prvog do poslednjeg poena - a, odigrano ih je 213 - bodrili domaću selekciju.
Nošene podrškom sa tribina, Turkinje su se u četvrtom setu vratile u finale i povele 6:9 u taj-brejku, ali su onda usledili servisi Bjanke Buše i serija od 5:0, na koju se dramatičnom finišu nadovezala Mina Popović za konačnih 15:13 u korist Srbije.
"Postavila sam se svojoj glavi kao da publika navija za nas, nekako mi je bilo lakše da tako premostim taj pritisak i trebalo je mnogo snage za koncentraciju, jer je zaista bilo preglasno", prisetila se Stefana atmosfere sa finala odigranog pre devet dana u prestonici Turske.
"Prvi put u životu sam doživlela da toliko ljudi navija za naše protivnike. Kada sam prvi put ušla u halu pred utakmicu pomislila sam: 'Šta je ovo, Bože pomozi nam". Znale smo da moramo to da prevaziđemo i da je jedini put ka zlatnoj medalji upravo ta atmosfera, njihova publika. Imale smo malo vremena da se pripremimo za to, ali smo uspele", ispričala je trofejna odbojkašica kako bi sportista trebalo da se postavi kada se suoči sa vatrenom podrškom za protivnika.
"Ovo je jedna generacija koja je stvarno mentalno jaka i koja je nekoliko puta za redom prethodnih godina osvojila mnoga takmičenja. Psihički smo bile pripremljene za najviši plasman, jednostavno očekivali smo zlatnu medalju. Drago mi je da smo u tome i uspele i da smo obradovale naciju novim uspehom. Ovo odličje je za naš narod, za sve koji su nas podržavali i verovali u nas".
"Sport nije garant da ćemo od toga živeti i škola je zato jako važna, svako bi trebalo da se obrazuje i radi na sebi"
Devojčice danas, više nego inače, odlučuju da upišu odbojku.
"Drago mi je da smo odbojku dovele do tog nivoa. Mislim da je odbojka najlepši ženski sport i to uvek ističem. Sad, svako ima izbor da radi ono što želi i što mu prija. Ja sam ostala u odbojci zato što je to inteligentan sport, moraš jako brzo da razmiljaš da bi uspeo. To se možda ne vidi na televiziji, udariš loptu pa gde ode, ali nije baš tako", ispričala je sa osmehom.
"Tu je hiljadu i jedan detalj, može zaista mnogo da se priča o odbojci. Sviđa mi se i zato što nema kontakta, više je ženski sport".
Kada je bila mala sviđalo joj se sve suprotno.
"Nisam imala nijedan poster na zidu. Jednostavno, nisam imala idola. Na časovima fizičkog sam igrala sve, čak i fudbal, mada je to više bilo neko trčkaranje za loptom. Sportom se bavim ceo život i sećam se da sam uvek dolazila kući izgrebana. Igrala sam i odbojku, ali mi nije bila nešto interesantna. Više sam volela sportove u kojima ima kontakta", prisetila se Stefana odrastanja u rodnoj Jagodini.
"Bilo mi je baš lepo sve do sedmog razreda, kada sam morala da se prebacim u drugu školu, da se preselim u Beograd, i bilo mi je baš teško kada sam ih sve ostavila. Kada pričamo šta profesionalni sport donosi, a šta odnosi, eto odnosi ta neka prijateljstva iz ranih godina, ne samo iz škole. To mi je baš teško palo. Period kada smo prelazili iz Jagodine u Beograd je, generalno, bio težak".
Ali...
"Ali, čvrsto sam verovala da će nešto da se dogodi. E sada, da li je to bio sport, da li je bilo nešto drugo u mojoj glavi, više se toga ni ne sećam, ali znala sam da me nešto veliko čeka. Imala sam takav osećaj i znala sam da ću morati da odem od kuće da bi se to i dogodilo. Kasnije, kada sam počela da treniram odbojku idol mi je bila Vesna Čitaković, zbog karaktera, njene srčanosti, zbog toga što je dobra osoba, što ima harizmu, pritom je jedan od naših najboljih srednjaka", prisetila se Stefana stasavanja uz legendarnu odbojkašicu i osvajačicu prve dve medalje u istoriji srpske ženske odbojke - bronze na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006. i srebra na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Luksemburgu 2007.
Stefana kaže da sa 30 godina prirodno razmišljati o završetku karijere i pripremi za narednu fazu u životu, ali da će - kada taj trenutak dođe - prvo otići na dug letnji odmor, negde na more.
"Verovatno će mi posle tog ritma biti dosadno i sigurno će mi pasti nešto na pamet, ali to neće biti neki fiksni posao koji će me buditi u osam ujutru i imati radno vreme od devet do pet popodne. Ali, s obzirom na to da na odmor nisam išla jedno deset godina, a da sam u reprezentaciji 13 godina, mislim da ću prvo otići na more. Pored toga, više od svega želim da budem kod kuće, koja mi nedostaje nekada i u granicama ludila", iskrena je odbojkašica Novare, koja je Jagodinu napustila 2004, a Beograd 2010. godine i u međuvremenu živela i radila u Italiji, Turskoj, Poljskoj i ponovo Italiji.
"Ja sam sa 14 godina otišla iz Jagodine, ali više sam u Beogradu i ne mogu tačno da kažem gde je moja kuća, jer je trenutno ni nemam", rekla je i dodala.
"Kada se budem udala onda ću imati svoju kuću, hahaha".
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Mondo ukrštenica za 22. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!