Gledali smo [Killer Inside]: Kako je NFL igrač postao trostruki ubica

Igrač Nju Ingland Pejtriotsa Aron Hernandez je imao sve - izvanrednu karijeru, NFL ugovor vredan 40 miliona dolara, lepu verenicu koja mu je rodila kćerku koju je obožavao...

Ali, iza te "savršene" fasade, Hernandez je vodio dvostruki život - bio je ubica.

Priča o Hernandezu, možda najveći šok u svetu sporta još od O Džejsa Simpsona, ispričana je u trodelnom dokumentarnom serijalu "Killer inside: The mind of Aaron Hernandez" (Netflix, 2020). Članovi porodice, prijatelji, bivši saigrači, advokati, policajci… Svi oni tokom tri sata pokušavaju da odgovore na pitanje kako i zašto je nada NFL-a ubila troje ljudi, i na tom putu otvaraju brojna druga pitanja. Slučaj je izazvao ogromnu pažnju, zbog koje i postoji naizgled neiscrpni izvor dokumentarnog materijala koji čini najveći deo građe ovog serijala.

"Denis Hernandez bi došao kući pijan, žena bi ga udarila telefonom, onda bi on njenom glavom udarao o sudoperu dok je ne onesvesti" - u serijalu saznajemo da ovo uopšte nije bila neuobičajena scena u domu Hernandezovih.

Aron se "baca" na sport, veliki je, jak, ume i sa loptom, i sa svima koji mu se nađu na putu. Otac ga trenira, kažnjava ga ako ispusti loptu. Polako ali nezaustavljivo, ide ka NFL-u kroz svaki deo lestvice sporta u srednjoj školi i na univerzitetu. Otac umire dok je bio tinejdžer, o Hernandeza se otimaju timovi, i završava u NFL-u. Stižu basnoslovni ugovor, veridba, kćerka…

Kada je klupko počelo da se odmotava, utvrđeno je da je sportista konzumirao drogu, bio izuzetno nasilan i na kraju je ubio troje ljudi. Daleko od vile sa bazenom u kojoj je živeo sa verenicom i kćerkicom, Hernandez je u "sumnjivom" delu grada imao stan u kojem je često konzumirao narkotike i dovodio poznanike koji su imali kriminalni dosije.

Jedan od njegovih prijatelja iz detinjstva, Denis Sansusi, pred kamerama izjavljuje da su bili u romantičnoj vezi, za koju niko nije znao, još od školskih dana. Da je pritisak da sakrije činjenicu da je gej na kraju razorio Aronov um.

"Aron je posle našao tu devojku koja mu je rodila dete… Mnogi gej ljudi to rade. Tužno je, i strašno, koliko će ekstremne mere neki ljudi preduzeti da bi sakrili ono što jesu," kaže on.

Nedaleko od njegove kuće, 2013. je pronađeno telo izrešetanog Odina Lojda, koji se zabavljao sa sestrom Hernandezove verenice. U iznajmljenom automobilu NFL zvezde pronađene su čaure metka koje su se poklapale sa mecima izvađenim iz Lojdovog tela, a u njegovom telefonu prepiska sa žrtvom.

Štitili smo njega od zatvorenika, umesto obrnuto

Kao da niko nije verovao da je ovo moguće. A potrajalo je dok je utvrđeno kako se dogodilo.

U serijalu vidimo i šale koje je javnost zbijala na račun toga da se policija, izgleda, toliko plašila Hernandeza da mu nije dozvoljeno da se obuče pre nego što su mu stavljene lisice. Tako je nastao izraz "hernandezovanje" - kada nekome stavite lisice dok nije obučen, ali mu onda preko obučete majicu.

Aronov advokat rekao je da mu nije bio problem da sa "ko zna kolike vile" pređe u malu, skromno opremljenu ćeliju.

"Mi smo dali sve od sebe da on u zatvoru bude zaštićen. Nije nam palo na pamet da je trebalo da zaštitimo druge zatvorenike od njega," navodi upravnik zatvora okruga Bristol dok prepričava kako je Aron "izlomio" drugog zatvorenika.

Asistent državnog tužioca Patrik Hagan priznaje da je ova priča bila teško razumljiva i istražnim organima.

"Više puta tokom istrage, kada bi se pojavio novi dokaz, čak sam i ja govorio - ma, ovo je nemoguće," rekao je on.



Hernandez je proglašen krivim za ubistvo s predumišljajem i osuđen na doživotnu robiju bez mogućnosti uslovnog puštanja na slobodu.

Dok je to suđenje trajalo, Hernandez je optužen za dvostruko ubistvo koje se odigralo godinu dana ranije. Dvojica muškaraca ubijena su usred noći u automobilu zaustavljenom na semaforu.



Polili su ga slučajno pićem, pa ih je sačekao i ubio

Hernandezov prijatelj, osuđivani kriminalac Aleksander Bredli, policiji je ispričao da je NFL igrač hladnokrvno ubio ta dva muškarca jer ga je jedan od njih ranije slučajno polio pićem u klubu.

I to nije odreagovao u sekundi, priča Bredli, već je sačekao da prođe više od sat vremena, isplanirao ubistvo, našao ih i upucao.



Bredli, koji je bio jedini svedok događaja, zatim je ispričao kako ga je Hernandez upucao u lice strahujući da će ispričati šta se dogodilo ili pokušati da ga ucenjuje. Ožiljci na njegovom licu vide se u svakom kadru.

Iako je Bredli svedočio da je Hernandez iz automobila ispalio više metaka u dvojicu muškaraca u drugom vozilu, za to dvostruko ubistvo porota je odlučila - nije kriv. Američka javnost, ipak, ubeđena je da jeste.

Nasilni otac? Ogroman pritisak pod kojim je profesionalni sportista bio? Droga? Neraščišćeni računi sa Lojdom? Utrkuju se mediji da utvrde šta je bio razlog, prave strašnu grešku zbog koje Hernandez istinu odnosi u grob.

Jedna radio voditeljka u emisiji priča o tome da je Hernandez skrivao da voli muškarce što je, zapamtite, nešto što je javnost manje-više saznala iz ovog serijala. Tada je tu i dalje nepotvrđenu činjenicu znala samo šačica ljudi, a voditeljka je, u želji da napravi senzaciju, istrtljala pred celom Amerikom.

Hernandez se obesio u zatvoru tri dana nakon te emisije.

Posle njegove smrti, pojavile su se sumnje da je patio od CTE, hronične traumatične encefalopatije, relativno novootkrivenog poremećaja koji pogađa igrače američkog fudbala. Godine istraživanja bizarnih incidenata igrača utvrdile su da, zbog brojnih udaraca u glavu i potresa mozga koje doživljavaju na terenu, njihov mozak menja strukturu što dovodi do promena u ponašanju, kao što su agresija, depresija, nepredvidivost i nasilje.

Hernandezov mozak - misterija za lekare

"Nisam znao zašto je to uradio, nisam bio upućen u okolnosti, ali čim sam čuo da se ubio, rekao sam - moramo se dokopati tog mozga," kaže advokat Hernandeza. Porodica se složila i donirala Aronov mozak za istraživanja.

Serijal podseća i na slučaj sjajnog igrača po imenu Džunior Sejau, koji je zbog ovog poremećaja oduzeo sebi život. Upucao se u grudi, kako bi mu glava ostala netaknuta za testove mozga.

Lekarka koja je secirala Aronov mozak na predstavljanju rezultata je rekla da slučaj kao što je njegov nikada nije videla, i da je mozak Hernandeza bio oštećen na način koji bi ukazivao na to da je decenijama stariji nego što je bio.

U trenutku smrti, Hernandez je imao samo 27 godina. Pošto je podneo žalbu na presudu za ubistvo, a zatim preminuo, po zastarelom zakonu u Masačusetsu, pred zakonom više nije bio kriv za ubistvo za koje je osuđen. Umro je kao nevin čovek 2017, ali je ceo slučaj izazvao toliko pažnje, da je zbog Hernandezove "nevinosti" taj zakon ukinut prošle godine, a on opet dobio status ubice osuđenog na doživotnu.

I NFL, i sami Pejtriotsi, "potkačeni" su u serijalu zbog svog stava. NFL zbog ležernosti prema potresima mozga koji su za igrače svakodnevnica, Pejtriotsi zbog ograde koju su digli između sebe i igrača, više od Žilet stadiona.

Bivši igrač Fortinajnersa Kris Borland, koji je NFL napustio upravo zbog odsustva brige o zdravlju igrača, sažima to u nekoliko rečenica.

"NFL se ne bavi zdravljem, već nasiljem. Nebitno je da li odvode igrače u medicinski šator, pričaju da ovakvih povreda ima sve manje… Američki fudbal je najpopularniji sport upravo zato što je nasilan," kaže on.

Izuzetna je ovo priča, i zaslužuje i pohvale za tehničku stranu. Svetski mediji s pravom su hvalili režiju i montažu, koje prepliću snimke razgovora Hernandeza iz zatvora sa porodicom, sa kadrovima njegovog grada, starih porodičnih fotografija… Nije ovo prvi serijal sa takvim pristupom, "Making a murderer" je samo jedan od njih, ali rezultat je splet koji budi iskonska pitanja o ljudskoj prirodi - kako neko, zapravo, postaje ono što jeste?

Jedna od retkih zamerki ovom serijalu, barem po kritičarima, odnosi se na činjenicu da su Aronove žrtve takoreći zanemarene. Da se serijal ne bavi time ko su oni bili, šta su bili njihovi životi, nade i snovi, kako su ubistva razorila one koji su ostali iza njih. Oni su žrtve, brojke, obrisi tela iscrtani kredom na mestu zločina.

Ali, najpre, to nije tačno. Majka Odina Lojda itekako je deo ova tri televizijska sata. Zatim, ovom serijalu to nije potrebno. Priča jeste dobra, ali je dovoljno jasna i mučna i bez dodatnih scena nečije uplakane porodice. A kao da niko nije uzeo u obzir činjenicu da možda "oni koji su ostali" nisu želeli da se eksponiraju i da pred kamerama i milionima gledalaca ponovo prožive pakao kroz koji su, nesumnjivo, prošli.

Ovaj serijal nije promotivni spot za činjenicu da ljudi rade grozne stvari i da je ubisvo samo po sebi loše. Niti bi to trebalo da bude.

Odgovor na pitanje "zašto" sumira Stiven Ziogas, koji je sa Aronom igrao u srednjoj školi.

"Svi bismo voleli da kažemo - evo zašto je to uradio. Ne možemo da znamo zašto. Možemo samo da prikažemo kroz šta je prolazio, ali je on na kraju doneo te odluke. I te odluke su samo njegove, kao i posledice," kaže on.

"Naša igra nikada nije bila uzbudljivija, niti punija takmičarskog duha. I mislim da nikada nije bila bezbednija, nego sad," kaže za kraj Rodžer Gudel, komesar NFL-a.

The End. Konec. Das Ende. Fin. Lopussa. Kraj.