NASLEDIO DRAŽENA, PA TRAGIČNO STRADAO POSLE NJEGA! Prorekao sudbinu Jugoslavije, a onda je isplivalo njegovo telo!

Država se već raspala, Jugoslavija je grcala u ratovima, a onda su je u nekoliko meseci potresle dve sportske tragedije. Nakon što je Dražen Petrović poginuo u saobraćajnoj nesreći u Denkedorfu u Nemačkoj 7. juna,samo nekoliko meseci kasnije u Hrvatskoj desila se jeziva smrt.

POSTAO SVESTSKI ŠAMPION, PA NASLEDIO DRAŽENA!

Sin Krešimira Petrovića, inače poreklom iz Hrvatske, jednog od prvih psihologa u Jugoslaviji koji se bavio sportskim temama od malih nogu je spreman za velika dela. Ušao je u istoriju kada je u sezoni 1985/86 uspeo da osvoji Kristalni globus u slalomu ispred Ingemara Stenmarka, Paula Fromelta i Bojana Križaja koji su imali po 25 bodova manje od njega izjednačeni na drugom mestu. Te sezone je pobeđivao u Sestrijereu, Vengenu, Lilehameru, Valiju i naravno Kranjskoj Gori, a na podijumu je bio još dva puta. Sledeće godine Jugoslavija ga je opet slavila jer je na trci Svetskog kupa u Krajnskoj Gori prvi bio Bojan Križaj, a drugi upravo Rok Petrovič!

Svima je zapao za oko kada je postao omladinski prvak sveta 1983. godine u Sestrijereu, a prva seniorska ski sezona mu je bila 1985. godina, Nakon što je naredne s1986. zamenio Dražena Petrovića kao najbolji sportista Jugoslavije padao je u formi i 1989. sa samo 23 godine je rešio da se povuče iz skijanja. Na vrhuncu karijere, on je imao druge planove!

PRED SMRT PISAO O DEHUMANIZACIJI U SPORTU

Posvetio se studijama i diplomirao na fakultetu za sport 1991. godine i to sa diplomskim radom na temu "Kršenje sloboda i prava u sportu" i prosečnom ocenom 9,5. Kada je te kobne 1993. godine došao na Korčulu, u ratom zahvaćenu Hrvatsku na odmor već je napisao magistartski rad na temu "Diskretno simulacijsko modeliranje biomehaničkih struktura osnova aplpskog skijanja". Imao je samo 27 godina, a magistarsku titulu je dobio. Tragično – posthumno!

"Osećam neke naznake u tom smislu. Ali ne mislim da sport, profesionalni, vrhunski, dehumanizuje sam po sebi. Dehumanizacija u sportu jeste rezultat opšte dehumanizacije. Danas ljudi sve manje čitaju, gotovo da se uopšte ne bave lepim umetnostima, ne umeju da prepoznaju lepotu, interesovanja su im sasvim pomerena ka nekom užasnom prakticizmu", rekao je Petrovič kada ga je "Start" pitao da li oseća da je profesionalni sport sve manje human.

A šta je on radio da ga učini humanim? Čitao, pisao poeziju, uživao u umetnosti i probao da mu svaka trka bude umetničko delo. "Možda bi se moglo reći da je to moj način borbe za očuvanje lepote u sportu", objasnio je on.

SVE JE PROREKAO – ODLAZIMO BESTRAGA!

Dok je skijao, stalno je čitao. Bavio se zen-budizmom, psihoanalizom, čitao je Antoana Sen Egziperija, Hermana Hesea, Ričarda Baha, Vladimira Bartola... I tih godina mu se nije svidelo kuda ovaj svet ide.

"Sudeći po onima koje znam, te po onome što saznajem preko njih, slovenačka omladina, a verujem da to važi i za omladinu u celini, nema jasnih i pravih motiva. Mnogim mladima u Sloveniji jedini cilj predstavlja novac, potom žurevi. Ta jednostranost u motivu morala bi da zabrine sve kojima je do daljeg izgrađivanja jedne ali zaista samoupravne socijalističke Jugoslavije. Pragmatizam, filovan nekim površnim hedonizmom ne može biti recept za prevladavanje prilika u kojima se nalazimo. Dodamo li tome ono što sam već rekao, da se sve manje čita i obrazuje, da se znanje gotovo i ne ceni – eto sjajnog načina da svi zajedno odemo u bestraga", poručio je tada Rok.

Ingemark Stenmakr je jednom prilikom rekao da "niko ne skija kao Rok", a iako je osvojio "samo" jedan Kristalni globus, Petrovič je ostavio mnogo veći trag od tih pet pobeda u svetskom kupu. Ni pre ni posle njega nije svet skijanja imao tako autentičnu ličnost.

(MONDO, N.L.)

BONUS VIDEO:

-