Reprezentativac Srbije u rvanju Aleksandar Komarov (26) rođen je u Sankt Peterburgu, ali je rešio da brani boje naše trobojke. Za odluku da promeni državu koju predstavlja zaslužna je jedna Nevena, a romantičnu priču o upoznavanju, dolasku u Beograd, a potom i preseljenju u Kragujevac, a onda i Zrenjanin, Koramov je ispričao u MONDO podkastu "Priča za medalju".
Komarov je Srbiji već doneo svetsku medalju, na nedavno održanom takmičenju u Zagrebu, kada je u kategoriji do 87 kilograma briljirao u grčko-rimskom stilu, ali to nisu jedini uspesi mladog rvača. Pre godinu dana postao je i prvak Evrope, a pred njim ostaje još samo medalja sa Olimpijskih igara. Možda će Komarov uspeti i nju da donese u Srbiju, a pre svega u Zrenjanin gde sada živi sa suprugom Nevenom i sinom.
Kako ste se upoznali Nevena i ti?
"Upoznao sam je ovde u Beogradu, na takmičenju. Sve se desilo slučajno, ona je radila u organizaciji takmičenja. Nisam ništa posebno planirao - samo sam je video, zapratio na Instagramu i počeli smo da se dopisujemo. Tako je počela naša priča, potpuno slučajno. Bio sam ovde kao rival na svetskom takmičenju za mlađe seniore, do 23 godine, gde sam postao prvak za Rusiju", započeo je Komarov u razgovoru sa domaćinom podkasta Andrijom Gerićem.
"Odlučio sam da dođem ovde zato što je moja supruga Nevena studirala u Novom Sadu na DIF-u i nije mogla da ode. A ja sam imao emocije, želeo sam da budem bliže njoj. Tako sam se zaljubio. I u Rusiji sam bio uspešan, imao sam rezultate, konkurencija je bila velika, ali nisam zbog toga otišao. Samo se tako život namestio, tako sam odlučio. I ponovo bih isto uradio."
Kako je izgledao period adaptacije na Srbiju?
Nije bilo lako doći iz velike zemlje u mnogo manju, ali Komarov je uspeo sve da prevaziđe zahvaljujući Neveni. "Bilo je teško prve godine ovde, jer nisam išao kući. Ceo život sam bio u Sankt Peterburgu, trenirao tamo i uvek se vraćao kući. A sada je već druga godina kako nisam bio kod kuće - moja kuća je ovde, sa Nevenom."
Proslavljani rvač nije bio u Beogradu, najpre je živeo u Kragujevcu, a sada u Zrenjaninu, kako sam kaže to mu je "spasilo karijeru". "Prvo sam bio u Kragujevcu, jer je moja supruga odatle. Došao sam u Kragujevac i proveo tamo godinu dana, ali tamo nema uslova za rvanje, za treninge. Trudio sam se jer smo stalno bili na pripremama, u Srbiji ili van nje, ali kada sam se vratio posle Olimpijskih igara, od kraja avgusta do Nove godine nisam imao nijedan pravi trening. Početak ove godine bio je katastrofalan - na svim takmičenjima sam gubio, bio sam u lošem stanju. Odlučio sam da tako više ne može, da moram da treniram ozbiljno i da pređem u drugi klub."
"U Zrenjaninu klub ima tradiciju, imaju uslove i drugačija je atmosfera. Grad je sportski, malo dosadan, nema puno stvari da odvlače pažnju - ideš tamo da treniraš, to je tvoja obaveza."
Kako je izgledao prvi dolazak u Srbiju?
Komarov se jasno seća prvog dolaska u Srbiju, bilo je to pre ravno 10 godina. "Prvi put sam došao u Srbiju 2015. godine, u Suboticu. Sećam se toga kao da je juče bilo. Sleteli smo u Beograd, pa smo išli autobusom do Subotice. Mislim da tada još nije postojao auto-put, ili je postojao, ne znam, ali putovali smo četiri sata autobusom bez klime. Kada smo stigli u Suboticu... još sam skidao kilograme, nije mi bilo dobro. Napolju je bilo 50 stepeni", prisetio se Rus.
"Došli smo u salu u kojoj smo se borili, a ni tamo nije bilo klime. To je bilo pravo ludilo. Posle toga Svetsko prvenstvo je bilo u Bosni, u Sarajevu i tamo je sala čak prokišnjavala. Ali dobro...", ispričao je prvi utisak o Balkanu Aleksandar Komarov.
"Ovde u Srbiji, ljudi obožavaju Rusiju, stvarno, neverovatno. Svi sve znaju o Rusiji, sve prate. A u Rusiji, moja generacija, mislim da niko nije znao ništa o Srbiji. Verovatno ni ja ne bih nikada čuo za Srbiju da nije bilo ovog sportskog puta. A sada mogu da kažem da znam skoro sve. Moja supruga i moj sin su deo Srbije - zbog njih i ja moram da znam."
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
