Vaterpolo reprezentacija Srbije, ponos srpskog sporta već decenijama, toliko je razmazila naciju da se njeni turniri često prate tek od četvrtfinala, a medalje podrazumevaju. Tri uzastopne olimpijske medalje ispisale su istoriju i zauvek "zakucale" imena Mandića, Jakšića, Ćuka, Ranđelovića i drugih u istoriju, ali su isto tako i pokrile činjenicu da drugih odličja nema. Srbija je posledni put osvojila zlato na Svetskom prvenstvu pre više od 10 godina 2015. a medalju pre osam, 2017. u Budimpešti.
Slična je situacija i sa evropskim prvenstvima, na kojima srpski olimpijski šampioni nisu bili prvu od 2018, a od tada nisu osvojili ni medalju, niti su nastupili u ijednom polufinalu EP.
Ove godine, Svetsko prvenstvo u Singapuru delovalo je kao velika šansa da olimpijski prvaci na početku novog olimpijskog ciklusa osvoje dugo čekano odličje, ali ga nije bilo, jer je naš tim u polufinalu izgubio od Mađarske 18:19, pa doživeo potpuni debakl u borbi za bronzu protiv Grka (7:16). Ta poraz je izuzetno zaboleo kapitena Nikolu Jakšića, koji je pričao o tome u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Sad kad vratim film, bio sam ubeđen ne da uzimamo medalju, nego da osvajamo. Ta utakmica sa Italijom... Dobio sam crvenu kartu na početku, potpuno bezveze. Posle mi dolaze sudije i kažu: 'Ma, greška, dobiće ovaj lošu ocenu'. Možeš misliti, kao da je to uteha", započeo je Jakšić u MONDO podkastu "Priča za medalju".
Poznato je da sudije u vaterpolu imaju veliki uticaj, nije retkost da jedan od njih dosudi faul u napadu, a drugi kontrafaul - istovremeno. Naš kapiten je u grupnoj fazi ostao van bazena zbog nezasluženog crvenog kartona, a Delfini su kroz penale zabeležili bolan poraz u ranoj fazi takmičenja protiv Italijana, što je kasnije donelo znatno teži put vaterpolistima.
"Sudije u vaterpolu mnogo utiču na rezultat - više nego u bilo kom drugom sportu, bar koliko ja znam. Eto, možda košarka ima nešto slično, ali ni blizu kao vaterpolo, jer sve zavisi od njih. Tako se meni dogodilo protiv Italijana, sedeo sam sa strane i gledao utakmicu i nisam mogao da pomognem."
"Ostao sam 10 minuta pod tušem"
"Na kraju smo izgubili na penale i u četvrtfinale otišli kao drugi iz grupe. Pobedili smo reprezentaciju Amerike, koja je bila oslabljena, možda smo izvukli i najboljeg mogućeg protivnika. Pobedili smo, od početka do kraja smo imali ritam. U polufinalu smo se sastali sa Mađarima, koji su u tom trenutku dobili Hrvatsku u četvrtfinalu, tako da je ulazilo sve što su šutnuli ka golu".
Sastali ste se sa Mađarima u polufinalu, kako je izgledao meč?
"Meni je bilo drago što idemo na njih, jer kad im je u tom meču sve išlo za rukom, nemoguće je da im ide i u drugom, to se ne dešava. Mada se, ipak, dešava... Gubili smo, pa smo se vratili... Sami smo krivi za poraz, loša odbrana, nismo uspeli da se namestimo, primili smo 17 golova. Za Srbiju, čiju igru krasi odbrana, to je previše. Krivo mi je zbog toga, bolji smo i stojim iza toga. Niko od igrača to nije očekivao."
"Opet sad... da pričam o sudijama kao o faktoru, oni su jedina reprezentacija koja na celom takmičenju nije dobila kontrafaul, a igraju na takav način da znaju da će dobiti kontrafaul. Međutim, to je druga strana priče. Sami smo krivi, imali smo mnogo glupih primljenih golova. Onda dolazimo pokisli. Znam da sam ostao pod tušem 10 minuta, nisam plakao, nego nisam znao šta da radim sa sobom. U tom trenutku igrao sam sa slomljenim prstom na nozi."
I tu povredu doživeo je u polufinalu protiv Mađarske.
"Na početku utakmice Mađar mi je slomio prst koji je već bio slomljen dve nedelje ranije na pripremama na Tajlandu. Povukao me za nogu i ponovo ga polomio, izašao sam da mi vežu to, bolelo me je, ali morao sam da se vratim i izgubimo... Onda stanem ispod tuša i razmišljam - zašto ja ovo sebi radim".
Šta u tim trenucima prolazi kroz glavu?
"Ne prođe ništa pametno. Nego gledam samo da vidim da li ima negde da skočim na glavu, da sam skratim sam sebi muke u tom trenutku. Ali ne možeš to da uradiš, polufinale je i ideš da igraš utakmicu za treće mesto, došao si da uzmeš medalju. I veruj mi, gori je osećaj da završiš kao četvrti, nego da završiš kao peti ili šesti u grupi."
"I dalje razmišljam o toj utakmici"
Čekala vas je utakmica protiv Grka za treće mesto, šta se onda desilo? Kako su "delfini" doživeli potpuni debakl i zašto ne reći - pravi šamar u borbi za bronzu.
"I dalje razmišljam o toj utakmici, iskreno da ti kažem. Pukli smo fizički, pre svega. Stvarno smo bili mrtvi umorni, dali smo protiv Mađara 200 odsto, bilo je milion golova, kontranapada, bilo je 35 golova na utakmici, plivaj napred - nazad... Onda smo krenuli sa Grcima tromo, usporeno, u smislu da smo se fizički loše osećali. Pričam za sebe, mada pričao sam i sa saigračima".
"Nisam mogao da dođem sebi - hoću da zapnem, ne mogu, teško mi je. Rival mi uštopuje loptu, razmišljam kako mi uvek primimo ovakve golove. Dogodi se, kad šutnem nikad ne mogu da dam gol, ni ja, ni Manda (Dušan Mandić), ni Ćule (Miloš Ćuk). Moram da se raspadnem da dam taj gol, oni kako šutnu, lopta uđe nekako u gol. Više ne znam ni koga da krivim, sebe... sudije su dobre, ne mogu ni njih više da krivim, ne možemo da dođemo sebi...".
Živo pamti meč kao da je tek izašao iz vode, kao što se pamti i njegova emotivna izjava posle meča - "ovakvi bolje da ne dolazimo u Beograd"
"Bio je kraj prve četvrtine 2:2, ali generalno smo loši. Nismo to mi. 'Ajde kao malo da se stisnemo, prođe šest minuta 7:2. Ne znaš kako. Ne možeš u napadu da dobaciš. Imali smo i sastanak posle meča protiv Mađara, bili smo svesni da je velika razlika između toga da se vratiš sa medaljom i bez medalje. Pre toga nismo osvojili ništa tri godine, do Olimpijskih igara, moramo da budemo svesni toga".
I dalje je uveren da je Srbija trebalo da pobedi.
"I stvarno sam mislio da ćemo mi tu utakmicu dobiti, jer znam kakvi smo igrači. Kažem, mi smo individualno najbolja reprezentacija na svetu, to ti potpisujem. I verujem da su svi svesni toga, ali vaterpolo nije individualan sport, kolektiv je u pitanju i potrebno je mnogo stvari da se poklopi. I na kraju - pukli smo i stvarno kažem, igrali smo loše, ali nadam se da je to prvi i poslednji put da imamo tako lošu utakmicu, jer stvarno to nismo mi", prisetio se Nikola Jakšić.
Srbija će novu šansu da osvoji medalju na čelu sa istim asovima imati ovog januara, na Evropskom prvenstvu u Beogradskoj areni, od 10. do 25. januara.
Bonus video:
