Reprezentacija Makedonije počeće takmičenje na Evropskom prvenstvu od 20:30 kada će se susresti sa jednom od najboljih ekipa na prvenstvu, prvim favoritom za osvajanje zlata Danskom. Sada neće imati Kirila Lazarova na terenu, nego na klupi.
Legendarni bek koji je dao preko 1.700 golova u nacionalnom timu godinama je bio lider ove selekcij, a sve je počelo u njegovom Svetom Nikoli. Borac za koji je igrao je tada nastupao u drugoj ligi Jugoslavije, a prisetio se u knjizi "Uvek na pobedu" Lazarov tih početaka.
"Klub je živeo za rukomet. Dok je malo Ovče polje igralo u drugoj jugo-ligi, putovali smo, i kao domaćini, i kao gosti. Uvek su tu bila dva-tri autobusa koja su se dobijala od lokalnih firmi. Bila je velika stvar ući u njih. Uvek se stvarao red. Baš je bilo frke oko toga ko će ići da gleda…", prisetio se on.
Da li je normalno da jedan otac to uradi?
Tih godina malo Ovče Polje je tada igralo sa velikanima za ulazak u viši rang, a tada mali Kiril Lazarov je zajedno sa ocem bežao od albanskih navijača nakon pobede u Tetovu.
"Jednu utakmicu u Tetovu nikada neću zaboraviti. Bili smo gosti tamošnjem Ljubotenu za ulazak u drugu ligu pri kraju osamdesetih. U Tetovu živi dosta Albanaca, tako da su igrači i navijači bili posebno motivisani, a atmosfera naelektrisana. Samo je prvoplasirani išao u rang više, a Ovče polje se borilo sa Rabotničkim iz Skoplja, koji je čekao naš kiks. Iako mali, hteo sam da idem na to gostovanje po svaku cenu. Pobedili smo uz pomoć sudija, što je tada bila najnormalnija stvar. Sećam se da smo posle utakmice sa igračima trčali direktno iz svlačionice u autobus. Sekunde su bile u pitanju.Jedva smo žive glave izvukli. Tetovci su bili tako besni. Pobegli smo u poslednji čas. Bio sam možda treći razred. Pamtim to kao pravu opasnost.
Kako sam rastao, često mi je ta utakmica dolazila u sećanje i uvek sam se pitao: 'Da li je normalno da jedan otac ima takvu hrabrost da vodi sina na jednu takvu utakmicu bez obzira na njegovu želju?'", zapitao se on u knjizi koju potpisuje zajedno sa Žikom Bogdanovićem,
Tih godina on i brat Filip odrastali su na niželigaškim terenima, da bi kasnije godinama predvodili makedonski nacionalni tim u epskim bitkama sa velikanima.
"Imali smo jako nezgodan domaći teren. I znalo se s kim smo se najviše kačili. Veliko rivalstvo je bilo sa Strugom. Dobiju batine kod nas, a onda u Strugu odlazi 8–9 igrača u dva auta, jer nema potrebe za više. Po pravilu na takva gostovanja su išli oni što nisu tukli. Oni koji su batinali ostajali su kod kuće spremni za naredno domaćinstvo. Kumanovo, Butel i Rabotnički su takođe bili veliki rivali. Nisam igrao, ali sam sve pratio i znao kao dete. Imao je hrabrosti da me smesti u auto, da me vodi svuda, što je meni mnogo značilo u odrastanju i razumevanju rukometa. Uvek je nalazio mesta za svoju decu", piše u knjizi "Uvek na pobedu".
Šta je rekao pred meč sa Dancima?
"Treba da budemo ponosni kao nacija i mala zemlja na ono što smo ostvarili u proteklih deceniju i po. Stvorili smo brend koji je prepoznatljiv i poštovan u svojoj zemlji, ali i van nje. Retko ko može da se pohvali takvim kontinuitetom , pogotovo ne manje države u bilo kom sportu. Potrebno je ostati skroman i nadograđivati ovaj brend korak po korak, uz kvalitetnu strategiju i dobru viziju. Uvek kažem, mnogo je teže stvoriti nego srušiti.
Mislim da smo već stvorili prepoznatljiv stil igre, koji dalje samo treba razvijati. Smatram da je selekcija igrača veoma snažan segment da bismo mogli ići napred. Za razliku od većih zemalja, naš izbor igrača je mnogo ograničen i upravo zbog toga treba da budemo obazrivi. Makedonski klubovi takođe igraju ključnu ulogu u stvaranju kvalitetnog nacionalnog tima. Posebno bih istakao i psihološku pripremu kao važan segment za uspešan sportski kolektiv", zaključio je Lazarov.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
