Srpski vaterpolo je imao brojne velikane, ali nikada nijednome njegovo srce nije vredelo 125.000.000 dinara. Osim velikom Mirku Sandiću. Vaterpolista rođen 1942. godine bio je jedan od onih koji su doneli prve uspehe našem vaterpolu još šezdesetih godina, a sada njegovo ime nose sportski centar na Vračaru i jedna beogradska ulica.
Počeo je da igra vaterpolo u Partizanu za koji je na kraju upisao više od 1.000 mečeva i osvojio pet Liga šampiona. Za reprezentaciju je igrao 256 puta i dao je 270 golova, a bio je medicinski fenomen. Bio je visok 202 centimetra i težak 112 kilograma, a zvanično je bio čovek sa najvećim srcem na svetu. Srcem za koji su Amerikanci nudili milione. A mi smo ga prvo proglasili nesposobnim!
"Sport mi je pomogao da se razvijem, da postanem pravi atleta. Zdrav sam i otporan, mogu da izdržim i najveće napore. Međutim, zbog sporta umalo me ne oslobodiše od služenja redovnog vojnog roka!To je konstatovala lekarska komisija na poslednjem sistematskom pregledu. Tek tada sam video koliko imam falinki, da sam dobar načet. Neću zaboraviti, imam jednu nogu kraću, prsti na rukama su mi iskrivljeni..."
Znao je i sam da je načet jer je u bazenu tri puta lomio prste na rukamma, a četiri puta mu je pucala bubna opna tokom karijere pa je jako slabo čuo nakon karijere.
"Prvi put sam slomio nogu kada sam imao pet godina. Pao sam s prvog sprata i slomio je u kuku. Zato danas imam tu nogu nešto kraću. Drugi put sam doživeo prelom, ispod kolena, vozeći trotinet, tačnije kao dečak, a treći put – igrajući fudbal", ispričao je davno medijima Mirko Sandić.
Srce vredno za 125 miliona
Kada je znameniti zagrebački stručnjak dr Medved prilikom pregleda u reprezentaciji otkrio da Sandić ima najveće srce na svetu krenuli su Sandića da opsedaju mediji, klubovi, lekari...
"U poslednje vreme postao sam popularan zbog svog ogromnog srca. Mnogi mi nude 'gostovanja', kako bi me ispitivali. Postoji i ponuda jedne ugledne američke redakcije, koja se bavi naučnim radovima iz oblasti medicine, da joj prodam srce. Ako bih vam rekao da je suma 100.000 dolara, sutra bi se pričalo da je milion. Zato je bolje da ćutim, da cifre ne pominjem. Čuo sam i ja priče o Mirku Sandiću, milioneru, koji je, kako jedan vaš kolega tako napisao, u prošloj godini prosečno zarađivao 400.000 starih dinara. Kamo puste sreće da je to tačno. Gde bi mi kraj bio!"
Amerikanci ne znaju šta može, a šta ne može
U jednom kasnijem intervjuu Sandić je ispričao kako mu nije padalo na pamet da proda ni svoje srce ni svoje usluge u bazenu. Nakon olimpijskog zlata u Meksiku i srebra u Tokiju završio je Međunarodne odnose i kasnije bio selektor Singpura, Malezije i Egipta. Vodio je i Partizan, a kasnije je radio u JAT-u.
"Čudni su to ljudi. Nudili su mi sto hiljada dolara, a da im posle moje smrti ostane srce. Imam utisak da oni jednostavno nemaju osećaj šta se može, a šta ne. Rekao sam 'Ne' i više nisam razmišljao o tome. Slično je bilo i sa mnogobrojnim ponudama da igram u inostranstvu. Sve sam odbio iz jednog prostog razloga, to je neki moj rezon, ne znam koliko je ispravan, ali ga se držim. Čovek dobije novac, ali to nikada nije toliko da može da obezbedi egzistenciju. Zato je neophodno da se nešto radi, da imaš nešto sigurno u rukama. Tako sam i ja završio školu, zaposlio se i zadovoljan sam svojim poslom", rekao je Sandić.
Samo je hteo da bude novinar
Na kraju je završio fakultet, a razog za to je da bi bio - sportski novinar. Nije mu se ta želja ostvarila, ali je imao istaknutu karijeri i u JAT-u i kao vaterpolo trener.
"Vaterpolo nije fudbal, u njemu se ne ostaje dugo. Želja mi je biila da postanem sportski novinaar u nekoj redakciji. Nisam mogao da tražim mesto ni u jednom od listova jer su njihove readkcije popunjene. Jedina nada mi je bila televizija. Mesecima sam obijao pragove, sa kime sve nisam razgovarao i ko mi se nije obećavao. I na kraju su mi rekli da mi nedostaje samo fakultetska diloma", istakao je Sandić koji je preminuo 2006. godine.
(MONDO, Yugopapir)
BONUS VIDEO:
