- Ivana Maksimović Anđušić govorila je o olimpijskom srebru iz Londona i o tome kako joj je sport pomogao i u privatnom životu.
- Posebno pamti nošenje zastave Srbije na Igrama u Riju 2016, uz poruku da joj je podrška supruga važna i u porodici i u poslu.
Bivša streljašica Ivana Maksimović Anđušić (36) i olimpijska vicešampionka iz Londona bila je gošća MONDO podkasta "Priča za medalju". Reprezentativka Srbije je nekad u dvoranama donosila medalje, a sad je ponosna majka, koja i dalje ima veliku želju da pomera granice. Najveći uspeh u karijeri je doživela već sa 22 godine, ali je to nije sprečilo da i dalje nastavi borbu u sportu za koji tvrdi da joj je pomogao da prevaziđe probleme i u privatnom životu.
Kako je izgledao odlazak na Olimpijske igre u Londonu?
"Tada nisam bila favorit u javnosti, ali u streljaštvu, u tom svetu, ljudi su već nekoliko godina jako dobro videli da dolazim. Imala sam rezultate i bilo je jasno da mogu da napravim mesto za sebe. Nekih osam, devet meseci pred same Igre, počela je forma koju sam uspela da održim. Odlazak na Igre sam doživljavala kao 'dobar dan', dolazim i osvajam medalje."
"Sad možeš da vratiš časopise iz tog vremena i neke moje izjave i sad me zaprepaste... koliko sam bila ubeđena u to, kažem: 'Da, ja idem, ja osvajam medalju i to je to, videćete'. Stvarno sam bila ubeđena u to, rezultati su govorili o tome, osoba sam koja sigurnost i samopouzdanje stiče treninzima", rekla je Ivana Maksimović u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Trenirala sam kao sumanuta, zaista. Onda sam neminovno verovala u to da osvajam. Mogu da kažem da je u Londonu bilo lakše, jer sam posle toga mogla da osetim tu drugu stranu, kad su svi očekivali medalju, zašto nije? Bilo je dosta teže. Uvek kažem - najveća očekivanja i pritisak sama sebi nabijam. Ta olimpijska medalja mi je donela mnogo toga, ali me nije naučila šta posle? Kako dalje? Nije me naučila kako da budem dobra majka, dobar partner, kako da budem najbolja verzija sebe u preduzetništvu, ali me je naučila da budem najbolja verzija sebe i da strpljivo čekaš uspeh", rekla je Ivana Maksimović.
"Ma nisam čekala da završe rečenicu..."
Ivana Maksimović nije krila da joj je jedan od najvećih uspeha u karijeri bio onaj koji nije usko vezan za oružje, metu, dvoranu. Naprotiv, nošenje zastave na Olimpijskim igrama u Riju 2016. imalo je posebnu važnost, naslediti Novaka Đokovića na podijumu, prošetati stadionom Ronaldinja i predstavljati Srbiju bio je trenutak koji nikad neće zaboraviti.
"Takmičenje mi je počinjalo sutradan u devet ujutru. Dakle, morala sam da ustanem u šest, ako ne i ranije, znala se cela priprema. S druge strane, dugo se tu većalo od strane Olimpijskog komiteta da li bi to trebalo meni da se predloži nošenje zastave, jer je Novak Đoković od starta rekao da ne želi drugi put zaredom da nosi zastavu. Kada su me pozvali, tu su bili moji roditelji koji su razmišljali: 'Pa, ne znamo da li je zahvalno zbog tog tvog takmičenja.' Ma nisam čekala da završe rečenicu. Prosto, to je neka stvar koju 90 posto vrhunskih sportista ne dožive."
"Plus, Ronaldinjo je oduvek bio moj idol, kao mala želela sam da igram kao on... na njegovom sam stadionu u Brazilu, na jednom od najvećih stadiona, idem ispred svoje zemlje, Novak mi predaje zastavu, stvarno je sve to imalo neke simbolike. Sada me pitaš šta bi rekla toj Ivani od 22 godine - da što više uživa i da proba što više da zapamti svaki segment tog doživljaja, jer se to desi nekome jednom u životu, a nekome nijednom."
"Nema medalje za osobe koje ostaju kod kuće"
Ivana Maksimović Anđušić se posle karijere posvetila porodici, ali joj to nije smetalo da uporedo napreduje i na poslovnom planu. Iako je u braku sa srpskim košarkašem Danilom Anđušićem, sa kojim ima dvojicu sinova Filipa i Uroša, uloga majke i supruge nije jedina koju ima. A, kako bi bila uspešna na svim poljima, ne krije da joj je bila neophodna podrška muža.
"U početku mi jeste bilo lako jer su deca bila mala i to me je ispunjavalo, ali ja stvarno važim za osobu koju ne ispunjava samo majčinstvo ili samo da sam domaćica. Želim da imam karijeru, želim da napredujem, imam toliko stvari koje me zanimaju i kojima želim da se posvetim. Ako nemaš podršku supruga, ništa od toga ne bi bilo moguće i onda bi ti svakako bila jako nezadovoljna.
Sad, kad su deca porasla, imam više vremena za sebe. Postoje vrtić, škola... dosta sati su van kuće, e, tada si ti osoba koja ostaje kod kuće. A nema medalje za osobe koje ostaju kod kuće. Nema medalje za osobu koja reorganizuje ceo život i spakuje sve u kofere i seli se ili menja planove. Jednostavno, niko ti neće reći: 'E, bravo, evo ti diploma' ili kada se posvetiš kući 'svaka ti čast'. Moraš da naučiš da medalja ili rezultat nije tvoja vrednost, nego taj dan i onoliko koliko si uspeo da postigneš.
Trudim se svaki dan da imam neki cilj, da imam neki izazov, da se posvetim hobijima i nečemu što volim, kad na sve to imaš podršku u kući, zaista onda uspevaš da ostaneš dosledna sebi i svojim željama, verujem da kada žena nije zadovoljna sobom, to se onda jako loše odrazi i na porodicu", zaključila je Ivana Maksimović.
Bonus video:
