Bivša reprezentativka Srbije Milena Rašić (35) sa nacionalnim timom osvojila je sve osim zlata na Olimpijskim igrama. Trebalo bi vremena i vremena pobrojati brojne uspehe naše odbojkašice, pa je dovoljno reći - dva puta evropska i jednom svetska šampionka. Milena je tokom gostovanja u MONDO podkastu "Priča za medalju" govorila o karijeri, ali pre svega o počecima koji nisu bili laki, ali su išli baš onim putem kojim je devojka rođena u Prištini želela.
"Napunila sam frižider po prvi put. U to vreme nisu to bile neke velike pare, ali naravno da je u tom trenutku i te kako značilo. Koliko god da je bilo, napunila sam frižider i to je bio moj način da se odužim mami. To je najlepši mogući osećaj, kad sa punim kesama uđeš i kreneš da to slažeš lepo po frižideru. I prosto taj njen osmeh... ostaje za ceo život", prisetila se Milena.
"Otac mi je poginuo još 1998. godine. Sa majkom sam išla svuda dok sam bila po Srbiji. Zajedno smo bile i u Aranđelovcu, a posle toga je krenula sa mnom i u Pančevo. Svakako mi je značila mnogo njena podrška, jer sam još bila mala."
I tako je počela priča o ženi koja je sa Srbijom osvojila gotovo sve. Sve je počelo u Aranđelovcu, potom je karijeru nastavila u Pančevu, dok je, za razliku od brojnih koleginica u Evropi, igrala za svega dva kluba i u oba ostavila neizbrisiv trag. I sama kaže - nije moglo bolje - iz Pančeva u Kan. Potom je od 2014. do 2021. u Vakifbanku, pod vođstvom Đovanija Gvidetija, gotovo neprestano bila na pobedničkom postolju.
A, do blistave karijere u klubu ne bi došlo da nije bilo i napornog rada u reprezentaciji Srbije, priseća se Milena. "U trenutku kad je stigao poziv bila sam jako uplašena, jer mislim da je bilo nas dve ili tri iz mlade reprezentacije koje smo bile pozvane da odemo u seniorski tim, čim završimo sa juniorskim. U tom trenutku ne znamo nikoga odande."
"Totalno smo nova lica i pre svega gledali smo ih samo na televiziji, postojala je trema i strah kako će to sve izgledati i da li ćemo se prosto uklopiti u ceo sistem. Kad sam stigla u tim stvarno sam se plašila (Zorana) Terzića, jer Terza je onako... kad gledaš sa strane, jedan veliki mrgud i prosto ne znaš šta da očekuješ dok ga ne upoznaš", ispričala je Milena kroz osmeh.
"Ni igla nije imala gde da padne"
Od dolaska u reprezentaciju do prvog velikog uspeha bilo je mnogo napornog rada, povremenih uspona i padova, a onda je Beograd bio domaćin Evropskog prvenstva 2011. Zbog čega je trenutak finala u kojem je Srbija pobedila Tursku (16:25, 25:20, 19:25, 25:23, 15:9) važan za Milenu Rašić, otkrila je Andriji Geriću.
"Recimo, 2011. se dobro sećam i tog Evropskog prvenstva u Beogradu, kada smo postali prvaci. Taj trenutak bio je neprocenjiv. Sećam se da u finalnoj utakmici ni igla nije imala gde da padne. Ljudi su sedeli po stepenicama u Pioniru i sećam se tog momenta kada smo išli iz Pionira autobusom ka hotelu M i da smo bukvalno na Slaviji zaustavljali autobus, jer je bila gomila ljudi koja je čekala samo da nas zagrli i da nam kaže 'bravo' i 'hvala'", pričala je Milena u dahu.
"Sećam se kako se autobus parkirao na Slaviji, jer nas je pratila reka ljudi. Onda smo mi izašle i pevale i igrale sa navijačima. To je nešto što će ostati zauvek", prisetila se Milena Rašić.
Bonus video:
· Reaguj