Period od 8. do 19. februara 1984. godine mnogi smatraju najlepšim u istoriji Sarajeva. Glavni grad BiH tada je bio centar sportskog sveta, prenosi "Dojče vele".

Olimpijski plamen na gradskom stadionu Koševo upalila je klizačica Sanda Dubravčić, a u ime sportista zakletvu je položio Bojan Križaj.

"To je stvarno velika čast. Još se osećam fantastično kada pomislim na taj događaj u Sarajevu", rekao je Križaj.



Vučko je bio zvanična maskota tih Olimpijskih igara. Bila je to smotra sportista iz 49 zemalja.

Najuspešnija takmičarka bila je Maria-Lisa Hamalainen iz Norveške.

Tadašnja Istočna Nemačka (DDR) je osvojila devet od mogućih 12 medalja u brzom klizanju za žene, a Katarina Vit se u Sarajevu izborila za svoje prvo zlato u umetničkom klizanju.

Srebro za Jugoslaviju tada je doneo Jure Franko, što su Sarajlije pozdravile sloganom "Volimo Jureka više nego bureka".

"Svi ljudi ovde su živeli i još žive sa tom Olimpijadom i mislim da bi Sarajevo ponovo trebalo da se kandiduje za Zimske olimpijske igre", kazao je Franko.



Jure Franko je od tada postao čest gost glavnog grada BiH.

"Kada sam se vratio u Sarajevo prvi put nakon Olimpijade, za mene je to bilo kao da sam se vratio u 1984. godinu", rekao je bivši skijaški as.

Na ceremoniji zatvaranja ZOI tadašnji predsednik Međunarodnog Olimpijskog Komiteta Huan Antonio Samaran je rekao da je Sarajevo najbolji organizator u istoriji Igara.

Olimpijada je praćena velikim snežnim padavinama.

Uprkos tome, ostalo je zabeleženo da je 2.000.000.000 gledalaca putem TV prijemnika pratilo ZOI 1984. godine, 142.600.000 dolara koštala je organizacija Igara, prodato je 250.000 ulaznica, a učestvovalo je 1.272 sportista.

Da olimpijski duh još živi u glavnom gradu BiH, potvrdili su organizatori brojnih kulturnih i sportskih manifestacija kojima su želeli da obeleže jedan od najznačajnijih datuma u novijoj istoriji Sarajeva, ali su mnoge akcije, poput trka na olimpijskim planinama, otkazane zbog vremenskih nepogoda.

(MONDO, foto: Guliver/Getty images)