Atletika je sport koji ima čast da se nadmetanja u brojnim disciplinama na Olimpijskim igrama odvijaju od samog nastajanja Igara.
Za mnoge je "kraljica sportova" sinonim za OI. Ipak, da li znate dovoljno o ovom sportu da biste mogli da ga pratite kada počnu nadmetanja?
Skok motkom
Treba znati, za početak, da se ova disciplina ne zove skok "S" motkom jer skakači ne nose motku sa sobom preko lestvice već je ostavljaju za sobom prilikom skoka.
Skakači lestvicu preskaču uz pomoć savitljive motke, koja se danas pravi od fiberglasa ili ugljeničnih vlakana.
Staza za zalet pre skoka duga je 40, a široka 1, 22 metra. Atletičar se zaleće tako što kreće u lakši sprint ka lestvici držeći motku sa obe ruke. Lestvica se za prvu seriju skakanja postavlja obično na visinu od oko 4 metra. Da bi skakači izveli ovaj skok, potrebno je da vrh motke postave u rupu koja se nalazi tik ispred jastuka za doskok. Motka se tom prilikom savija, a skakač uz pomoć svojih ruku i nogu oslanjajući se na motku preskače postavljenu visinu.
Takmičar ima pravo tri puta da pokuša na jednoj visini, ukoliko tri puta sruši lestvicu, dalje nadmetanje se za njega završava.
Danas je u ovoj disciplini najpopularnija svetska rekorderka, Ruskinja Jelena Isinbajeva, od koje se i na Igrama u Londonu očekuje da ostvari značajan rezultat. Zovu je i ženski Sergej Bubka.
Upravo je Ukrajinac najveće ime ove discipline, Bubka i dan danas drži svetski rekord sa preksočenih 6, 14 metara.
Bacanje koplja
Koplje je još jedna može se reći antička disciplina. Kopljaši koplje bacaju tako šte se laganim trkom zaleću pre nego što hitac otpuste u polje. Pobeđuje onaj koji koplje baci najdalje.
U finalu, bacači imaju tri pokušaja, a osam najboljih nakon inicijalna tri bacanja dobijaju mogućnost da bace koplje još tri puta.
Legenda ove discipline je Čeh Jan Železni koji je još uvek aktuelni svetski rekorder sa neverovatnih 98, 48 metara. Ako to nije dovoljno neverovatno, onda podatak da su pet najboljih rezultata svih vremena delo Jana Železnog sigurno jeste.
Česima bacanje koplja ide od ruke i u ženskoj konkurenciji, jer je aktuelna Olimpijska šampionka i svetska rekorderka, Barbora Špotakova upravo iz Češke.
Sprint
Svakako najatraktivnija nadmetanja u atletici su ona u sprintu u trkama na 100, 200 i 400 metara.
Takmičenje u sprintu počinje tako što se sprinteri podele u više grupa pa se izvode četvrt-finalne i polu-finalne trke, nakon čega se najbolji nadmeću u finalnoj trci. Do finala dođe osam atletičara, mada na nekim stadionima postoji i devet traka za takmičare, pa je moguće imati u finalu i jednog trkača više.
Za prestup prilikom starta atletičari dobijaju automatsku diskvalifikaciju iz trke, nekada je to bilo drugačije regulisano i tada su atletičari mogli da pogreše bar jednom, a nakon drugog puta bi bili diskavalifikovani.
Sprinteri pre starta se nameštaju u takozvane "blokove za start" i čekaju pucanj sudije iz startnog pištolja za početak trke.
Sprinterice su obuća sa kramponima koja je dizajnirana upravo za trke u sprintu, mada se danas koriste u većini atletskih disciplina, jedino se raspored i dužina krampona razlikuju. Prvi put su se pojavile 1852., a do 1890. su ih proizvodili i Spalding i J. W. Foster i sinovi odnosno današnji Ribok.
U sprintu se još odvijaju i trke sa preponama i to za žene na 100 metara, a za muškarce na 110, kao i štafeta 4x100 i 4x400.
Legenda sprinta je Karl Luis, koji je ujedno i legenda Olimpijskih igara jer je na OI 1988. u Seulu osvojio čak 4 zlatne medalje i to u trakama na 100 i 200 metara, štafeti 4x100 i skoku u dalj.
Ipak discipline 200 i 400 metara je obeležio još jedan Amerikanac, Majkl Džonson.
U ženskoj konkurenciji na sto metara bez premca je i dalje Amerikanka Florens Grifit Džojner čiji svetski rekord u vrmenu 10 sekundi i 49 stotinki iz 1988. godine i dalje stoji.
Ipak, kada je ženski sprint u pitanju, ime kog se većina ljudi seti je Merion Džons. Amerikanka je na Igrama u Sidneju osvojila čak pet medalja ali nakon doping skandala, arbitraže i spora na sudu odlučeno je da joj se svih pet medalja oduzme i ti rezultati izbrišu.
Za mnoge je "kraljica sportova" sinonim za OI. Ipak, da li znate dovoljno o ovom sportu da biste mogli da ga pratite kada počnu nadmetanja?
Skok motkom
Treba znati, za početak, da se ova disciplina ne zove skok "S" motkom jer skakači ne nose motku sa sobom preko lestvice već je ostavljaju za sobom prilikom skoka.
Skakači lestvicu preskaču uz pomoć savitljive motke, koja se danas pravi od fiberglasa ili ugljeničnih vlakana.
Staza za zalet pre skoka duga je 40, a široka 1, 22 metra. Atletičar se zaleće tako što kreće u lakši sprint ka lestvici držeći motku sa obe ruke. Lestvica se za prvu seriju skakanja postavlja obično na visinu od oko 4 metra. Da bi skakači izveli ovaj skok, potrebno je da vrh motke postave u rupu koja se nalazi tik ispred jastuka za doskok. Motka se tom prilikom savija, a skakač uz pomoć svojih ruku i nogu oslanjajući se na motku preskače postavljenu visinu.
Takmičar ima pravo tri puta da pokuša na jednoj visini, ukoliko tri puta sruši lestvicu, dalje nadmetanje se za njega završava.
Danas je u ovoj disciplini najpopularnija svetska rekorderka, Ruskinja Jelena Isinbajeva, od koje se i na Igrama u Londonu očekuje da ostvari značajan rezultat. Zovu je i ženski Sergej Bubka.
Upravo je Ukrajinac najveće ime ove discipline, Bubka i dan danas drži svetski rekord sa preksočenih 6, 14 metara.
Bacanje koplja
Koplje je još jedna može se reći antička disciplina. Kopljaši koplje bacaju tako šte se laganim trkom zaleću pre nego što hitac otpuste u polje. Pobeđuje onaj koji koplje baci najdalje.
U finalu, bacači imaju tri pokušaja, a osam najboljih nakon inicijalna tri bacanja dobijaju mogućnost da bace koplje još tri puta.
Legenda ove discipline je Čeh Jan Železni koji je još uvek aktuelni svetski rekorder sa neverovatnih 98, 48 metara. Ako to nije dovoljno neverovatno, onda podatak da su pet najboljih rezultata svih vremena delo Jana Železnog sigurno jeste.
Česima bacanje koplja ide od ruke i u ženskoj konkurenciji, jer je aktuelna Olimpijska šampionka i svetska rekorderka, Barbora Špotakova upravo iz Češke.
Sprint
Svakako najatraktivnija nadmetanja u atletici su ona u sprintu u trkama na 100, 200 i 400 metara.
Takmičenje u sprintu počinje tako što se sprinteri podele u više grupa pa se izvode četvrt-finalne i polu-finalne trke, nakon čega se najbolji nadmeću u finalnoj trci. Do finala dođe osam atletičara, mada na nekim stadionima postoji i devet traka za takmičare, pa je moguće imati u finalu i jednog trkača više.
Za prestup prilikom starta atletičari dobijaju automatsku diskvalifikaciju iz trke, nekada je to bilo drugačije regulisano i tada su atletičari mogli da pogreše bar jednom, a nakon drugog puta bi bili diskavalifikovani.
Sprinteri pre starta se nameštaju u takozvane "blokove za start" i čekaju pucanj sudije iz startnog pištolja za početak trke.
Sprinterice su obuća sa kramponima koja je dizajnirana upravo za trke u sprintu, mada se danas koriste u većini atletskih disciplina, jedino se raspored i dužina krampona razlikuju. Prvi put su se pojavile 1852., a do 1890. su ih proizvodili i Spalding i J. W. Foster i sinovi odnosno današnji Ribok.
U sprintu se još odvijaju i trke sa preponama i to za žene na 100 metara, a za muškarce na 110, kao i štafeta 4x100 i 4x400.
Legenda sprinta je Karl Luis, koji je ujedno i legenda Olimpijskih igara jer je na OI 1988. u Seulu osvojio čak 4 zlatne medalje i to u trakama na 100 i 200 metara, štafeti 4x100 i skoku u dalj.
Ipak discipline 200 i 400 metara je obeležio još jedan Amerikanac, Majkl Džonson.
U ženskoj konkurenciji na sto metara bez premca je i dalje Amerikanka Florens Grifit Džojner čiji svetski rekord u vrmenu 10 sekundi i 49 stotinki iz 1988. godine i dalje stoji.
Ipak, kada je ženski sprint u pitanju, ime kog se većina ljudi seti je Merion Džons. Amerikanka je na Igrama u Sidneju osvojila čak pet medalja ali nakon doping skandala, arbitraže i spora na sudu odlučeno je da joj se svih pet medalja oduzme i ti rezultati izbrišu.
Na Igrama u Londonu sve oči će biti uprte u sjajnog Jamajčanina, Useina Bolta.
Duge pruge
Kada su u pitanju trke na dugim distancama, postoje trke na 3000 stipl, 5000, i 10000 metara.
Najpoznatija trka dugih pruga je svakako Maraton od 42 kilometra koja se trči u čast antičkog grčkog ratnika. Feidipidesa su nakon bitke između Grka i Persijanaca na polju Maraton udaljenom 42 kilometra od Atine poslali nazad u grad kako bi saopštio Atinjanima da su Grci izvojevali pobedu nad moćnom Persijom. Nesrećni ratnik je po predanju nakon 42 kilometra dugog trčanja upseo samo da prenese radosne vesti i izdahne.
Pored dugih pruga, postoje i srednje pruge, odnosno trke na 800 i 1500 metara.
Jedna od najvećih legendi srednjih i dugih pruga je Marokanac Hišam El Geruž, koji je trčao trke na 1500 i 5000 metara.
Skok u dalj i troskok
Obe discipline se izvode tako što takmičari uzimaju zalet od obično 70 do 80 metara nakon čega se u punom sprintu zaleću ka jami sa peskom. Za dobar skok je najbitnije dobro izmeriti zalet i gde početi sa usitnjavanjem koraka pred skok, zato često možete videti atletičare kako sitnim koracima mere zalet pre početka takmičenja.
Takmičari su obavezni da ne naprave prestup, a nogom moraju da stanu na odskočnu dasku postavljenu pola metra pred jamu sa peskom, vodeći računa da ne nagaze krajnji deo daske koji je malo ispupčen jer bi to značilo i prestupanje.
Skakači u dalj skaču tako što kada se odraze sa odskočne daske pokušavaju da se dočekaju na noge što dalje u doskoku, a troskokaši tako što nakon odskočne daske naprave tri duga koraka, na trećem uskačući u jamu.
Kada su u pitanju trke na dugim distancama, postoje trke na 3000 stipl, 5000, i 10000 metara.
Najpoznatija trka dugih pruga je svakako Maraton od 42 kilometra koja se trči u čast antičkog grčkog ratnika. Feidipidesa su nakon bitke između Grka i Persijanaca na polju Maraton udaljenom 42 kilometra od Atine poslali nazad u grad kako bi saopštio Atinjanima da su Grci izvojevali pobedu nad moćnom Persijom. Nesrećni ratnik je po predanju nakon 42 kilometra dugog trčanja upseo samo da prenese radosne vesti i izdahne.
Pored dugih pruga, postoje i srednje pruge, odnosno trke na 800 i 1500 metara.
Jedna od najvećih legendi srednjih i dugih pruga je Marokanac Hišam El Geruž, koji je trčao trke na 1500 i 5000 metara.
Skok u dalj i troskok
Obe discipline se izvode tako što takmičari uzimaju zalet od obično 70 do 80 metara nakon čega se u punom sprintu zaleću ka jami sa peskom. Za dobar skok je najbitnije dobro izmeriti zalet i gde početi sa usitnjavanjem koraka pred skok, zato često možete videti atletičare kako sitnim koracima mere zalet pre početka takmičenja.
Takmičari su obavezni da ne naprave prestup, a nogom moraju da stanu na odskočnu dasku postavljenu pola metra pred jamu sa peskom, vodeći računa da ne nagaze krajnji deo daske koji je malo ispupčen jer bi to značilo i prestupanje.
Skakači u dalj skaču tako što kada se odraze sa odskočne daske pokušavaju da se dočekaju na noge što dalje u doskoku, a troskokaši tako što nakon odskočne daske naprave tri duga koraka, na trećem uskačući u jamu.
Daljina skoka se meri od daske do tačke doskoka takmičara.
Rekord u skoku u dalj drži Amerikanac Majk Pauel sa preskočenih 8 metara i 95 centimetara, legenda našeg skoka u dalj je Nenad Stekić, nekadašnji rekoreder Evrope.
U ženskoj konkurenciji svetski rekord drži sovjetska atletičarka Galina Čistjakova sa preskočenih 7 metara i 52 centimentra.
U troskoku primat drži Ukrajinka Inesa Kravec koja je 1995. godine preskočila 15 metara i 50 centimetara.
Za muški troskok sinonim je Britanac Džonatan Edvards.
Skok u vis
Zahvaljujući Dragutinu Topiću skok u vis je jedna od najpopularnijih disciplina kod nas, a i u svetu se nadmetanja u ovoj disciplini željno iščekuju.
Najveća legenda ove discipline je Kubanac Havijer Sotomajor koji je osvojio najviše medalja ikada i drži aktuelni svetski rekord sa preskočenih 2, 45.
U ženskoj konkurenciji rekord bugarske skakačice Stefke Kostadinove od 2 metra i 9 centimetara i dalje predstavlja nedosanjani san, tom snu se približila jedino Hrvatica Blanka Vlašić koja je u Rimu 2009. godine preskočla 2 metra i 8 centimetara. Blanku zbog povrede nažalost nećemo gledati u Londonu.
Rekord u skoku u dalj drži Amerikanac Majk Pauel sa preskočenih 8 metara i 95 centimetara, legenda našeg skoka u dalj je Nenad Stekić, nekadašnji rekoreder Evrope.
U ženskoj konkurenciji svetski rekord drži sovjetska atletičarka Galina Čistjakova sa preskočenih 7 metara i 52 centimentra.
U troskoku primat drži Ukrajinka Inesa Kravec koja je 1995. godine preskočila 15 metara i 50 centimetara.
Za muški troskok sinonim je Britanac Džonatan Edvards.
Skok u vis
Zahvaljujući Dragutinu Topiću skok u vis je jedna od najpopularnijih disciplina kod nas, a i u svetu se nadmetanja u ovoj disciplini željno iščekuju.
Najveća legenda ove discipline je Kubanac Havijer Sotomajor koji je osvojio najviše medalja ikada i drži aktuelni svetski rekord sa preskočenih 2, 45.
U ženskoj konkurenciji rekord bugarske skakačice Stefke Kostadinove od 2 metra i 9 centimetara i dalje predstavlja nedosanjani san, tom snu se približila jedino Hrvatica Blanka Vlašić koja je u Rimu 2009. godine preskočla 2 metra i 8 centimetara. Blanku zbog povrede nažalost nećemo gledati u Londonu.
Sedmoboj, desetoboj i brzo hodanje
Pomalo skrajnute discipline ali uz maraton sigurno najnapornije u spektru "kraljice sportova".
Sedmoboj je takmičenje za žene koje je sastavljeno od sedam različitih disciplina, a desetoboj je nadmetanje za muškarce sastavljeno po istom principu.
Brzo hodanje je trka na 20 kilometara za žene i muškarce i 50 kilometara za muškarce.
Kladivo, kugla i disk
Uz koplje još tri bacačke discipline.
Kladivo je kugla od gvožđa koja je vazana čeličnom žicom i nakon kružnih pokreta i zamahivanja kladivom oko glave se otpušta u polje.
Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, a svaki od ta tri pokušaja mora da obavi u roku od najviše 90 sekundi. Bacač je dužan da krug u kome je izvodio kružne pokrete ne napušta sve dok kladivo ne padne na zemlju, u protivnom to će se računati kao prestup.
Kada je kugla u pitanju, bacači bacaju kuglu od čelika u polje, zalećući se u krugu prečnika 2.135 metara. Takođe kao i kod kladiva ne smeju da napuste krug sve dok kugla ne dotakne zemlju jer bi to bio prestup. Kao i kod bacanja koplja, takmičari imaju tri prilike da bace kuglu dalje od ostalih nakon čega 8 najboljih takmičara dobija priliku za još tri bacanja.
Verovatno najpoznatija antička figura u umetnosti je Mironov bacač diska, Diskobolos. Disk se baca iz kruga prečnika 2, 5 metara, a bacači su dužni da ne prestupe. Disk je napravljen o dve vrste materijala, u sredini je od gume, a na ivicama je postavljen metalni okvir.
Pomalo skrajnute discipline ali uz maraton sigurno najnapornije u spektru "kraljice sportova".
Sedmoboj je takmičenje za žene koje je sastavljeno od sedam različitih disciplina, a desetoboj je nadmetanje za muškarce sastavljeno po istom principu.
Brzo hodanje je trka na 20 kilometara za žene i muškarce i 50 kilometara za muškarce.
Kladivo, kugla i disk
Uz koplje još tri bacačke discipline.
Kladivo je kugla od gvožđa koja je vazana čeličnom žicom i nakon kružnih pokreta i zamahivanja kladivom oko glave se otpušta u polje.
Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, a svaki od ta tri pokušaja mora da obavi u roku od najviše 90 sekundi. Bacač je dužan da krug u kome je izvodio kružne pokrete ne napušta sve dok kladivo ne padne na zemlju, u protivnom to će se računati kao prestup.
Kada je kugla u pitanju, bacači bacaju kuglu od čelika u polje, zalećući se u krugu prečnika 2.135 metara. Takođe kao i kod kladiva ne smeju da napuste krug sve dok kugla ne dotakne zemlju jer bi to bio prestup. Kao i kod bacanja koplja, takmičari imaju tri prilike da bace kuglu dalje od ostalih nakon čega 8 najboljih takmičara dobija priliku za još tri bacanja.
Verovatno najpoznatija antička figura u umetnosti je Mironov bacač diska, Diskobolos. Disk se baca iz kruga prečnika 2, 5 metara, a bacači su dužni da ne prestupe. Disk je napravljen o dve vrste materijala, u sredini je od gume, a na ivicama je postavljen metalni okvir.
Takmičarima je dozvoljeno tri puta da pokušaju, nakon čega osam najboljih ima priliku za još tri bacanja.
Spremite se za atletska uzbuđenja na OI i uživajte u onome što će nam prirediti Bolt, Isinbajeva i ostali, a budite svim srcem u uz naše mlade atletičare.
(MONDO - D. H. N.- Foto: Guliver/Getty Images)
Spremite se za atletska uzbuđenja na OI i uživajte u onome što će nam prirediti Bolt, Isinbajeva i ostali, a budite svim srcem u uz naše mlade atletičare.
(MONDO - D. H. N.- Foto: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.