Olimpijske igre su san svakog sportiste, ali ima i onih koji jedva čekaju ovu sportsku manifestaciju da bi zadovoljili svoj hobi. A hobiji su neobični - prikupljanje značaka i autograma sportista.

Načičkani su na, strateški sjajnom mestu, na tromeđi: izlaz iz Olimpijskog sela, ulaz u veliki tržni centar Vestfild i stanice voza. Ako su uporni, a jesu, ne može niko od sportista da im promakne, jer tuda moraju da prođu ako idu do tržnog centra.

Upoznao sam 57-godišnjeg Nemca Franka Rugera kome je pasija prikupljanje autograma osvajača olimpijskih medalja, ali i medalja sa drugih takmičenja! Tako ima i potpise vaterpolo reprezentativaca Srbije, koji su ranije ove godine u Ajndhovenu osvojili zlatnu medalju, kao i potpise članova rukometnog tima nekadašnje SR Jugoslavije iz 1996. godine.

Bio sam na Igrama u Atlanti, Atini, Pekingu i evo me sada ovde. Autograme, inače sakupljam već 45 godina. Imam ukupno 150.000 autograma“, rekao mi je Ruger na moje zaprepašćenje!

Upitan kako zna sve te osvajače medalja, Frank je imao spreman odgovor:

"Kako kako? Pa, imam listu osvajača medalja i fotografije i onda ih zaustavim i zamolim za potpis. Sada mi slabo ide - prikupio sam samo 100 autograma, ali tek sam dva dana ovde. U Pekingu je bilo najgore, tamo ništa nismo mogli da uradimo", rekao je ovaj Nemac iz Bohuma, čiji je entuzijazam zapanjujući.

Najdraži autogram koji ima - bez dileme i razmišljanja - Džesija Ovensa. Dragi su mu i autogrami Vitalija Klička, kubanskih boksera iz Atalante 1996.

Kaže da je u Nemačkoj ovo vrlo rasprostranjen hobi i da ima mnogo "braće po pasiji".

I dalje je zaposlen, pa mi je logično pitanje bilo: "Kako sve ovo postiže?".

"Slušaj, radim, zarađujem, a za oaj hobi koristim odmor. Dakle, uzmem dve nedelje odmora i prikupljam autograme sportista", odgovorio mi je.

"Odmor koristite za ovo!? A šta vam kaže supruga?", upitao sam ga, gotovo ne verujući šta čujem.

"Hahaha, pa ona zna kakav sam ja i šta volim. Ovo je moja strast i njoj je to sasvim u redu", rekao je mi je Frank.

Od svih sportova, pogađate, najviše voli fudbal i navijač je Bohuma. Ali, potpis bilo kog sportiste iz bilo kog sporta, za njega ima veliku vrednost.

"A šta radite sa tim autogramima? Izlažete ih negde javno, prodajete...?", nastavio sam pitanja.

"Ma, neee, ovo je samo za mene. Volim da otvorim ovu moju knjigu i gledam s vremena na vreme", odgovorio mi je Frank.

Srdačno smo se pozdravili. Ostavio sam ga da „juri“ sportiste i poželeo mu da napuni knjigu autogramima.

Nedaleko od njega i još nekoliko lovaca na autograme, nalaze se skupljači značaka. Svaka je vredna. Zaustavljaju sportiste i članove nacionalnih delegacija i mole ih za predmet, koji je za njih neprocenjiv. Ima tu i ukrašenih kao novogodišnje jelke.

I naš strelac Damir Mikec prihvatio je ovaj hobi. Upoznao je fizioterapeuta tima Američke Samoe i svako jutro sa njim razgovara o olimpijskim značkama.

"U ovom Selu je ceo svet i jedinstvena prilika da vidiš sve. Evo, i ja sam se 'naoružao' značkama. Najlekše se do značaka dolazi u restoranu. Meni svi traže značku Streljačkog saveza...Prvog dana sam upoznao fizioterapeuta iz Američke Samoe iz Pacifika . Ovo je njemu osma olimpijada. Pričamo o svemu, a najviše o značkama. Svakog jutra jedan drugog pitamo da li je nabavio nešto novo. Ovo je jedan od načina da se smiriš, opustiš, a uz to te ovo ispunjava", kaže Mikec.

(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić - foto: MONDO)