Počeo je kao kuvar koji sprema jednostavna i brza jela, sada je superstar. Džejmi Oliver je odličan kuvar, vlasnik restorana, otac četvoro dece, ali je i požrtvovani humanitarac. Mnogim mladim ljudima iz Britanije, koji su bili na stranputici, pružio je ruku i izvukao ih iz blata.
Njegova škola kuhinje, koja je sada poznati restoran "Fifteen" (15), bila je osmišljena da pruži drugu šansu mladim ljudima koje je društvo već bilo otpisalo. Kratkim filmom u kojem ti mladi ljudi govore o svom životnom putu i koliko im je Oliver pomogao, počelo je druženje čuvenog kuvara i novinara u London Medija centru.
"Ponosan sam na to. To su bili mladi ljudi sa lošim pedigreom, ljudi koji su imali problema sa zakonom, pojedini su spavali u hostelima, drugi su bili beskućnici...Sada su to ljudi koji imaju porodice, posao, a neki od njih su postali dobri kuvari. Čini mi se da nismo dobri u tome da pomažemo mladim ljudima koji se muče, sapliću...", rekao je Džejmi Oliver.
Kada je došao na ideju da otvori takav restoran imao je 23 godine. Priznaje da je išao grlom u jagode, da je bio naivan, ali i da je uspevao da obezbedi plate za sve i za polaznike "Džejmijeve škole".
"Sada kada imam porodicu verovatno ne bih nešto slično ponovio. Mnogo veći teret nosim na leđima. Ali, tada sam bio mlad i želeo sam da pomognem. Bili smo čak jedno kratko vreme u bankrotu, ali smo se izvukli, opstali".
Zahvaljujući knjigama koje su postale hit u mnogim zemljama sveta, Oliver je dobio finansijsku injekciju koja je pomogla da restoran i škola ostanu na nogama.
"Hrana je divna stvar koja povezuje ljude", poentirao je britanski kuvar.
Njegova škola kuhinje, koja je sada poznati restoran "Fifteen" (15), bila je osmišljena da pruži drugu šansu mladim ljudima koje je društvo već bilo otpisalo. Kratkim filmom u kojem ti mladi ljudi govore o svom životnom putu i koliko im je Oliver pomogao, počelo je druženje čuvenog kuvara i novinara u London Medija centru.
"Ponosan sam na to. To su bili mladi ljudi sa lošim pedigreom, ljudi koji su imali problema sa zakonom, pojedini su spavali u hostelima, drugi su bili beskućnici...Sada su to ljudi koji imaju porodice, posao, a neki od njih su postali dobri kuvari. Čini mi se da nismo dobri u tome da pomažemo mladim ljudima koji se muče, sapliću...", rekao je Džejmi Oliver.
Kada je došao na ideju da otvori takav restoran imao je 23 godine. Priznaje da je išao grlom u jagode, da je bio naivan, ali i da je uspevao da obezbedi plate za sve i za polaznike "Džejmijeve škole".
"Sada kada imam porodicu verovatno ne bih nešto slično ponovio. Mnogo veći teret nosim na leđima. Ali, tada sam bio mlad i želeo sam da pomognem. Bili smo čak jedno kratko vreme u bankrotu, ali smo se izvukli, opstali".
Zahvaljujući knjigama koje su postale hit u mnogim zemljama sveta, Oliver je dobio finansijsku injekciju koja je pomogla da restoran i škola ostanu na nogama.
"Hrana je divna stvar koja povezuje ljude", poentirao je britanski kuvar.
Džejmi Oliver otvoreno i iskreno priča o britanskoj kuhinji. Do nedavno je bila na lošem glasu. Teško da je bila prepoznatljiva u svetu po nečem karakterističnom, kao recimo italijanska, francuska, meksička...Štaviše, o britanskoj kuhinji pravili su se vicevi. Ali, u poslednjih 15 godina napravljen je značajan pomak, koji Oliver, naziva revolucijom.
"Hrana je, iskreno, bila užasna, lošeg kvaliteta. Po tome smo bili poznati u svetu i u svakoj televizijskoj emisiji u inostranstvu sam morao da objašnjavam zašto je to tako. Bilo je to crno doba našeg kulinarstva. U poslednjih 15 godina, zahvaljujući našem standardu, ljudi su dobili priliku da putuju i da vide druge zemlje i kuhinje, da uče i donesu to znanje kući. Dogodio se neverovatan pomak. Pojavili su se stari recepti, oživele su pijace, a ljudi su konačno držali noge ispod stola – dakle, konačno su počeli da spremaju obroke, a ne da jedu sa nogu. Nikada nije bilo bolje, počeli smo da jedemo pravu hranu", rekao je Oliver.
U Londonu i u Velikoj Britaniji sve su popularniji bistro-pabovi. U njima možete da pijuckate, ali i da jedete kvalitetnu hranu. I ranije je u pabovima moglo da se jede i pije, ali je to uglavnom bila hrana sumnjivog kvaliteta.
"Bistro-pabovi su odlični, casua (opušteni)l, nema mrzovoljnih konobara, hrana je odlična. Nisu elitistički i nisu napravljeni radi bogaćenja, već samo radi brige o dobroj hrani. Ja sam veliki pristalica bistro-pabova", kaže Džejmi Oliver.
On voli svoj posao, voli, kaže, da šefuje i da donosi ključne odluke kada je reč o hrani u njegovim restoranima.
"Da biram između kuvara i društveno angažovanog tipa izabrao bih...oba! Neka bude da sam ljubitelj hrane. Humanitarni rad nije na ceni. Ljudi, pogotovo ovde u Britaniji, baš i ne vole kad imate stav i mišljenje o nečemu, a pogotovo ako uz to imate i strast. A ja imam i jedno i drugo, a to baš i nije popularno".
Iako je sjajan kuvar, iako je putovao po svetu i probao razna jela, iako se druži sa ostalim vrhunskim kuvarima, Oliver kaže da je najbolje jeo kada mu je spremala majka.
Kaže da je otvoren da proba sva jela, mada ima limite.
"Imao sam prilike da probam i određene delove tela životinja...Hoćete da vam kažem koja su? Genitalije. To baš i nije po mom ukusu. Insekti? Jeo sam mrave. Ukusniji su živi, nego ispečeni".
On kaže da treba biti oprezan kada se govori o tome šta je sve hrana i šta je sve prihvatljivo.
"U Kini, recimo, jedu pse, a mi ovde volimo pse i to je nama nezamislivo. U Francuskoj se jede konjsko meso, a mi ovde obožavamo konje. Zato treba biti oprezan kada se ocenjuje šta je ispravno. Imam recepte, pisane rukom pre nekoliko stotina godina. Tada nije bilo limita u ishrani, jelo se sve i svašta".
U budućnosti sebe vidi kao mentora mladim kulinarskim talentima u Britaniji.
"Šta je luksuz? Mobilni telefon? Nikako. Automobil? Ni to. Odeća? Ma, ne. Ono što je sada svima dostupno i svi to imaju. Nije luksuz ono što je svima dostupno. Obrazovanje je luksuz. Važno je učiti decu kako da naprave razliku između zdrave i loše hrane. Posao nas starijih je da im to obrazovanje učinimo zanimljivim i zabavnim. Zato im hranu treba predstaviti kao nešto uzbudljivo", kaže Džejmi Oliver.
(Izveštač MONDA iz Londona Predrag Vujić)
"Hrana je, iskreno, bila užasna, lošeg kvaliteta. Po tome smo bili poznati u svetu i u svakoj televizijskoj emisiji u inostranstvu sam morao da objašnjavam zašto je to tako. Bilo je to crno doba našeg kulinarstva. U poslednjih 15 godina, zahvaljujući našem standardu, ljudi su dobili priliku da putuju i da vide druge zemlje i kuhinje, da uče i donesu to znanje kući. Dogodio se neverovatan pomak. Pojavili su se stari recepti, oživele su pijace, a ljudi su konačno držali noge ispod stola – dakle, konačno su počeli da spremaju obroke, a ne da jedu sa nogu. Nikada nije bilo bolje, počeli smo da jedemo pravu hranu", rekao je Oliver.
U Londonu i u Velikoj Britaniji sve su popularniji bistro-pabovi. U njima možete da pijuckate, ali i da jedete kvalitetnu hranu. I ranije je u pabovima moglo da se jede i pije, ali je to uglavnom bila hrana sumnjivog kvaliteta.
"Bistro-pabovi su odlični, casua (opušteni)l, nema mrzovoljnih konobara, hrana je odlična. Nisu elitistički i nisu napravljeni radi bogaćenja, već samo radi brige o dobroj hrani. Ja sam veliki pristalica bistro-pabova", kaže Džejmi Oliver.
On voli svoj posao, voli, kaže, da šefuje i da donosi ključne odluke kada je reč o hrani u njegovim restoranima.
"Da biram između kuvara i društveno angažovanog tipa izabrao bih...oba! Neka bude da sam ljubitelj hrane. Humanitarni rad nije na ceni. Ljudi, pogotovo ovde u Britaniji, baš i ne vole kad imate stav i mišljenje o nečemu, a pogotovo ako uz to imate i strast. A ja imam i jedno i drugo, a to baš i nije popularno".
Iako je sjajan kuvar, iako je putovao po svetu i probao razna jela, iako se druži sa ostalim vrhunskim kuvarima, Oliver kaže da je najbolje jeo kada mu je spremala majka.
Kaže da je otvoren da proba sva jela, mada ima limite.
"Imao sam prilike da probam i određene delove tela životinja...Hoćete da vam kažem koja su? Genitalije. To baš i nije po mom ukusu. Insekti? Jeo sam mrave. Ukusniji su živi, nego ispečeni".
On kaže da treba biti oprezan kada se govori o tome šta je sve hrana i šta je sve prihvatljivo.
"U Kini, recimo, jedu pse, a mi ovde volimo pse i to je nama nezamislivo. U Francuskoj se jede konjsko meso, a mi ovde obožavamo konje. Zato treba biti oprezan kada se ocenjuje šta je ispravno. Imam recepte, pisane rukom pre nekoliko stotina godina. Tada nije bilo limita u ishrani, jelo se sve i svašta".
U budućnosti sebe vidi kao mentora mladim kulinarskim talentima u Britaniji.
"Šta je luksuz? Mobilni telefon? Nikako. Automobil? Ni to. Odeća? Ma, ne. Ono što je sada svima dostupno i svi to imaju. Nije luksuz ono što je svima dostupno. Obrazovanje je luksuz. Važno je učiti decu kako da naprave razliku između zdrave i loše hrane. Posao nas starijih je da im to obrazovanje učinimo zanimljivim i zabavnim. Zato im hranu treba predstaviti kao nešto uzbudljivo", kaže Džejmi Oliver.
(Izveštač MONDA iz Londona Predrag Vujić)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!