Zbunio sam vas naslovom, zar ne?

U Londonu sam od 23. Jula, ali, osim posete Vimbldonu i gomile turista sa navijačkim obeležjima svojih zemalja (najviše je Amerikanaca, Francuza, Holanđana, Španaca) nisam osetio duh Olimpijskih igara. Nemam odgovarajuću novinarsku akreditaciju, koja bi mi omogućila da odem na borilišta, pa sam tako ostao uskraćen za taj olimpijski osećaj.

Do karata je gotovo nemoguće doći, a i ako ih ima u prodaji papreno su skupe. Recimo, ako hoćete da odete na atletiku morate da platite debelu lovu (čuo sam čak da za finalne borbe karte idu i do 800 funti!?). Ni karata za vaterpolo nema, što mene najviše zanima.

Dva dana pred zatvaranje Olimpijskih igara ipak sam uspeo da, koliko-toliko, osetim šta znači biti na Olimpijskim igrama. Prijavio sam se za posetu Olimpijskom selu i obišao sam to naselje, koje se nalazi u istočnom delu Londona, kraju koji je najviše profitirao od Igara.

Olimpijsko selo je ogromno. Posle Igara ono će biti pretvoreno u stambeno naselje, gde će moći i da se kupuju i iznajmljuju stanovi. Iznajmljivanje stanova iznosiće oko 600 funti mesečno, što je ovde sasvim povoljna cifra, pogotovo za novogradnju. U drugim krajevima Londona samo jedna soba sa kupatilom i kuhinjom, u memljivoj kući, plaća se i do 800 funti.

Čim budu završene Igre graditelji će ući u naselje i početi da prilagođavaju stanove za svakodnevni život. Zapravo, ti stanovi su i pravljeni da jednog dana budu adekvatni za život, a jedini posao će biti da se ugrade kuhinje kojih sada nema u apartmanima gde su sportisti iz raznoraznih zemalja sveta.

Zamislite onog srećnika koji bude živeo u stanu u kojem je boravio Usein Bolt, recimo! Možda će na vrata svog stana da stavi tablicu sa svojim prezimenom, a ispod nje: "Ovde je boravio Usein Bolt".

Jedina sličnost između ovog naselja i onog u Beogradu, takozvani „Belvil“ je što su i u jednom i drugom boravili sportisti. Jedina. Londonski „Belvil“ je, naravno, mnogo, mnogo veći, zgrade uopšte nisu tipske, odnosno uopšte nisu identične, već različite, tik uz Selo su razni sportski objekti, poput Olimpijskog stadiona, koji će koristiti povratnik u Premijer ligu – Vest Hem, potom razni drugi tereni, vodeni park...

Da biste ušli u Selo morate da se prijavite dan ranije, ostavite broj pasoša i gde idete. Potom sledi detaljna kontrola.

Na ulazu u Selo je napravljena specifična „Knjiga utisaka“ na otvorenom. Desetak velikih, providnih stuboda ili bolje reći „listova“, na kojima su sportisti, učesnici Igara, mogli da ostave autogram. Po pounjenosti svih stubića, rekao bih da je izostalo malo čiji autogram.

Na zgradama okačene zastave zemalja-učesnica, jasan znak gde je koja delegacija odsela. Naš paviljon se nalazi u blizini hrvatskog, švedskog, ruskog...Zgrada u kojoj su crnogorski sportisti je odmah na ulazu u Selo, a dobili su najviše spratove, verovatno da imaju pogled „k'a sa Lovćena“, odnosno da se osećaju kao kod kuće .

Dok šetate Selom oko vas prolaze razne sportske zvezde. Za vreme moje posete Selu video sam celu košarkašku reprezentaciju Rusije i njenog selektora, Amerikanca Dejvida Blata, koji voli da dođe na kaficu tik uz prostorije Olimpijskog komiteta Srbije. Blat je poznat kao srdačan čovek, a to je i pokazao klimnuvši mi glavom i pozdravivši me. Uzvratio sam, naravno, iako čovek nema predstavu ko sam.

Pored mene su prošli i hrvatski rukometaši, koji su otišli na polufinale sa Francuskom.

Oko vas prolaze sportisti koji trčkaraju, koji se pripremaju za finalne borbe, dok drugi uživaju u ligištulima po sunčanom vremenu. Baš dok sam bio u Selu video sam japansku štafetu, kako pravi krugove oko Sela i vežba, potom brze hodače...

Naleteo sam i na pojedine naše sportiste. Svi su gledali kako se Marko Novaković bori za ulazak u finale 200 metara u trci kajaka, a ima i onih koji su razočarani rezultatom na OI, pa bi što pre kući i raspituju se kad bi mogli ranije od planiranog odlaska cele delegacije.

Sportisti u Selu imaju sve. A ako im dosadi boravak u naselju, mogu da se prošetaju do obližnjeg golemog tržnog centra „Vestfild“. Ili da „skoknu“ do centra grada, što baš i nije mala razdaljina.

Ipak, oni koji su već „džombe“ što se tiče olimpijskih igara, odnosno kojima je ovo treća, četvrta, peta, šesta...Olimpijada, kažu da su ovo najasocijalnije ili najnedruštvenije Igre na kojima su bili. Sportisti, uglavnom, vise na internetu, na društvenim mrežama, nabiju slušalice na uši i slušaju muziku. Tehnologija je napredovala, druženja nema kao nekada. Još jedan dokaz da se otuđujemo jedni od drugih.

(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)