Za dobre stvari nikad nije kasno, pa je tako i povratak Nataše Janić pod srpsku zastavu, iako u poznoj fazi njene nestvarne karijere, sportska vest dana u Srbiji.
Ali, Nataša sa sobom u rodnu zemlju, kako sama kaže, nije vratila samo sebe i šest olimpijskih medalja osvojenih za susednu Mađarsku, već je Srbiji podarila i budućnost u vidu sina Kristijana Duševa.
Zajedno sa maćehom, koja će pokušati u 31. godini da donese Srbiji što više medalja u narednim godinama, pa što da ne i u Riju 2014, pod našom trobojkom veslaće i Kristijan, sin Natašinog supruga i trenera Adrijana Duševa iz prvog braka.
Kristijan, rođen 22. januara 1992. godine, bio je velika nada mađarskog kajaka, uveliko je osvajao zlatne medalje i u svom godištu, ali i seniorskoj konkurenciji, a potom je odlučio da prati svoje roditelje i zavesla za našu reprezentaciju.
Sve ovo trebalo bi da bude samo potvrda uspona srpskog olimpizma, koji je po broju medalja "debelo" kaskao za susednom Mađarskom. U više navrata tokom konferencije za medije održane u četvrtak u Hotelu "Zira" u Beogradu, Nataša Janić istakla je da je na njenu odluku o povratku presudni uticaj imao uspostavljeni sistem sporta u Srbiji, od kojeg je 2001. godine pobegla glavom bez obzira.
Ali, Nataša sa sobom u rodnu zemlju, kako sama kaže, nije vratila samo sebe i šest olimpijskih medalja osvojenih za susednu Mađarsku, već je Srbiji podarila i budućnost u vidu sina Kristijana Duševa.
Zajedno sa maćehom, koja će pokušati u 31. godini da donese Srbiji što više medalja u narednim godinama, pa što da ne i u Riju 2014, pod našom trobojkom veslaće i Kristijan, sin Natašinog supruga i trenera Adrijana Duševa iz prvog braka.
Kristijan, rođen 22. januara 1992. godine, bio je velika nada mađarskog kajaka, uveliko je osvajao zlatne medalje i u svom godištu, ali i seniorskoj konkurenciji, a potom je odlučio da prati svoje roditelje i zavesla za našu reprezentaciju.
Sve ovo trebalo bi da bude samo potvrda uspona srpskog olimpizma, koji je po broju medalja "debelo" kaskao za susednom Mađarskom. U više navrata tokom konferencije za medije održane u četvrtak u Hotelu "Zira" u Beogradu, Nataša Janić istakla je da je na njenu odluku o povratku presudni uticaj imao uspostavljeni sistem sporta u Srbiji, od kojeg je 2001. godine pobegla glavom bez obzira.
Vidno uzbuđena, drhtavim glasom i pomalo zaboravljenim srpskim, Nataša je rekla:
"Mnogo mi je drago što sedim za ovim stolom. Mnogo sam srećna što sam dobila šansu da se vratim u svoju rodnu državu. Jednostavno, nisam naša svoje mesto u Mađarskoj, iako su mi dali sve. U toj godini kada sam otišla, 2001, nismo imali sredstava da se bavim sportom i morala sam da bežim, kako se to kaže... Srećom, došli su na važna mesta u srpskom sportu ljudi koji znaju šta je potrebno za vrhunski sport", osvrtala se Nataša pogledom prema prvom čoveku Olimpijskog komiteta Srbije Vladu Divcu, koji je sedeo s njene desne strane.
"Htela bih da se zahvalim Vladimiru Divcu (mali lapsus, prim. aut) što je ostvario tako nešto za sve sportiste Srbije. Izvinjavam se, nisam se baš spremila za ovaj govor, ne znam... Volela bih samo da se zahvalim što sam uopšte tu", slegla je ramenima trostruka olimpijska prvakinja u kajaku, iz Atine 2004. i Pekinga 2008.
Koji su to uslovi koje ste dobili od OKS, a koji su vas naveli da se odreknete onoga što ste imali u Mađarskoj?
"Tražila sam nekakav minimum pre mnogo godina, koji mi je bio potreban da bih se uspešno bavila ovim sportom. Isto je i sada. Jednostavno želim da produžim svoju karijeru. Uvek sam želela da se vratim u svoju zemlju, a sada sam konačno dobila podršku da bih mogla da obavim svoju sportsku dužnost kako treba", rekla je Nataša i ostala pomalo nedorečena, a na konstataciju da je odlazeći pre 11 godina tražila samo bolje uslove za trening, dodala je:
"Veslati u žabokrečini za mene nije problem".Posle kratke pauze, Nataša je naglasila:
"U Mađarskoj je mnogo dobar sistem, takođe. Moja odluka da se vratim u Srbiju nije motivisana novcem, odavno sam htela da se vratim. A, kažem, dobro je baviti se sportom u Mađarskoj. Trostruka sam olimpijska prvakinja i imam penziju u Mađarskoj, koja će krenuti kada napunim 35 godina".
"Mnogo mi je drago što sedim za ovim stolom. Mnogo sam srećna što sam dobila šansu da se vratim u svoju rodnu državu. Jednostavno, nisam naša svoje mesto u Mađarskoj, iako su mi dali sve. U toj godini kada sam otišla, 2001, nismo imali sredstava da se bavim sportom i morala sam da bežim, kako se to kaže... Srećom, došli su na važna mesta u srpskom sportu ljudi koji znaju šta je potrebno za vrhunski sport", osvrtala se Nataša pogledom prema prvom čoveku Olimpijskog komiteta Srbije Vladu Divcu, koji je sedeo s njene desne strane.
"Htela bih da se zahvalim Vladimiru Divcu (mali lapsus, prim. aut) što je ostvario tako nešto za sve sportiste Srbije. Izvinjavam se, nisam se baš spremila za ovaj govor, ne znam... Volela bih samo da se zahvalim što sam uopšte tu", slegla je ramenima trostruka olimpijska prvakinja u kajaku, iz Atine 2004. i Pekinga 2008.
Koji su to uslovi koje ste dobili od OKS, a koji su vas naveli da se odreknete onoga što ste imali u Mađarskoj?
"Tražila sam nekakav minimum pre mnogo godina, koji mi je bio potreban da bih se uspešno bavila ovim sportom. Isto je i sada. Jednostavno želim da produžim svoju karijeru. Uvek sam želela da se vratim u svoju zemlju, a sada sam konačno dobila podršku da bih mogla da obavim svoju sportsku dužnost kako treba", rekla je Nataša i ostala pomalo nedorečena, a na konstataciju da je odlazeći pre 11 godina tražila samo bolje uslove za trening, dodala je:
"Veslati u žabokrečini za mene nije problem".Posle kratke pauze, Nataša je naglasila:
"U Mađarskoj je mnogo dobar sistem, takođe. Moja odluka da se vratim u Srbiju nije motivisana novcem, odavno sam htela da se vratim. A, kažem, dobro je baviti se sportom u Mađarskoj. Trostruka sam olimpijska prvakinja i imam penziju u Mađarskoj, koja će krenuti kada napunim 35 godina".
Ona je otkrila da će njen suprug Adrijan raditi kao trener u Srbiji, da će njen klub najverovatnije biti Zemun, da će ostati u Segedinu još mesec dana kako bi "rešila probleme" i "sve ono što prati selidbu" i da ćemo onda moći da je nađemo u Nacionalnom parku "Tikvara", čuvenom jezeru pored rodne Bačke Palanke, gde je i počela s prvim zaveslajima.
"Moj muž Adrijan je odlučio da pronađe mesto u Srbiji kao trener, a ja s njim imam porodicu i pratim ga. Htela sam to, godinama već imam želju da se vratim. I Adrijan će raditi ovde, ali i njegov sin Kristijan, koji je i moj sin, će veslati za Srbiju. On ima veliku perspektivu i mislim da će mnogo pomoći muškom kajakaškom timu Srbije", najavila je Nataša i opisala potencijal svog pastoraka:
"Prošle godine osvojio je tri zlatne medalje u Mađarskoj u konkurenciji do 23 godine, a i u seniorskoj konkurenciji ima jedno zlato. To govori da se radi o ozbiljnom sportisti..."
Može li Srbija da očekuje medalju od Nataše u Riju? Tada ćete imati 34 godine...
"Rio je mnogo daleko. Sledeće godine je evropsko i svetsko prvenstvo, svetski kupovi... Tu bih volela da se zemlja Srbija obogati sa par medalja mojim povratkom. Rio je mnogo daleko, ali naravno da bih volela da budem na petim Igrama. Videćemo, kada za to dođe vreme..."
Potom, priča ju je vratila u Sidnej 2000. godine, kada je pod zastavom Jugoslavije kao junior osvojila četvrto mesto. Imala je 18 godina, a olimpijska šampionka duplo više - 36.
"Sidnej je bila moja prva Olimpijada, gde sam otišla kao zlatna sa evropskog prvenstva za juniore. Nešto mnogo lepo sam doživela tamo, to nikad neću zaboraviti. Posle je usledila odluka da odem. Ne mogu da kažem... Obe su mnogo teške", rekla je Nataša u trenutku kada se već činilo da je popustila i zaplakala.
Srbija nije izgubila samo odlaskom Nataše u Mađarsku. I njena dva brata, Mićo i Stjepan Janić "prebegli" su u Hrvatsku, ali toj zemlji nisu uspeli da donesu uspehe kao Nataša. Osvojili su tri medalje na mediteranskim igrama, dok je Nataša osvojila ukupno 42 medalje, a pored šest olimpijskih (tri zlata), ima još 18 zlata sa svetskih i 16 sa evropskih prvenstava!?
Šta su vam rekla braća povodom ove odluke?
"Malko su se plašili, jer znaju kroz šta sam prošla kada sam odlazila..."
"Moj muž Adrijan je odlučio da pronađe mesto u Srbiji kao trener, a ja s njim imam porodicu i pratim ga. Htela sam to, godinama već imam želju da se vratim. I Adrijan će raditi ovde, ali i njegov sin Kristijan, koji je i moj sin, će veslati za Srbiju. On ima veliku perspektivu i mislim da će mnogo pomoći muškom kajakaškom timu Srbije", najavila je Nataša i opisala potencijal svog pastoraka:
"Prošle godine osvojio je tri zlatne medalje u Mađarskoj u konkurenciji do 23 godine, a i u seniorskoj konkurenciji ima jedno zlato. To govori da se radi o ozbiljnom sportisti..."
Može li Srbija da očekuje medalju od Nataše u Riju? Tada ćete imati 34 godine...
"Rio je mnogo daleko. Sledeće godine je evropsko i svetsko prvenstvo, svetski kupovi... Tu bih volela da se zemlja Srbija obogati sa par medalja mojim povratkom. Rio je mnogo daleko, ali naravno da bih volela da budem na petim Igrama. Videćemo, kada za to dođe vreme..."
Potom, priča ju je vratila u Sidnej 2000. godine, kada je pod zastavom Jugoslavije kao junior osvojila četvrto mesto. Imala je 18 godina, a olimpijska šampionka duplo više - 36.
"Sidnej je bila moja prva Olimpijada, gde sam otišla kao zlatna sa evropskog prvenstva za juniore. Nešto mnogo lepo sam doživela tamo, to nikad neću zaboraviti. Posle je usledila odluka da odem. Ne mogu da kažem... Obe su mnogo teške", rekla je Nataša u trenutku kada se već činilo da je popustila i zaplakala.
Srbija nije izgubila samo odlaskom Nataše u Mađarsku. I njena dva brata, Mićo i Stjepan Janić "prebegli" su u Hrvatsku, ali toj zemlji nisu uspeli da donesu uspehe kao Nataša. Osvojili su tri medalje na mediteranskim igrama, dok je Nataša osvojila ukupno 42 medalje, a pored šest olimpijskih (tri zlata), ima još 18 zlata sa svetskih i 16 sa evropskih prvenstava!?
Šta su vam rekla braća povodom ove odluke?
"Malko su se plašili, jer znaju kroz šta sam prošla kada sam odlazila..."
Vlade Divac potom je rekao:
"Nas je veoma obradovala vest što je Nataša donela ovakvu odluku. Ona je oduvek bila simbol vrhusnkog sporiste i zato smo srećni što je odlučila da vesla za našu reprezentaciju. Nije važno samo to što će Nataša u narednom periodu beležiti dobre rezultate pod našom zastavom, već i to što je kajak kao sport krenuo putem stare slave".
On nije želeo na Natašu da prebacuje obavezu osvajanja medalje u Riju, već naglasio da će radeći uz nju, mladi srpski kajakaši stići do odličja 2014. godine.
"Ovo će verovatno biti motiv za naše mlade kajakaše, koji su bili u Londonu, da uz Natašu i naporan rad stignemo do olimpijske medalje u ovom sportu na sledećim Igrama u Riju".
Divac je rekao da Natašin povratak nije samo dobra stvar za kajakaški sport, već i šire od toga.
"Voleo bih da Natašin povratak ukaže na to da se odnos prema vrhunskom sportisti u našoj zemlji menja na bolje, a naročito u odnosu na vreme kada je Nataša bila mlada i bila deo naše olimpijske reprezentacije. Sistem sporta u Srbiji razvija se ka tome da svim našim sportistima možemo da obebedimo najbolje moguće uslove za razvoj. Da ne moraju da razmišljaju o tome u kojoj će drugoj zemlji dostići svoj pun potencijal", istakao je prvi čovek srpskog olimpijzma i dodao:
"Hvala Nataši i nadam se da ćemo uspeti u punoj meri da promenimo trend koji je uspostavljen pre određenog vremena, da neće više sportisti odlaziti odavde".
Da li će Mađari tražiti odštetu u novčanom smislu kako bi Nataši omogućili da vesla za Srbiju?
"Mi ćemo se postaviti isto kao i oni kada je Nataša odlazila", kratko je rekao Divac.
(N. J. - MONDO, foto: MN Press)
"Nas je veoma obradovala vest što je Nataša donela ovakvu odluku. Ona je oduvek bila simbol vrhusnkog sporiste i zato smo srećni što je odlučila da vesla za našu reprezentaciju. Nije važno samo to što će Nataša u narednom periodu beležiti dobre rezultate pod našom zastavom, već i to što je kajak kao sport krenuo putem stare slave".
On nije želeo na Natašu da prebacuje obavezu osvajanja medalje u Riju, već naglasio da će radeći uz nju, mladi srpski kajakaši stići do odličja 2014. godine.
"Ovo će verovatno biti motiv za naše mlade kajakaše, koji su bili u Londonu, da uz Natašu i naporan rad stignemo do olimpijske medalje u ovom sportu na sledećim Igrama u Riju".
Divac je rekao da Natašin povratak nije samo dobra stvar za kajakaški sport, već i šire od toga.
"Voleo bih da Natašin povratak ukaže na to da se odnos prema vrhunskom sportisti u našoj zemlji menja na bolje, a naročito u odnosu na vreme kada je Nataša bila mlada i bila deo naše olimpijske reprezentacije. Sistem sporta u Srbiji razvija se ka tome da svim našim sportistima možemo da obebedimo najbolje moguće uslove za razvoj. Da ne moraju da razmišljaju o tome u kojoj će drugoj zemlji dostići svoj pun potencijal", istakao je prvi čovek srpskog olimpijzma i dodao:
"Hvala Nataši i nadam se da ćemo uspeti u punoj meri da promenimo trend koji je uspostavljen pre određenog vremena, da neće više sportisti odlaziti odavde".
Da li će Mađari tražiti odštetu u novčanom smislu kako bi Nataši omogućili da vesla za Srbiju?
"Mi ćemo se postaviti isto kao i oni kada je Nataša odlazila", kratko je rekao Divac.
(N. J. - MONDO, foto: MN Press)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte