Sa Nikolom Jakšićem nismo razgovarali o finalu Evropskog prvenstva u Vaterpolu koje je održano u Beogradu, kao ni o komentarima crnogorskih vaterpolista nakon toga. Ovog puta, sa njim smo pričali o nečemu važnijem - o tome kako je sport uticao na njegov život, zašto bi sva deca rekreativno trebalo da treniraju neki sport...

U šoping centru na Novom Beogradu jedva smo ugledali vaterpolistu: čučao je na strunjačama, dok je oko njega bila gomila mališana predškolskog uzrasta, čekajući da se fotografišu sa njim. Klinci su se otimali oko njegove zlatne medalje, vaterpolo kapice, a Nikola je, barem je nama tako izgledalo, uživao u svemu tome, "bacao pet" klincima, smejao se...

Mladi vaterpolista ovaj sport počeo je da trenira kada je imao samo osam godina. Kada je pravo vreme da deca koja žele da se posvete vaterpolu počnu da treniraju?

"Zaista nisam upućen u to kada bi deca trebalo da počnu da treniraju, ja sam počeo kada sam imao osam godina, meni je to bilo sasvim OK. Ne znam kako drugima odgovara, ali važno je da se bave nekim sportom".

Klinci i klinceze, ako planirate da se profesionalno posvetite nekom sportu, imajte na umu da to podrazumeva odricanje od mnogo čega.

"Morao sam da se odreknem nekih izlazaka, odlazak u pozorište, dosta nekih sitnih stvari koje su mi značile. Dve godine u srednjoj školi nisam išao na ekskurzije, ali verujte mi, na kraju se sve isplati, nije mi žao ničega! Sve to mi je nedostajalo, ali da to nisam uradio, ko zna da li bih sada bio ovde gde jesam."

1/0
Vidi galeriju
undefined nikola jakšić vaterpolista

Stalno čujemo da je sport važan za decu – i slažemo se, jeste! - a evo šta Nikola kaže na pitanje šta sve deca mogu da nauče kroz sport.

"Može da ih nauči da poštuju druge, ali mislim da sport deci najviše znači zbog njih samih, zbog rasta. Verujte mi, mene je sport izvukao jer sam bio buckast, izrastao sam, kada trenirate nešto i kada se bavite sportom, drugačije se ponašate, drugačije provodite vreme. Ja bih voleo da se sva deca bave nekim sportom jer će im dosta značiti u životu".

Psiholozi kažu da sport deci pomaže da nauče da rade u timu, da razvijaju (zdrav) takmičarski duh, ali i da nauče da gube. Mladog reprezentativca smo pitali da nam opiše kako se oseća jedan sportista posle poraza.

"Oseća se nekako prazno, ali opet, ako ste izgubili, znate da postoji neko bolji koga treba pobediti, s kim se treba nadmetati. Nakon toga imaš želju da budeš još bolji, svaki put imaš motiv više da naporno radiš, da još više želiš tu pobedu. Niko ne voli da gubi, ali i u porazu postoji neka pobeda".

To možda niste znali, ali naš zlatni vaterpolista se pre ovog sporta bavio - fudbalom!

"Trenirao sam kratko fudbal, ali samo rekreativno, tako da, ništa od toga", kroz smeh nam je rekao Jakšić.

S obzirom na to da današnji klinci sve više vremena provode ispred računara i sličnih "skalamerija", Nikola ima važnu poruku za njih:

"Svi oni koji žele da se bave sportom će jednog dana, ako Bog da, igrati u Areni i osvojiti neko prvenstvo. Ja mislim da je to dovoljan motiv da se malo pomere od računara i da se bave sportom. OK je da oni igraju igrice, ali da uz to nešto i treniraju. Mene su, recimo, roditelji terali da idem napolje da se igram, i zahvalan sam im na tome - da nije bilo toga, ko zna, možda bih i ja bio jedan od tih što sede ispred računara".