Najtrofejniji srpski olimpijski sport na Evropskom prvenstvu u Rigi ispisao je nove zlatne stranice svoje istorije.

Srebrne medalje Davora Štefaneka, Viktora Nemeša i Aleksandra Maksimovića, dokaz su da je srpsko rvanje na putu povratka na staze stare slave, popločale uspesima legendi poput Baneta Matinovića, Sretena Simića, Stevana Horvata, Srete Damjanovića, Momira Kecmana, Momira Petković, Gorana Kasuma...

Mladen Kecman, član IO RS Centralne Srbije i međunardoni sudija, kaže za MONDO da je u Letoniji postignut rezultat koji se čekao četiri decenije.

 Jugoslavija je poslednji put na evropskim prvenstvima osvojila tri medalje 1982. godine, ali su one bile slabijeg sjaja (jedno srebro i dve bronze). Bolje rezultate pravila je jedino generacija koja je harala svetom krajem šezdesezih i početkom sedamdesetih godina.

"Istorijski uspeh", kratko i jasno ocenio je rezultat srpskih rvača Kecman.

"Ispisana je nova istorija srpskog rvanja. Nadao sam se da će biti jedna, eventualno dve medalje i to za mene ne bi bilo iznenađenje, ali tri su me oduševile. Ako uzmemo da je Kristijan Fris bio peti i da je zamalo ostao bez odličja, mogu samo da kažem da je sve ovo u olimpijskoj godini - fenomenalno", poručio je nekadašnji reprezentativac.

Žal ostaje jer su sva tri finala, ipak, izgubljena, a jedno zlato nam je bilo na dohvat ruke.

"Nemeš je vodio 2:0 45 sekundi pre kraja. Mogao je da bude prvak Evrope, čak nije ni izgubio po poenima, već je njegov protivnik dobio meč zbog zadnjeg boda", objašnjava Kecman.


Srpsko rvanje napreduje iz godinu u godinu... Rapidan skok napravilo je kada je na mesto trenera reprezentacije stigao Stojan Dobrev, decenijski selektor bugarskog nacionalnog tima. Njega je RSS-u preporučio upravo Kecman.

"Rvački savez Beograda ga je doveo na seminar, Goran Kasum mi predloži da ga dovedem i tako dođe najbolji. Predsednik saveza je prepoznao kvalitet, ponudili su mu posao i on je prihvatio. Za nepunih godinu dana Štefanek je postao prvak sveta, uzeo olimpijsku normu, a ređale su se i medalje u mlađim kategorijama".

Kecman nema dilemu oko toga ko je zaslužan za uspeh u Rigi.

"Pored rvača, koji su najvažniji, rezultat je isključivo plod odličnog rada predsednika Saveza Željka Trajkovia i trenera Dobreva. Njih dvojica su uspeli da izvuku maksimum. Značajan je i rad ostalih u timu, ali su oni dve ključne figure", kaže Kecman.

Davor Šefanek za sada jedini ima olimpijsku normu, ali će vrlo brzo priliku da overe vizu za Rio imati Fris i Nemeš.

"U Zrenjaninu je uskoro kontinentalni olimpijski kvalifikacioni turnir, na kojem će medaljisti izboriti plasman, a posle toga toga idu dva svetska turnira, odakle idu samo finalisti. Na tim turnirima vidim šansu za Frisa i Nemaša. Nažalost, Maksimović učestvuje u neolimpijskoj disciplini, jer su smanjili dve kategorije za muškarce i dodali dve za žene".


Kecman veruje da Štefanek na Igrama u Riju neće biti jedini naš rvač.

"Objektivno imaju šansu, ako ponove rezultat, a vrlo je realno. Ipak, teško je održati formu dva i po meseca na vrhunskom nivou, ali ja ne sumnjam u Stojana".

Medalja na Olimpijskim igrama, prva posle Los Anđelesa 1984, bila bi kruna uspešnog rada vodećih ljudi srpskog rvanja.

"Olimpijske igre su kruna svega. Poslao sam poruku Davoru da je na njemu da u Riju kruniše karijeru, a to neće biti samo kruna njegovog rada, već aktuelne generacije, i moje koja nije uspela u tome. Rvanje jeste naš najtrofejniji sport, ali je dugo bez odličja", podvukao je Kecman.