Džudo reprezentacija Srbije nije uspela da osvoji medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. Nakon neuspeha u pojedinačnoj konkurenciji, gde su Strahinja Bunčić i Milica Žabić poraženi u mečevima za bronzu, timski je Srbija stigla do repersaža i tamo stala - bolji je bio Brazil koji je dobio priliku za odličje.
Jedan od reprezentativaca Srbije u timu koji se tokom čitavog jutra borio protiv Holandije, japana i Brazila bio je i Nemanja Majdov. On je u pojedinačnoj konkurenciji poražen u prvom meču i to odlukom sudije da mu dodeli tri opomene, zbog čega je imao veoma burna obraćanja na društvenim mrežama. Neko bi rekao i da se nije ponašao sportski, a Nemanja bi sve ponovio, samo bez psovki!
Kasnije je spustio ton, a na kraju timskog takmičenja otkrio je i zbog čega je tačno bio kivan na sudije koje su ga sprečile da osvoji olimpijsku medalju za Srbiju. "Što se tiče mog individualnog dela imao sam izliv emocija na društvenim mrežama. Iza svake reči stojim, možda bih izbacio one psovke, ali verujte mi, ono je blaža verzija šta su mi radili u poslednje četiri godine. Imao sam 15 diskvalifikacija u poslednje četiri godine, uvek sam ćutao zbog Olimpijskih igara, došao sam ovde, a oni mi nisu dali šansu da se borim. Ja dajem život za ovo, imam dvoje dece koje ne gledam devet sati dnevno da bih se spremio da dođem ovde... Meni ne daju da uzmem medalju, ne znam šta će se za četiri godine desiti, a kad bih znao da će biti ovako zaustavio bih s džudoom sada. Ali, opet se nadaš, da će biti pravde, da će da mi dozvole da pokažem nešto što mogu. Sve su to nijanse, ti ni na ulici ne možeš nikoga baciti na glavu, sve to ide u četiri minuta, pa zlatni bod... Problem je što oni ne daju šansu da dođeš do zlatnog boda, a i kad dođeš u dva napada ti daju dve kazne i ideš kući. Tako je, kako je. Slava Bogu na svemu, mi ovde predstavljamo Srbiju i pravoslavne hrišćane i to je naša najveća medalja i ponos", emotivno je ispričao jedan od najboljih srpskih džudista.
Nemanja je istakao da je Srbija ostvarila istorijski učinak pobedom nad Holandijom u prvoj rundi i plasmanom u četvrtfinale Olimpijskih igara. Posebno treba istaći da smo imali samo šest takmičara na Olimpijskim igrama u Parizu, pa nije bilo mogućnosti da kombinujemo tim pred svaki meč. Najveća žrtva toga bila je Marica Perišić koja je morala da se bori čak i protiv desetak kilograma težih protivnica. I u takvim okolnostima sudije nisu bile fer prema srpskim borcima...
"Istorijski rezultat, uspeli smo da pobedimo Holandiju koja je svetska velesila. Bilo je neočekivano da pobedimo protiv Japana, čak smo imali dogovor da se ne trošimo, već da čuvamo snagu za repasaž. Ali niko se nije predao ni u jednom meču! Sa Brazilom smo mogli bolje, ali izvukli smo maksimum sa ovim sudijama koje su bile ovde. Kad je trebalo da odluče, da je nerešen meč, oni su davali drugu kaznu, a to sve menja. Čak su nam davali i treće kazne. Po pravilu je trebalo da bude 3:1 za nas i imao je Kukolj svoj meč. Što je do nas mi smo odradili, dali smo srce na strunjaču, idemo uzdignute glave. Ponosno smo predstavljali Srbiju", rekao je srpski džudista nakon nastupa u timskim borbama.
Po rečima Nemanje Majdova, sudije nisu vredne njegovih suza. Iako je već zaplakao na Olimpijskim igrama u Parizu, poučen iskustvom sada zna da ne treba da im pridaje na značaju. "Imao sam preveliki izliv emocija individualno, sada mi je bilo svejedno, a opet su me zeznuli. Krivo mi je što su mi tada suze potekle i ne želim da vidim da meni suze teku zbog tih stvari. Oni ne zaslužuju da vide mene u suzama, nisu vredni mojih suza. U meču sa Japancem dali su mi nezasluženo kaznu. To oni namerno urade. Ja sam u prvom meču slomio prst, pogledajte. Izdržao sam, ovo su Olimpijske igre, predstavljate naš narod! Nije mi palo na pamet da odustanem jer mi predstavljamo i naše pretke", zaključio je Majdov.
BONUS VIDEO: