Vladimir Vanja Grbić, jedan od najvećih srpskih i svetskih odbojkaša, skoro četvrt veka ne može da prežali činjenicu da sa svojim saigračima 2000. nije dobio doček u Beogradu. Vratili su se odbojkaši iz Sidneja kao šampioni Olimpijskih igara, ispisali su istoriju čuvenom pobedom protiv Rusije, a u Beogradu nisu mogli na balkon Starog dvora zbog komplikovane političke situacije.
Bio je to period velikih napetosti u zemlji, tada u SR Jugoslaviji, u kojoj su tek održani septembarski izbori na kojima je sa jedne strane bio aktuelni predsednik Slobodan Milošević, a sa druge Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije. Odbojkaši su sleteli na Surčin 2. oktobra, samo tri dana pre 5. oktobra i pre promene režima i zbog toga je bilo procenjeno da nije trenutak za velika okupljanja.
Sećajući se svog odrastanja uz rođenog brata Nikolu, saigrača iz Sidneja i aktuelnog olimpijskog vicešampiona - selektora Poljske, Grbić je podsetio i na činjenicu ko je njegov otac. Grbić senior bio je Miloš Grbić (1943 - 2008), nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i kapiten prvog nacionalnog tima SFRJ koji je osvojio medalju na Evropskom prvenstvu, u Beogradu 1975, kada je osvojena bronza. Kada je kapiten Grbić sa odličjem došao u kući, sinovi Vladimir i Nikola su ga dočekali i nikad nisu zaboravili taj trenutak, za koji su ostali uskraćeni posle svog najvećeg uspeha.
"Sećam se da smo burazer i ja potrčali njemu u zagrljaj prekoupta, ne gledajući ni levo, ni desno, a da smo dobili batine. Njegovu medalju sam stavljao oko vrata i peo se na tabure, zamišljao da sam olimpijski šampion i da mi svira 'Hej Sloveni' i da je cela nacija ponosna na mene. To se i ostvarilo 25 godina kasnije, samo što je izostao jedan trenutak - doček. To je rana koja zbog politike nažalost nikad neće da zaceli. Osvojili smo zlatnu medalju za svoj narod, a to nismo mogli da podelimo sa njim", kazao je Vanja Grbić u podkastu "Sportskog žurnala".
U takvoj situaciji, nije organizovan ni direktan prenos dočeka na televiziji, odbojkaši su dobili protokolarnu ceremoniju sa zvaničnicima, a deo ekipe otišao je u Novi Sad, gde jeste bio organizovan spontani doček za igrače Vojvodine, među kojima su bili i Grbići. Pogledajte kako su odbojkaši dočekani na aerodromu:
Reprezentativac SRJ Vasa Mijić ovako je zapamtio taj doček u "Srpskoj Atini". "To bi bio fantastičan doček, pogotovo sada kada vidim kako naš narod gleda na sve to. Međutim, došli smo u najnezgodnijem momentu u zemlji. U Novom Sadu je bio priređen doček, nas dvetorica odbojkaša Vojvodine klupski autobus je dovezao i izašli u smo na binu u centru grada i podelili radost sa navijačima. To je bio fantastičan doživljaj. Mi smo izašli van politike, a saznali smo da su se građanima priključili i oni što su šetali i protestovali. Međutim, sve je bilo u odbojkaškoj, sportskoj euforiji i slavlju. Na dočeku u Beogradu, ispred Skupštine na balkonu, prisustvovao sam prvi i jedini put 2001. godine po povratku iz Češke sa zlatom. To je bio predivan osećaj, za nezaborav. Bilo je spontano, nekako prirodno, onako kako sportisti zaslužuju. Uživao sam neizmerno i hvala svima, jer je to za svakog sportistu predivan osećaj", rekao je Mijić za "Večernje novosti".
Nažalost, naša odbojkaška reprezentacija nikada više nije osvojila olimpijsku medalju. U Atini 2004. i u Pekingu 2008. stao je u četvrtfinalu, a posebno je bolan period nastupio od 2012. i kraja u grupnoj fazi Londona. Odbojkaška reprezentacija nije se kvalifikovala za Rio De Žaneiro 2016. i za Tokio 2021, a ovog leta izborila je poslednju kartu za Pariz i u njemu stala u grupnoj fazi, sa jednom, utešnom pobedom protiv Kanade posle poraza u mečevima protiv Francuske i Slovenije.