Bivši, trofejni reprezentativac Srbije u odbojci, a sada sportski psiholog i domaćin MONDO podkasta "Priča za medalju" Andrija Gerić (49) govorio je o problemima naših Delfina na nedavno održanom Evropskom prvenstvu koje su završili trijumfalno - osvajanjem zlata.
Naši vaterpolisti postali su šampioni kontinenta pred domaćom publikom u punoj Beogradskoj areni, ali put do titule nije bilo lak. Inat ekipe i glad za uspehom u Beogradu učinili su da olimpijski šampione zbiju redove i posle osam godina ponosno stanu na najviše postolje u Evropi. A Gerić, njihov psiholog, bio je tu i kada je bilo teško i kada se slavio uspeh za pamćenje.
Napravimo korak unazad, na razočaranje na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu, na kojem je nacionalni tim hteo da osvoji medalju posle olimpijskog zlata, ali je izgubio i u polufinalu i u meču za treće mesto. Kapiten Nikola Jakšić i njegovi saigrači teško su prihvatili poraz, a Gerić u tom teškom danu vidi i klicu uspeha na EP u Areni.
"Moram da kažem da je ta utakmica (protiv Grčke u borbi za treće mesto) na Svetskom prvenstvu došla posle zaista teškog meča. Srbija je izgubila od Mađara jedan razlike. Došlo je sa jedne strane, do velikog i emotivnog pražnjenja, s druge strane, do fizičkog pražnjenja. Nažalost, nismo uspeli da se vratimo i da odigramo za to treće mesto kako možemo. Poučeni tim iskustvom, ono što je tu bilo jako bilo je da na neki način ostave to u prošlosti, jer to su stvari koje ostavljaju trag na sportiste i na početku priprema smo baš radili na tome da prevaziđu i da to ostave iza sebe", započeo je Andrija Gerić u razgovoru za MONDO.
"S druge strane, Evropsko prvenstvo u Beogradu je motiv sam po sebi, zato što se tako veliko takmičenje održava ovde na svakih 10 godina - bilo je 2006, 2016. i sad ponovo 2026. Hteli su da igraju pred našom publikom jer vaterpolo ne može često može da se vidi uživo i to je skroz drugačije nego na televiziji. Pritom, Arena kao dvorana... oni su napravili šou na svetskom nivou. To je fantastično zato što će to videti neki novi klinci, neki novi Mandić, Jakšić, Martinović, i počeće da treniraju. Zato i služe, između ostalog, te predstave u Srbiji, da ljudi vide vaterpolo i vide najbolje igrače u Evropi, u ovom slučaju iz prve ruke, na 20 metara."
"Ja ih gladim, podržavam na sitno"
Objasnio je Gerić, u širokim crtama, svoju ulogu u reprezentaciji.
"Kao sportista želiš da uradiš najbolje što možeš i kad imaš priliku da to uradiš pred svojom publikom, to je ogromna čast i privilegija. Oni su uspeli da to iskoriste na najbolji način. Kako ja to kažem, moj zadatak je bio tu da ih gladim. Znači, podržavam ih onako 'na sitno', ali oni su stvarno fantastični sportisti i mentalno su sami po sebi jako dobri. I imaju važnu karakteristiku - da se skupe zajedno kada je frka i kada je gusto i onda pokažu ono što je najbolje. Takva je generacija, to je nešto što ne može da se nauči. Jednostavno, takva je ekipa."
O ovim problemima nisu hteli da pričaju
Srbije je suzbila redove posle teškog početka protiv Holandije, isključenja Dušana Mandića u 2. kolu i suspenzije na dva meča, a onda je stigao i zdravstveni problem.
"Sa ove distance mogu da kažem da smo se pred meč sa Italijom potrovali ili dobili virus - ne znam, ali svi su imali neki zdravstveni problem. Neko manje, neko više. Bilo je igrača sa temperaturom, sa dijarejom, s povraćanjem. I igrači i stručni štab. Iskren da ti budem, kako smo izgledali na tom ručku pre Italije, u jednom momentu sam pomislio - 'Bože, ne znam kako će da se završi'. To je bilo moje zapažanje, nisam mogao da im kažem: 'Vidi kako izgledate, sad ćete izgubiti'", našalio se Gerić.
"Igrači gledaju u trenere, ti moraš da glumiš, a nekad da imaš samopouzdanje. Kako bi ekipa reagovala da zna da se uplašio trener? Trudim se da u radu sa svakim od njih nađem neku vrstu veze i kontakta i da sa svakim od njih imam neki signal, znak. Naravno, ne možeš to uspeti u takvom timu od 15 ljudi sa svima, ali sa nekima sam uspeo i na to sam ponosan."
"Ćuku telo 'otkazalo', Glušac ležao iza gola i krstio se"
Utakmica protiv Italije u polufinalu (17:13) turnira bila je po svemu - meč odluke.
"Ta utakmica protiv Italije nam je stvarno bila jako važna i momci su dali sve od sebe. Posle utakmice, Ćuk je dobio temperaturu preko 40, zato što mu je telo reklo da ne može više. Ovi momci su dali sve što su imali, Glušac je ležao iza gola i krstio se. On je jedva došao do svlačionice, koliko je bio umoran. Tebe kad adrenalin opali, pred toliko ljudi ti daš i više nego što si mislio da možeš. To su nadljudski napori bili. I svaka im čast na tome", rekao je Andirja Gerić.
"Nadam se da će snimiti film o njima"
Problemi, bolest i izostanci nisu mogli da poremete tim Uroša Stevanovića.
"Posle utakmice sa Italijom znao sam da ćemo Mađare da pojedemo, bez obzira na teoriju da ne možeš dobiti dva puta istu ekipu na takmičenju. To je budalaština. Stvarno smo u tom finalu bili dominantni i u jednom trenutku smo prelomili. Vaterpolo je takav sport - ako neko ispadne iz sistema, otvara se rupa i ako je neka ekipa dovoljno dobra, odmah kažnjava taj propust."
Miloš Ćuk nije mogao da pomogne ekipi u finalu, iskusnom reprezentativcu to je teško palo.
"Sigurno mu nije bilo lako. Sedeo je odmah pred klupe, da bi mogao da ih bodri. Hteli su da ga oteraju, pošto su tamo sedeli novinari, ali je on našao neku stolicu i seo pored. U vaterpolu, te sudije i delegati vode računa o nekim glupostima - gde stoji peškir, ko je gde stavio papuče, ko gde sedi, umesto da vode računa samo igri. Ali Miloš je to podneo junački i on je zaslužan za ovu medalju. Njegove zasluge su kao i svakog drugog, kao i svih ovih ostalih 14 igrača. Upravo to je snaga njihovog tima, što je svaki pojedinac važan za tim i tim je najvažniji. Svi daju doprinos timu, bez ega i bez želje da neko bude bolji igrač, žrtvuju se kada igraju za Srbiju i za reprezentaciju.
"Kako su odigrali ovo takmičenje... nadam se da će se film snimiti. Film, neka vrsta dokumentarca o Parizu, je snimljen. Verujem da će se snimiti igrani film i o Parizu i o ovom takmičenju. Ne znam ko će mene glumiti, ali sigurno će biti interesantno", ponovo se našalio naš sagovornik.
"Ko god da je bio rival Srbiji u finalu, pobedili bismo. Tu daješ sve od sebe. Postoji i taktički deo, ali oni se svi dobro poznaju. To nije do taktike, nego do energije, do tog plivanja. Oni tu vuku svi na svoje strane. Mandić, pogotovo protiv Mađara, je uvek inspirisan i dao je nekoliko golova koji su stvarno fantastični. Na primer, Đole Lazić dao je gol tako što je jednom rukom primio loptu, pa drugom pogodio. To će se sigurno vrteti svuda."
A, postojala je opanost da Srbija nastupi u finalu i bez kapitena Nikole Jakšića u finalu. Srećom nije, jer je poništena njegova suspenzija zbog "brutalija" i isključenja u polufinalu.
"Kad su ga isključili seo je pored nas. Bio je jako nesrećan, jer je znao da neće igrati finale. Međutim, Federacija je počela da vrši pritisak na to da ga puste da igra. I Mađari su rekli da je skroz sportski da igra, čak i da je bezveze da isključe igrača zbog faula koji je upitan. On se borio za vazduh i napravio je udarac koji je okarakterisan kao faul. Na kraju je zaigrao, imao je važnu ulogu i mi pobedismo Mađare", rekao je Gerić.
"Najmlađi je, mora da nosi opremu"
Momak koji je pokupio simpatije navijača svakako je Milan Glušac. Golman koji je činio čuda u mnogim mečevima, MVP finala pošto je u momentima kada se meč lomio, a naš napad posustao, bio glavni adut Srbije. Ima svega 23 godine i pred njim je blistava karijera.
"Golman je otkrovenje ovog prvenstva, zato što je kvalitet koji je doneo ekipi doneo i stabilnost u odbrani. Evo šta je tu najvažnije - kad ti ne uradiš sve kako treba, mora da postoji neko da te izvadi. On je nekoliko puta spasao neku slabiju odbranu, onda je odbrana izvadila njega, to je ta sinergija."
"Glušac je bio i prošli put u konkurenciji. Mlad je, obično za golmane kažu da oko 30. dostignu zrelost, ali on mnogo radi na sebi, u fizičkom smislu, zatim mnogo razmišlja o protivnicima, mnogo se priprema i to je put za uspeh. On je eksplodirao na ovom takmičenju i činjenica je da ga nisu znali baš dobro. Druge ekipe će to ispraviti na sedećem takmičenju, ali on dečko radi na sebi, a kada je tako - rezultati dođu, pre ili kasnije"
Iako je preko noći postao velika zvezda, Milanova uloga u timu nije pormenjena.
"On je imao tu sreću, ali ju je zaslužio - da to bude u Areni, pred našom publikom i kad ti cela Arena skandira 'MVP', to je nešto što pamtiš čitav život. On je fin i skroman dečko, tako je vaspitan, ali je i dosta mlad. U vaterpolu dvojica najmlađih nose opremu, on je jedan od tih. U skladu sa tim se ponaša, nije ga pukla slava i nadam se da neće."
Gerić je u samo jednoj rečenici rekao dovoljno o tome kakav je Glušac i koliko je velika stvar što se neko takav pojavio na najvećoj sceni.
"Nama su potrebni idoli za nove generacije, pravi sportski uzori poput njega, a ne ostala vrsta uzora o kojoj ne bih da pričam", kazao je Gerić.
U ranoj fazi takmičenja, već u drugom meču, Srbija je ostala bez Dušana Mandića koji je bio suspendovan naredna dva meča. Propustio je poslednji susret prve grupne faze, a onda i utakmicu protiv Francuske, ali kako su Delfini u oba meča slavili, njegov izostanak lakše je podnet.
"Rekao bih da je prvo bio šokiran, jer to što su mu dali 'brutaliti' je vrlo upitno da li je bio ili nije. Vaterpolo je sport gde sudija jako puno utiče. Na kraju je prihvatio to, a možda je i ispalo dobro što je dve utakmice odmorio, zato što je igrač koji ima godine i koji je telesno veliki, pa mu je potrebno više vremena da se rehabilituje. Ipak je bitno da je bio pravi kada je trebalo, napravio je prevagu u momentu kada smo igrali protiv Mađarske, prevagu protiv Italijana... To je ono što se računa, pamti se rezultat, šta je tim uradio, a niko ne pamti koji igrač je koliko golova postigao."
"Nemam šta da pričam Dušanu Mandiću"
"On je čovek koji je bio na četiri olimpijska turnira, njemu nemam šta da pričam o mentalnoj snazi. On ima svoje mehanizme, kako se vraća, ali i njemu je potrebna podrška, razgovor. Za sportiste mislimo da su superheroji, ali oni su ljudi kao i svi mi, sa svojim brigama, željama, kad radiš sa ekipom moraš tako i da im priđeš - kao običnom čoveku. Niko nije savršen."
Mentalna snaga najboljeg vaterpoliste sveta zavisi od mnogo faktora. Poznato je da je vaterpolisti Srbije crpe i iz velike posvećenosti veri.
"Verovanje je nešto što je čovekova potreba. Da li sad ti veruješ u crkvu, u Boga, u šta god, ali svaki čovek ima nešto u šta veruje. On je vernik i posti, ako mu to pomaže, zašto da ne? Ako veruješ da ti nešto pomaže, to će ti pomoći. Vera je nešto što je bitno, ona se razlikuje od nade. Kad se nadaš nemaš kontrolu, a kad veruješ onda znaš da možeš da doprineseš. Mandić je najbolji igrač na svetu, tri puta je bio šampion Olimpijskih igara, ima i jedno treće mesto. Nadam se da će i četvrtu osvojiti, učestvovati na četiri olimpijska turnira je velika stvar, a kamoli osvojiti medalju."
Ujedno, važan faktor za naše Delfine bio je i susret sa Novakom Đokovićem na Olimpijskim igrama 2024. Tada je ekipa Uroša Stevanovića dobila mnogo saveta, a prijateljstvo između teniske legende i vaterpolista postalo je neraskidivo.
"Tu pričamo o ljudima koji su genijalci što se tiče sporta. Ne znam šta on radi, ali kad gledam sa strane to je u potpunosti u skladu sa tim šta kaže sportska psihologija - on je doktor toga. On je u Parizu održao jednu vrstu motivacionog govora ekipi i od tada se vuče ta povezanost.Mandić je Novaku pre finala poslao poruku koja je bila viralna, to je dokaz da se naši sportisti podržavaju. On ih je razumeo kako se osećaju. A, nekad je dovoljno samo da te neko razume. Pomoći nekome ne znači da mu ti otvoriš nova vrata i objasniš mu nešto što nikad nije znao, već da mu kažeš 'razumem te, tu sam za tebe'. Tad se osećaš bolje", rekao je Andrija Gerić u razgovoru za MONDO.
Bonus video: