- Dragutin Topić je kao atletičar osvajao medalje, a danas radi kao trener svoje ćerke Angeline i zajedno beleže uspehe.
- Najteži period mu je bio posle pozitivnog doping testa u Vupertalu 2001. godine, zbog čega je suspendovan na dve godine.
- Tokom tog perioda upao je u kocku i depresiju, pa danas ističe koliko je sportistima važna pomoć psihologa.
Dragutin Topić je tokom karijere beležio sjajne rezultate u atletici, osvajao medalje, a sada je u novoj ulozi. Kao trener svoje ćerke Angeline i zajedno beleže velike uspehe. Imao je kroz karijeru uspone i padove, pa je tako u februaru 2001. godine pao na doping testu i to ga je mnogo pogodilo. Pričao je detaljno jednom prilikom o svom životnom putu i izazovima.
"Bila je to za mene ozbiljna tragedija. To mi je najteži momenat u karijeri, ali i taj izazov pobedio. Ono u šta sam siguran jeste da sam koristio dozvoljene preparate. Ali ne znam kako ja kao sportista mogu da znam tačan sastav svega što unosim u telo. Pa čekaj, na juniorskom prvenstvu sveta u Kolumbiji takmičari su otrovani hranom iz hotela. Koju su svi jeli. Angelina i Teodora su jedva izašle na takmičenje. I, kao, niko nije kriv! Dešava se. A da ja progutam meso koje je negde kljukano nečim i nešto od preparata, koje nisam uzimao na svoju ruku, to se ne dešava?! To je jedan od glupih postulata", rekao je Dragutin za "Kurir" pre nekoliko godina.
Njegov uzorak urina je na takmičenju u nemačkom gradu Vupertalu bio pozitivan na norandosteron i zato je suspendovan na dve godine.
"Te 2001. godine, psihički sam bio najstabilniji i superioran. Nastupila je smena generacija, nisam imao konkurenciju, pobedio sam na tri takmičenja, neka sam i prekidao, jer sam ostajao bez rivala. Čuvao sam se za Svetsko prvenstvo, na koje na kraju nisam otišao. Izgubio sam ne samo te dve godine koliko je suspenzija trajala, već i ko zna koliko kasnije, dok se nisam vratio tamo odakle su me sklonili. Deo mog karaktera je želja da budem najbolji, i to me je uz unutrašnje impulse guralo napred."
"Otkrio sam čari kocke, možda bih se i ubio"
Dok je prolazio kroz taj težak period Dragutin je upao u nove probleme, povukla ga je kocka, upao je u depresiju...
"U to vreme sam otkrio čari kocke koja me je masakrirala i finansijski i mentalno, Iz ove vizure mislim da bih se, da nije bilo toga, možda i ubio. Bio sam toliko depresivan, sport mi se smučio... Atletiku nikada nisam smatrao poslom, što je možda bila i greška. Danas ljudi sve vide kroz novac. Ja živim život kako želim, mogao bih sebe da nađem i u drugim stvarima, ali me ne interesuju. Akreditacija oko vrata, adrenalin na takmičenjima, to mi je potrebno. Nekoga 'vozi' lova, nekoga ribe, mene takmičenju. Uvek za sportistu nađem opravdanje, kao trener sam strog i osećajan".
"Sa Angelinom sam malo zakasnio"
Upravo je vođen tim svim problemima i iskustvom Dragutin shvatio koliko je važna i pomoć sportskog psihologa. Zato želi da uradi sve da pomogne ćerki Angelini.
"Sportski psiholog treba da bude uključen u prevenciju i edukaciju sportiste, da može da očekuje određene barijere i promene i postoje tehnike kako to savladati što bezbrižnije. To je proces koji dugo traje. Evo primer Novaka Đokovića koji toliko dugo traje. Uveren sam da je na sebi radio najviše. Rezultati koje postiže ne mogu da negiraju potrebnost psihologa i psihologije. Možda sam ja sa Angelinom malo zakasnio sa tim, jer nije bila dovoljno zrela da prihvati status psihologa. Objasnite tinejdžeru da to nije neko ko će da ti 'čačka po lobanji', već da ti pruži pomoć. Kada su se pojavili problemi, angažovali smo psihologa i radi na sebi", rekao je Topić u emisiji "Iza forme" na "Areni sport".
BONUS VIDEO: