Novak Đoković je u karijeri osvojio sve što je moglo da se osvoji. Nedostajala mu je samo zlatna medalja sa Olimpijskih igara i to je uspeo da stavi oko vrata pre nekoliko meseci u Parizu. Time je i zvanično stavio tačku na bilo kakve dileme u vezi toga ko je najbolji svih vremena (GOAT). Izgleda da to nije bilo dovoljno za pojedince.
Tako je britanski "Telegraf" napravio tekst, tačnije novinar Sajmon Brigs je objavio listu 10 najboljih ikada. Na njoj je Srbin na drugom mestu, dok je na prvom - Serena Vilijams. Ni ostatak spiska nije ništa bolji, pa se tako našao na žestokom udaru mnogih ljubitelja tenisa, osim fanova čuvene američke teniserke.
Tako se primera radi Rodžer Federer našao tek na petom mestu, ispred njega su Štefi Graf i Martina Navratilova. Rafa Nadal je tek osmi, između njega i Švajcarca su Rod Lejver i Kris Evert. Na listi su još Monika Seleš i Bjorn Borg. Zaista neverovatno... "Pre nego što krenemo u ovu neverovatnu debatu, postavio sam neke parametre. Ne pravim debatu o uspesima van terena, o tome koga navijači najviše vole ili ko je najelegantniji i slično. Izbor podloge je određen bacanjem kockice. Udahnite duboko, krećemo", stoji na početku teksta.
Serena Vilijams (1)
Jednostavno, neverovatna sila koju sam gledao na terenu, sa najvećom moći i u svlačionici ikada viđenoj. Osvojila je 23 grend slem titule iako je izgubila interest u jednom periodu i posle toga je postala majka. Bila je dominantna i sa 36 godina. Može da se napravi i slučaj da su 23 slema neka vrsta neuspeha za ženu koja ima ceo paket - tehniku, fizikalnost i mentalitet i koja je toliko superiorna na terenu kao što je Simon Bajls u gimnastici.
Pogledajte kakva je Serena bila kada je zaista želela da pobeđuje, drugim rečima kada je igrala protiv Marije Šarapove i dobila 19 uzastopnih mečeva od 2005. do 2019. godine i izgubila je samo tri seta u tom procesu. Želim da ta serena igra za svet u budućnosti.
Novak Đoković (2)
Dokazao je izvan svake sumnje da je najveći teniser u istoriji tenisa. Ima neverovatan balans između sve tri podloge. Upravo je balans ključ za Đokovićevu igru. Njegova sposobnost da se kliza na svakoj podlozi verovatno dolazi od toga što je kao mali skijao na Kopaoniku. Njegova fleksibilnost dozvolila mu je da se izvuče iz nemogućih situacija u bezbroj situacija tokom karijere.
Nije najelegantniji niti ima najviše šarma kada ga gledate, ali je perfektno kalibrirana mašina za pobede. Mentalno je najtvrđi orah koji postoji.
Štefi Graf (3)
Još jedno čudovište otporno na metke. "Frolajn forhend", osvojila je zlatni slem (sva četiri slema i Olimpijsko zlato u istoj sezoni) i najmanje četiri titule na svakom od slemova iako je iz bekhenda uglavnom slala slajs. Njen procenat pobeda je neverovatno visok, čak 89.75 odsto na najveća četiri turnira. Protivnice je znala da zgazi u finalima, poput dva seta sa nulom protiv Natalije Zvereve u finalu Rolan Garosa 1988. godine. Sa druge strane Štefi je retko morala da igra sa izuzetno jakim protivnicama, Aranča Sančez Vikario bila joj je najbliži izazov u karijeri.
Martina Navratilova (4)
Njena karijera se preokrenula od kada je izbegla iz Čehoslovačke i došla u Ameriku, tada je procvetala. Pravo cvetanje imala je u kasnim dvadesetim kada je uzela bolji reket i kada je ozbiljno shvatila koliko je bitno da telo bude u dobrom stanju. Eksplozivna sportistkinja koja je imala sjajan ritam i moć, uz savršenu tehniku voleja. Bila je skoro nepobediva na Vimbldonu, turniru koji je osvojila šest puta u nizu od 1982. do 1987. godine.
Rodžer Federer (5)
Federer je bio majstor na svim terenima, ali mu je problem bio taj što je pokušavao da osvoji Rolan Garos u isto vreme kada i Rafa. On je jedini čovek koji je uspeo da osvoji 10 titula na svakoj od tri različite podloge - iako ta statistika ima veze i sa tim što je Đoković odbijao da igra turnire na travi pred početak Vimbldona.
Njegov procenat pobeda od kada je osvojio prvi slem (Vimbldon 2003. godine) pa sve do kraja 2007. godine bio je na nestvarnih 92 odsto, uzeo je 12 od 20 slemova u tom periodu. Posle toga su Nadal i Đoković uspeli da ga limitiraju na samo još osam trofeja. Ponovo se "rodio" 2017. godine kada je promenio tehniku bekhenda i to je verovatno povratak za koji se može reći da je bio najromantičniji.
Kris Evert (6)
Ledeni početak tenisa, Evert je osamdesetih godina imala nestvarnih 80 susreta sa Martinom Navratilovom i to stavlja "veliku trojku" muškog tenisa u senku. Neverovatan je podatak da je 60 od tih 80 okršaja bilo u finalima i Martina je dobila 43. Kao i rivalstvo između Rodžera i Rafe, tako je i njihovo rivalstvo bio kontrast stilova i ličnosti. Kris je bila veoma precizna sa osnovne linije i igrala je neku vrstu sicilijanske odbrane protiv njene rivalke koja je obožavala da izlazi na mrežu. Takođe, da li je neko uspeo da zadrži hladnu glavu na terenu? Po tome se može svrstati u retku kategoriju igrača, kao Nadal.
Rod Lejver (7)
"Raketa", ušao je u ovu listu zamalo, jer je većinu svojih turnira igrao pre Open ere. Međutim, osvojiti kalendarski grend slem 1969. godine, što je uradio i 1962. pre nego što je postao profesionalac, bila je retkost i istorijski uspeh i nešto što niko nije uspeo da ponovi. Kroz njegovu krokodilsku kožu, bio je visok samo 172 centimetra, ali je imao levu podlakticu kao Popaj i neverovatan kvalitet voleja. Jedina figura koja se pojavila pre Borgove revolucije.
Rafael Nadal (8)
Siguran sam da će hteti da me pogube zbog ovoga, ali to je kockanje za izbor podloge i postoji samo 33 odsto šanse da će turnir da će meč da se igra na šljaci. Jasno je, Nadalov rekord na šljaci je neki drugi univerzum i nešto što nikada nismo videli u istoriji tenisa.
Na Vimbldonu je njegov procenat pobeda 83 odsto i to je dobro, ali ne sjajno jer razotkriva ranjivost njegovog servisa. Na dva slema koja se igraju na betonu procenat je 84 odsto, dok je na Rolan Garosu na nestvarnih 97 procenata.
Bjorn Borg (9)
Ovo je malo problematično, zato što je Borg imao relativno kratku karijeru, ali njegovi uspesi su toliko dobri da sam morao da ga stavim u svoj tim. Nikada nije osvojio US open koji se u to vreme igrao na travi i samo jednom je išao u Australiju, ali ima procenat pobeda od čak 90 odsto na grend slemovima što ima još samo Štefi Graf na ovoj listi. U njenom slučaju to je zbog činjenice da nije imala velike rivale, dok je kod njega razlog toga odluka da se povuče kada je bio u fizičkom zenitu, sa samo 26 godina. Uprkos toj Borg-maniji, njegov stil bio je prilično konzervativan i bazirao se na izbegavanju grešaka i nadljudskoj stamini. Poznat je po tome što mu je puls u stanju mirovanja bio samo 35.
Monika Seleš (10)
Možda bi se ona našla na prvom mestu ove liste da nije bilo tragedije i ubadanja nožem u leđa u Hamburgu 1993. godine. U tom momentu je dobila 55 od 56 mečeva na slemovima i izgubila je samo od Štefi u finalu Vimbldona 1992. godine. Jedan od njenih najvećih kvaliteta bio je u tome što je jednostavno udarala lopticu, nije ostavljala previše prostora za greške i nije previše komplikovala igru. Nikada nije osvojila Vimbldon i to je jedini razlog što je na ovoj listi relativno nisko.
BONUS VIDEO:
Zvezda pokazala Evropi da joj je mesto u plej-ofu: Kad imaš igrača koji može sve, pobede se i najbolji!
Šta čeka Zvezdu i Partizan u Evroligi? Jedan grad može da bude prekretnica sezone, tamo "večiti" idu prvo!
Stručnjak za energetiku o sankcijama NIS-u: Cene goriva bi otišle u nebesa i došlo bi do nestašice
Partizanovog igrača čeka duža pauza: Mijailović otkrio detalje o povredi košarkaša!
Željko učio igrače kako da promaše slobodno bacanje: Uzeo loptu, šutnuo i okrenuo se ka Amerikancu (video)