Goran Ivanišević osvojio je 22 titule u karijeri, bio je drugi igrač na svetu 1994. godine i njegov najveći uspeh bila je titula na Vimbldonu 2001. godine. Tada je u finalu pobedio Patrika Raftera (6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7). I to je uspeo kao dobitnik "vajld karda", bio je 128. na svetu, a uzeo je titulu.
Prava filmska priča i u svemu tome je uticaj imao i legendarni Dražen Petrović. Prvi put je o svemu tome Goran pričao u emisiji "(Ne)uspjeh prvaka" gde je razgovara sa Slavenom Bilićem. Upravo ga je bivši fudbaler i trener pitao ono glavno - gde je našao samopuzdanje u momentima kada igra možda i najgori tenis u karijeri pre tog turnira. "To je dobro pitanje, bio sam u Splitu i pripremao sam se i u to vreme je Hajduk osvojio prvenstvo, bio sam u Varaždinu, pa sam bio na dočeku. Bio sam sa ekipom, video lep doček, kaže mi moj prijatelj 'hajde i tako da te dočekamo za nekoliko nedelja', ja mu odgovori 'hoćeš, dolaziš po mene na aerodrom kad se vratim'. Celih tih nekoliko nedelja, taj naboj sa Hajdukom da li će uzeti titulu, ali sam 128. na rang listi tada igram 'ajme majko', počeo je Ivanišević.
Nastavio je da priča o svemu tome. "Došao sam u Holandiju pre Vimbldona, igrao na turnir, menjao sam rekete, a moj moto je bio da gore ne mogu da igram, samo isto ili gore. Jednostavno sam osetio dva dana pre Vimbldona, da je taj reket imao dobar zvuk kada bih dobro servirao, taj zvuk nisam imao neko vreme. Vratio sam zvuk, dobro igrao."
Kako je Dražen Petrović pomogao?
Ispričao je tada nešto što nikada pre nije učinio. Kako mu je u svemu pomogao i čuveni košarkaš Dražen Petrović. "Otac je došao u London i doneo mi novine. Uglavnom je donosio novine, te sportske, ali nikada u životu mi nije doneo magazin 'Košarka'. Znao sam da postoji, nikada ga nisam čitao. U sredini je bio poster Dražena, kažem da mora da je to neki znak. Bila je to njegova godišnjica smrti. Ja to zalepim na zid i kažem da je on došao odnekud da mi sve po spisku i da me posloži."
Sve to je pomoglo. "Posle drugog kola sam osetio da igram dobar tenis. Šta ja da kažem 128. na listi, dobio specijalnu pozivnicu Vimbldona. Sad da pričam ja da igram dobro, a svako novo kolo čeka se ispadanje. Osetio sam da dobro serviram, dobio sam Moju, Rodika, Safina, Rusedskog. Servis ne može niko da mi vrati, sve mi se povezalo tim servisom.
"Pričali su da Henman ide u finale"
U polufinalu je igrao sa Timom Henmanom, meč je trajao tri dana, nekoliko prekida zbog kiše... "Dolazi veliki meč sa Henmanom, njegovo prvo polufinale u kom ne igra protiv Samprasa, pišu tamo da će imati finalistu Vimbldona prvi put od Freda Perija, ja im kažem 'Imaćete vraga'. Onda se desila kiša, spasila me, bio je bolji od mene, nisam znao šta da radim. Ta kiša je došla, nije slučajno. Došla je baš u tom trenutku."
Ta kiša bila je znak..."Znao sam taj dan, kada se nismo vratili na teren, došao je sudija Alan Mils i rekao da idemo kući i da se meč nastavlja sutradan. Ja sam znao da je to-to, rekao sam treneru da dobijamo. Video sam mu facu sutradan. Prekidalo se još, njegova faca je bila sve gora i gora, bio sam sve bolji, on je bio sve gori. To je bilo zapisano, ne mogu da kažem da je to bio najbolji tenis, to je bilo možda 1994. godine kada sam isto igrao finale, ali sam igrao u pravim momentima najbolji tenis, kada je trebalo, igrao sam pametno, kada je trebalo bila je kiša, došlo je nešto što mi je pomoglo. Onda stiže finale, prvo u ponedeljak, možda je to neki znak. Nije se igralo ponedeljkom, možda je to bilo nekoliko puta. Fudbalska atmosfera, nije imala veze sa tenisom. Ne mogu da kažem da sam znao da ću da osvojim, ali opcija da ne osvojim nije postojala. Rafter je uzeo dva US opena, taj je moj, igraćemo 13 dana ako treba, osvojiću", prepričava Goran.
Sujeverja, Draženov dres i čuveni transparent u Splitu
Nije toliko sujeveran Goran bio kao recimo Rafa Nadal, ali je imao neke stvari koje je voleo da radi. "Daju neku mirnoću, imao sam pet-šest stvari, pisoar, parking, teletabisi. Da nisam uradio nešto od njih, mislio bih ko zna... Kada sam uradio, bio sam smiren, rekao sam da sam spreman da igram, pa prijatelju sada me dobij na terenu. Nisam to samopouzdanje mogao da dobijem drugačije, bio sam 128. na svetu, izgubim pre Vimbldona od bezveznog igrača. Ali taj Draženov poster, te stvari, dale su mi mirnoću. Izvukli smo to samopouzdanje i iz dana u dan sam bio sve bolji, verovao sam u sebe sve više."
Onda je usledio doček u Splitu na kom je bio baš u Draženovom dresu iz Nju Džersi Netsa. "Split je težak grad, jedna dan te voli, dočekate 200.000 ljudi koji ti aplaudira, a sledeći dan hoće da te ubije. Uvek je neko bolji od tebe, ali se nešto desilo. Bilo je možda boljih od Kukoča, Rađe, koji su dok sam ja trenirao išli na žurke. Split mi je dao nešto što samo Split ima. Svi
Tada ga je Bilić posetio na čuveni transparent koji je posle titule na Vimbldonu nastao u Splitu. "Nisu ti napisali hvala Gorane, bravo, kralju, care ili šta god, nego su napisali hvala ku**u više". Na Slavenove reči se odmah nasmejao. "Maltretiraš nas 20 godina i sada si... Teško ljudi razumeju, moraš da budeš rođen tu, da izađeš iz tog porodilišta, gde dobiješ splitski čip, te naše šale, nije to zlonamerno, mi smo takvi. To mogu samo ljudi koji su odatle, samo oni mogu da razumeju i da prihvate", zaključio je Ivanišević.
BONUS VIDEO:
