Srpski teniser Novak Đoković ne ide u penziju uprkos priželjkivanju mnogih kritičara, ali će igrati sve manje i manje. Đoković je izjavio da ga više ne motiviše ni "broj 1" na ATP listi, niti mastersi, odnosno da mu je plan da ubuduće igra samo grend slemove i za reprezentaciju Srbije. Upravo ta njegova ljubav prema Srbiji odvela ga je ovog leta i do željene zlatne olimpijske medalje u Parizu, dok su rezultati na ostalim turnirima na kojima je nastupao "patili".
Vodila ga je ljubav prema domovini koja mu je uvek davala podršku, a utisak je da je takav slučaj i sa čitavim regionom sa kojim je i te kako povezan. Između ostalog, Đoković nikada nije krio da njegov otac Srđan "vuče" poreklo iz Crne Gore, dok je majka Dijana povezana i sa Hrvatskom.
Deda najboljeg tenisera sveta svih vremena je Zdenko Žagar i rodom je iz Vinkovaca i tu informaciju je pre nekoliko godina i potvrdio za srpske medije. Zdenko je otac Dijane Đoković koji se razveo od njene majke, dok mu je druga supruga preminula.
"Rođen sam u Vinkovcima u Hrvatskoj, kao i moja bivša supruga, Novakova baka Elizabeta. Došao sam u Beograd kao vojno lice, a ona na školovanje. Tu su nam se rodile ćerke Dijana i Sanda. Ja sam četiri godine bio na službi u Prištini, svakog vikenda sam putovao do Beograda i nazad, pa zamislite kakav je to život bio. Sve to se odrazilo na porodične odnose. Došlo je do razvoda, to vam je priča vojnog lica. Nisam mogao da učestvujem u podizanju ćerki koliko je trebalo. Stvorila se neka tampon zona, tenzija između nas i uvek ono pitanje ko je kriv. Kažem da je za svađu potrebno dvoje. Dijana je krivicu prebacivala na mene, nije mi to oprostila. One su živele s majkom, da su živele sa mnom, možda bi bilo drugačije. Bile su mlade, neiskusne, nisu shvatale da nije zlato sve što sija. Žao mi je zbog toga. Kasnije su se odnosi popravili, sada je sve kako treba", rekao je Đokovićev deda za "Kurir".
"Novak je Srbin, ne bi bolje prošao ni da je Hrvat"
Žagar je bio oficir Vojske SFRJ, a kaže da je povremeno čuvao malog Novaka i nije ni mogao da pomisli da će biti jedan od najvećih sportista ikada: "Nisam mnogo učestvovao u njegovom odrastanju. Bilo je trenutaka kad smo bilo zajedno. Jednom su mi ga ostavili kao malog da ga čuvam na Kopaoniku. On me odmah prihvatio, neverovatno koliko je od malih nogu bio dobar i vaspitan. Zajedno smo skijali i on je već tada bio brži od nas. Mi gledamo gde je, a on nas čeka na kraju staze, leži na snegu i smeje se."
Dobro je poznato da je Nole retko kada u Beogradu i da ne stiže da se viđa sa ljudima, pa nije često posećivao ni dedu Zdenka koji se preselio iz Vinkovaca na Banovo brdo: "Bukvalno nema kad. Odem do terena, znam kad trenira i provedemo tamo desetak minuta. Smatram da je ponekad suviše dugo u Beogradu, ne sada, sad je druga situacija, nego inače. Ovde nema mnogo vremana za treninge, svaki dan ga razvlače na drugu stranu, a uvek ga posle čekaju važni turniri".
Zdenko Žagar je takođe govorio i za "Novu", a hrvatski mediji često su koristili te delove kako bi "svojatali" Đokovića, što naravno nikada neće biti moguće, iako u Vinkovcima zaista Nole ima puno rodbine: "Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla".
"O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se predstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome".
U istom intervjuu, Žagar se prisetio kako je gledao Đokovića na Adrija turu u Beogradu tokom 2020. godine, kada je krenula hajka na njega zbog korona virusa: "Pa nije Novak doneo koronu! Besan sam, turnir je bio na otvorenom, ne može on da bude kriv. Novaka napadaju samo zato što je Srbin. To su podle taktike. Napadaju ga jer je iz tamo neke nedođije, neke Srbije. A bolji je od svih koji ga prozivaju. On smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici igrača koji su ispod njega. To su sve odvratne stvari i treba ih zanemariti koliko god je moguće", naglasio je Novakov deda, dok podsetimo i da je Vlado Đoković, otac Srđana Đokovića, imao veliki uticaj na našeg najboljeg tenisera i od koga je mnogo toga naučio.
Dijana Đoković nije iz religiozne porodice
U jednom ranijem intervjuu, Dijana Đoković je pričala da je porodično odmalena nisu učili da veruje u Boga, kao i to da nikada nisu slavili Božić i Uskrs: "Moji roditelji jesu katolici, ali su ih nekako partija i komunizam vaspitavali. Oni su se izjašnjavali kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena niti sam ja imala bilo šta od toga da ja verujem u Boga niti smo mi slavili Uskrs, niti Božić. Ja nisam mogla to na svoju decu da prenesem jer ja to nisam imala, biću iskrena", ispričala je Dijana Đoković i otkrila da je skroz druga situacija bila sa njenom decom.
Tako je Novak sa bratom Markom kršten u maju 1992. godine, kako je insistirala majka Srđana Đokovića Stanka: "U Srđanovoj porodici ni oni nisu bili kršteni, jer nisu mogli ili nisu smeli da se krste. Pokojna Srđanova majka Stanka je pred kraj života bila teško bolesna od raka kostiju i očekivalo se da umre. Ona je jako želela da pred smrt krsti decu. Tako da smo mi u maju 1992. godine kada je Novak imao pet, a Marko nije imao ni godinu dana, na kraju odlučili da se krstimo", pričala je za "Sputnjik".
Podsetimo, u međuvremenu se i Dijana Đoković krstila u Žiči i uzela je ime Milica: "Što su oni mene više pristiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke. E onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam 'Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu'. I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u Žiči i to u staroj crkvi. U jednom momentu mi prilazi sveštenik i sad ja treba da kažem svoje ime. Kada sam izgovorila Dijana, on me onako pogleda i kaže ne može, nije pravoslavno, već rimokatoličko. Vrteo se tri kruga oko oltara i vrati se i pita šta da radimo. Opet se prošeta tri kruga oko oltara i ja se setim da kod katolika postoji kršteno i građansko ime. I kažem mu mogu li da zadržim moje ime, volim ga, a vi meni dajte crkveno ime. I on pristane. Pogledam krajičkom oka Srđana, vidim da mu radi mozak 360 na sat, a u sebi se molim da nije samo Srbijanka, jer je on meni, dok smo se zabavljali, rekao kakva Dijana, ja ću tebe da preksrtim u Srbijanka. A ja sam imala i razrednu u Nišu koja se tako zvala i bila je onako oštra. Da bi on u jednom momentu rekao Milica i ja sam odmah rekla - može! Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković".
BONUS VIDEO:
(Kurir/Nova/MONDO/Milutin Vujičić)