Anastasija Potapova sa Olgom Danilović želela je da osvoji Rolan Garos. Njih dve prošle su u četvrtfinale drugog grend slema sezone i tu su nažalost zaustavljene. Ali, sve to iskoristio sam kao šansu da uradim intervju sa najlepšom teniserkom sveta. Prvi zahtev je odbijen, drugi je prihvaćen i razgovor u zasebnom delu za intervjue mogao je da počne. Dobra stvar kod tog dela medija centra je što je zavučen, privatan i uglavnom su tada sportisti opušteniji, nego kada je konferencija za medije.
"Uživam da igram sa Olgom, dobre smo drugarice van terena, znamo se još od kada smo imale 10 godina, imamo dobru povezanost, sličan karakter, nadam se da možemo da uradimo dobre stvari. Prošle godine sam prestala da igram dublove, da bih se fokusirala na singlove, a onda sam pred Australijan open pričala sa Olgom i tamo smo prvi put igrale. Videle smo da nam dobro ide i odlučile smo da ako igramo dubl, da to radimo ozbiljno, ne da se šalimo i da koristimo to samo kao vežbu za singl. Igramo dobro zajedno, ako budemo posvećene i više budemo trenirale zajedno, možemo da uradimo velike stvari", počela je Potapova intervju za MONDO.
Srpski i ruski jezik imaju sličnosti, pa je naredno pitanje bilo baš o tome, da li im i to pomaže kada su na terenu. "Da, slično je. Mi smo dobre prijateljice, imamo zajedničku istoriju, znamo se od kada smo imale 10 godina, počele smo kada smo bile male. U isto vreme smo postale profesonalci, dobila me u finalu turnira u Moskvi, zajedno smo napustile juniore, igrali smo dosta mečeva jedna protiv druge.
Sve smo radile zajedno. Iz nekog razloga, možda je čudno što se volimo, obično bismo bile neprijatelji, ali eto umesto toga slobodan dan u Parizu smo iskoristile da odemo u šoping i na ručak zajedno. Uživamo u kada provodimo vreme zajedno. Normalne smo, zabavne, dolazimo iz zemalja koje imaju sličan mentalitet, zemalja koje su slične i uživamo zajedno. Što se terena tiče, ne znam da li znate, ali pre finala u Moskvi u kom me pobedila, nikada me nije dobila pre toga, imala sam 6:0 u međusobnim duelima i eto, dobila me u prvom profesionalnom meču. Bilo je to prelepo finale koje su igrale dve tinejdžerke 2018. godine."
Šta bi ukrala od Novaka?
Pre nastavka priče o odnosu sa Olgom i njihovim partijama, morao sam da napravim malu digresiju i da je pitam šta misli o Novaku Đokoviću i šta bi "ukrala" od njega i njegove igre?
"Poznajem Novaka, neverovatan je. Volela bih najviše od svega da mogu da imam njegovu snagu koju ima, govorim o snazi unutar sebe. To je ludo stvarno. Da guraš sebe i kada imaš sve. Prošle godine je osvojio Olimpijske igre, nestvarno je šta je uradio, on je najveći teniser svih vremena. Volela bih da naučim od njega kako uspeva da ne odustaje kada ima sve, kada je osvojio sve, kako gura sebe da nastavi svaki dan, to je ludo, zato je šampion."
Napravio sam poređenje sa video igricom i sa tim da je Novak prešao igricu, osvojio sve što je mogao, ali da nastavlja da igra i da se bori za nove titule. Krenuo je igricu ispočetka. "Baš tako, odlično poređenje ste napravili, on baš to radi. Zato je Novak najveći svih vremena, to je ključ.
"Sabalenka je u pravu za Olgu"
Arina Sabalenka je javno rekla da je igra Olge Danilović na nivou top10 i da veruje da ona ima potencijal za to. Anastasija misli isto kao Beloruskinja.
"Naravno da verujem u to. Uvek sam joj to pričala, srećna sam zbog nje. Prošle godine je bila na 90. mestu i rekla sam joj 'devojko, to nije tvoje mesto, šta radiš tu'. Sada je među 30 najboljih, pripada tu i ima sve što je potrebno za top10."
Pojasnila je detaljno i šta smatra da je razlika između onih koji su u top 10 i među najboljih 20-30 na svetu.
"Ne bih rekla da je velika razlika između toga, ali postoji i razlika je u glavi. Svi znaju da igraju tenis, da pogađaju forhend i bekhend paralele i vinere. Bitno je ko je snažniji u glavi, ko dobija one najvažnije poene, napreduje na rang-listi. Moramo da radimo na tome. Videćemo kako će se sezona završiti, još nismo ni na polovini."
"Plakala sam zbog Rafe, ne bih mogla kao Novak"
Kao i svi, tako je i Anastasija pomno pratila oproštajnu ceremoniju Rafaela Nadala na punom "Šatrijeu". Priznala je i da je bila veoma emotivna tada. "Gledala sam u svlačionici i plakala sam sat vremena, to je ludo."
Na vreme sam naglasio da ne pokušavam da je pošaljem u penziju, posebno jer ima samo 24 godine, ali da me zanima da li bi ona mogla kao Novak da igra sa 38 godina?
"Ne, nikako, drugačije je za žene. Za muškarce je, da kažem lakše, jer ne moraju da razmišljaju o trudnoći, rođenju deteta, to je nešto što ja želim. Uvek sam sebi govorila da mora da postoji život posle tenisa, da ne mođeš sve da staviš na tenisku karijeru. Jedan dan možeš da se povrediš i da sve bude gotovo. Za mene je važno da postoji karijera posle tenisa. Ja sam porodična devojka, želim to i volim i važno mi je da imam svoju porodicu. Ne vidim sebe kako igram u tridesetim."
Za kraj je pričala o svojoj igri i o onome što joj nedostaje da dođe do samog vrha. "Mislim da mi nedostaje malo sreće, ne možeš bez sreće, ako upišeš jednu veliku pobedu, stekneš samopouzdanje, pa dođe i sledeća, moraš da budeš konstantan. Konstantnost je veoma važna, ne da igraš jedan dobar meč povremeno, već da svaki meč bude na visokom nivou. Da vidiš šta moraš da unaprediš ako ne ide, mentalitet mora da bude jak, nije lako, ali verujem da može da se trenira", zaključila je Anastasija Potapova.
BONUS VIDEO: