I ovo leto, prema do sada viđenom i doživljenom, biće među najtoplijima u 21. veku. Mnogo češće se događalo da su letnji meseci bili izuzetno vreli i sparni u godinama posle 2000, što se uklapa u teorije o globalnom zagrevanju. Ako je jun bio tako vreo, a visoke temperature se nastavljaju i u julu, šta nas očekuje do jeseni rekao je prof. dr Jugoslava Nikolića, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
"Ovog leta očekuje se vreme toplije od proseka i s većim brojem dana sa ekstremno visokim temperaturama (iznad 35 stepeni) u odnosu na prosečan broj, uz mogućnost pojave toplih talasa krajem jula i početkom avgusta. Padavine bi bile nešto ispod prosečnih vrednosti", kaže prof. dr Nikolić u intervjuu za "Politiku".
Najtopliji krajevi u Srbiji
Merenja temperature pokazala su da je najtoplije u Velikom, Južnom Pomoravlju i u Beogradu, istakao je Nikolić.
"Takođe, i u ostalim mestima Srbije je u tim danima vruće, u pitanju je vrlo mala razlika u vrednosti temperature, nekoliko decimala stepena ili najviše nekoliko stepeni. Svakako, u brdsko-planinskim mestima je manje toplo."
Ovo nije prvi put da imamo ekstremne temperature u ovom periodu, a dr Jugoslav Nikolić je podsetio da ih je u protekle dve decenije bilo nekoliko.
"I ranije je bilo epizoda sa ekstremno toplim vremenom u junu, sličnom ovogodišnjem. U poslednje dve decenije bilo ih je nekoliko, na primer 2017. i 2007. Prema statistici, jun 2021. godine najsličniji je junu 1964, s obzirom na to da je odstupanje srednje temperature u junu 2021. godine bilo 1,96 stepeni, a 1964. godine 1,87 stepeni. Takođe, jun 2021. godine šesti je najtopliji jun u Srbiji u periodu 1951–2021. godine.Pored toga, toplih epizoda u junu bilo je i u prvoj polovini 20. veka. Tako postoji podatak da je u Beogradu, do ove godine, apsolutni mesečni maksimum od 38 stepeni izmeren 18. juna 1918. godine, a 24. juna ove godine je zabeležen novi rekord - od 38,7 stepeni. Od 30 dana u junu, u 18 dana su važeći apsolutni dnevni maksimumi temperature zabeleženi u prvoj polovini prošlog veka, što govori da je i ranije bilo toplih epizoda sa ekstremno visokim temperaturama", rekao je on.
Vrela leta sve češća
"Кada je reč o poređenju svih letnjih meseci, ne samo juna, najtoplije leto u Srbiji je registrovano 2012. godine sa odstupanjem temperature od 3,07 stepeni. Među deset najtoplijih leta ukupno, osam je registrovano od 2000. godine. To su leta 2012, 2017, 2003, 2007, 2019, 2015, 2000. i 2011. godine. Ovo su takođe bila i sušna leta, tako da se, na primer, šteta od suše 2012. godine procenjuje na dve milijarde dolara", istakao je direktor RHMZ-a i dodao:
"Takođe, topla leta u prvoj polovini prošlog veka bila su 1927, 1928, 1931, 1946. i 1950. godine. Zanimljivo je napomenuti da najviše dnevne i mesečne temperature nisu uvek podudarne s najtoplijim letima. Tako je apsolutni maksimum temperature u Srbiji zabeležen 24. jula 2007. godine i iznosi 44,9 stepeni", podsetio je Nikolić.
Šta sve utiče na klimu?
"Кlima nije statična. Tokom vremena dešavaju se manje ili veće promene, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Treba reći da procesi koji utiču na klimu imaju velike vremenske razmere, reda veličine od nekoliko desetina do stotina, pa i hiljada godina, i da ovi procesi nisu ravnomerni, linearni jer se uočavaju varijacije u smislu toplijih i hladnijih perioda", rekao je i on i dodao da na klimu utiče više faktora:
"Pored toga, na klimu utiče više faktora, od astronomskih do ljudskih, kao što su industrijalizacija, urbanizacija i slično. Važan element klimatskih varijacija jeste i učestalija pojava ekstremnih vremenskih prilika, kao što su obilne padavine, topli talasi i suše. Na globalnom nivou beleži se rast od 0,8 stepeni prosečne temperature u odnosu na predindustrijski period i, posmatrajući globalnu temperaturu, svaka od poslednje tri dekade bila je znatno toplija od bilo koje prethodne u periodu od 1850. godine do danas."
Кada je reč o prognozama za budućnost, prof. dr Nikolić je rekao da je teško davati takve procene...
"S obzirom na to da na klimu utiče više faktora, teško je dati relevantne procene daljeg razvoja klime. Postoje klimatske projekcije do 2050. godine koje ukazuju na dalji porast temperature u toku svih godišnjih doba, što će kao posledicu imati i učestalije pojave ekstremnih klimatskih prilika", zaključio je Nikolić.
(Mondo)