Film "Đeneral" razotkrio detalje o Draži Mihailoviću o kojima se dugo ćutalo: Reditelj otkrio šta ga je posebno šokiralo

Film "Đeneral" vraća nas u kasno leto 1943. godine, u jedan od najdramatičnijih i najkontroverznijih trenutaka Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije.

O razlozima zbog kojih se odlučio da ovu složenu i istorijski osetljivu temu pretoči u film, kao i o autorskom pristupu "Đeneralu", govori reditelj Milosav Samardžić za MONDO.

Koju poruku ste želeli da pošaljete filmom "Đeneral"? Spominjali ste da su vas upravo izvesne zabrane u SFRJ inspirisale da objavljujete članke, knjige i dokumentarne filmove u želji da, kako kažete, "ispravite krive Drine".

"Tako je. I to je prva poruka: U demokratskim društvima nema zabranjenih tema. Vidim da neki 'hejtuju' već nakon što su odgledali
trejler. Prosto ne žele da čuju drugu stranu. Kažu da znaju kako je bilo i tačka! A to 'znaju' je iz partizanskih filmova. Ali, nema tačke, sve treba da se prikaže."

Šta je po Vama najupečatljivija karakteristika generala Draže sa kojom šira javnost nije upoznata?

"Prosto rečeno, da je bio general. Samo u prvom, američkom filmu iz 1943. prikazan je kao general. U svim drugim filsmovima i TV ostvarenjima on nema osobine generala. Dakle, to je ta neka osnova. I kada se prikazuju generali neprijateljskih formacija, i tada treba imati meru. Uostalom, u filmu 'Đeneral' pojavljuju se i neprijateljski oficiri i nismo ih karikirali."

Glavnu ulogu tumači Nikola Rakočević. Šta je za Vas bilo presudno u odluci da baš on ponese lik generala Mihailovića, i kako je tekao rad na toj ulozi? Šta su bili najveći izazovi?

"Zapravo, Igor Đorđević je trebalo da tumači glavnu ulogu, imali smo probe, sašili smo kostim, ali, bio je sprečen, uprkos velikoj želji. Tako da je on izabrao Nikolu Rakočevića, a složili smo se najpre Milić Jovanović, zadužen za kasting, pa onda i ja. Čim sam čuo za zamenu, setio sam se kako je Nikola igrao jake, čvrste, likove. I o tome smo pričali tokom prvog susreta. Rekao sam mu i za tu glavnu zabludu koja se širi o Draži, da je bio rođen za patrijarha, a ne za generala. Ko god je video njegova ratna naređenja, ne može tako nešto da kaže. A video sam ih, mislim, sva koja su sačuvana u Vojnom arhivu, doslovce na hiljade. Rad je tekao bez problema, jer je Nikola veliki glumac. Bilo je zadovoljstvo gledati ga kako ulazi u ulogu. I na pauzama se ponašao kao Draža."

Pogledajte još kadrova:

Koje su po vašem mišljenju najveće predrasude i zablude o Draži Mihailoviću u našem narodu, ali i u okruženju, svetu?

"Da je sarađivao sa Nemcima. Mnogima nije ni na kraj pameti da su kod njega sve vreme, od septembra 1941. do marta 1945, zapravo bili Englezi i Amerikanci. To prvo, a drugo, mnogi i dalje misle da su se partizani borili protiv Nemaca i ustaša više nego četnici. Za ove četničke operacije iz 1943, koje smo prikazali u filmu 'Đeneral', izgleda da nije čulo 90 posto javnosti. A to su bile najveće antiosovinske operacije u Evropi između Istočnog i Zapadnog fronta."

Draža Mihailović je decenijama bio gotovo isključivo prikazivan kroz jednu ideološku prizmu. Kako ste kao autor pristupili njegovom liku – kao vojniku, strategu, ali i čoveku?

"Na žalost, tako je bilo, i ta propaganda još deluje. Nestaje s mlađim generacijama, ali, deluje. Film sadrži sva ta tri aspekta. Treći, lični, vidimo kroz Dražin odnos sa njegovim starim ratnim drugom, Soluncem Živojinom. Jedino sa njim je na 'ti'."

Radnju filma ste smestili na Zlatibor, u leto 1943. godine, u trenutku velikih savezničkih očekivanja. Zašto je baš taj period, dolazak britanskog generala Čarlsa Armstronga, ključan za razumevanje sudbine Draže Mihailovića?

"Zato što je tada došlo do preokreta - tada su se Zapadni saveznici okrenuli od četnika ka partizanima, od Draže ka Titu. Dakle, to je ključan period i zato je on tema filma."

U filmu centralno mesto zauzimaju sučeljavanja dvojice generala – predstavnika velike sile poput Engleske i jedne male zemlje. Da li ste želeli da kroz njihov odnos prikažete širu sliku političkih igara i interesa velikih sila?

"Upravo tako. Nije u redu što naša javnost ne zna za susrete Draža- Armstrong, a zna za susreta Draža-Tito. Ovi prvi bili su mnogo važniji, što je i logično, jer je Armstrong bio predstavnik ujedno i Londona i Vašingtona. Dakle, bio je šef Savezničkih vojnih misija pri Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske, koju mi znamo pod imenom Dražini četnici. Napominjem da se čak i Dražino zvanje i naziv vojske i dalje ne prikazuju kako treba. Dakle, ne komandant JVuO i Ravnogorskog pokreta, već načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske. Ne JvuO, ne Ravnogoreskog pokreta, već Jugoslovenske vojske, pošto naziv vojske nije menjan posle Aprilskog rata 1941. Sastanci Draža-Armstrong rekonstruisani su vrlo precizno."

Šta Vas je podstaklo na dugogodišnje istraživanje o četnicima, partizanima, ustašama i pozadini događaja u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji?

"Kada sam bio studentski novinar, 1980-tih, to je bila najzabranjenija tema. Prosto, to je bilo najizazovnije. Naravno, tada nisam ni sanjao koliki posao me čeka."

Poznato je da su istoriju do sada "pisali pobednici", i u tom pogledu mnoge generacije su odgajane sa istorijskim "činjenicama", koje bi danas vrlo verovatno mogle da se dovedu u pitanje. Šta bi bilo drugačije da je u to vreme postojao Internet i društvene mreže za utvrđivanje istine, i prave ili drugačije slike Srba u svetu?

"Istoriju pišu pobednici, ali zato je ona kratkog veka. Traje dok pobednici sprovode cenzuru. Od 1990-te cenzura je ukinuta, pa je njihova kula od karata počela da se ruši. Za Internet, ne znam šta bih rekao, jer tu zaista nailazim doslovece na sve i svašta. Treba biti obazriv i prvo videti ko to piše."

Intervjuisali ste oko 50 Dražinih četnika, većinom oficira, u svom istraživačkom radu. Koje Vas je saznanje o njemu najviše šokiralo/iznenadilo?

"Teško pitanje. Možda da je opsovao samo jednom, 12. septembra 1944, kada je kralj Petar preko radio Londona pozvao četnike da pređu na stranu komunista. Naravno, to je učinio pod pritiskom Čerčila i potom je povukao tu naredbu. Uopšte, tada se mnogo manje psovalo. Pa i ti četnici, sa kojima sam razgovarao, koristili su psovke retko ili ni malo. To je jedan od razloga što ni u 'Đeneralu', kao ni u prvom igranom filmu 'Opkoljeni’', nema psovki. Glavni razlog je naravno što smatram da psovanje pripada tzv. andergraund umetnosti, to jest podkulturi. Kod nas se to širi još od 1980-tih, kada su se pojavile knjige Čarlsa Bukovskog. I predaleko je otišlo."

Govorili ste o tome da je "Tito imao plan da ubije Dražu i njegove, a Draža je imao plan da ubije Tita i njegove... Ili barem da ih izvede na sud". Šta biste nam rekli o dinamici njihovog odnosa?

"Draža je imao zakonsku obavezu da uništi petu kolonu, a partizani su, prema zakonima Kraljevine, bili upravo to. I on je još u leto 1941, kada su se partizani pojavili na terenu napravio plan da ih uništi, zajedno sa komandantom srpske žandarmerije, pukovnikom Jovanom Trišićem. Opet, u ovakvoj istoriografiji, jedna nepoznata ličnost, a Trišić je zapravo tada imao pod komandom najjaču srpsku naoružanu formaciju - srpsku žandarmeriju. Jer, po međunarodnom pravu, okupator mora da ostavi naoružanu žandarmeriju. Dakle, Dražin plan je bio da žandarmerija ima glavnu ulogu, jer je ionako uspešno suzbijala komuniste pre rata. Ali, Nedić i Ljotić su saznali da Trišić tajno odlazi na Ravnu Goru, pa su ga prijavili Nemcima, on je uhapšen, a žandarmerija je raspuštena. Nastao je prazan prostor na terenu i komunisti su ga zauzeli. Tada Draža naređuje svojima da nađu komunističkog vođu i da ga dovedu. Bilo je to taktiziranje dok se ne sakupi snaga za uništenje. Obratno, iste su bile i Titove namere.Dakle, bili su zakleti neprijatelji i ništa više."

Često ističete da je u filmu "sve istinito i dokumentovano na proverljiv način". Kako je izgledao proces selekcije istorijskih izvora i gde ste morali da povučete granicu između istorijske preciznosti i filmske dramaturgije?

"Povlačenje te granice je velika nevolja. Pošto knjiga 'General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta', u kojoj sam sve ovo naširoko opisao, ima 3.700 stranica, a filmski scenario ima oko 100 stranica. Birao sam doslovce najupečatljivije momente, najjače rečenice."

Film prikazuje i velike vojne operacije protiv nemačkih i ustaških snaga, koje nazivate najvećom antiosovinskom operacijom u Evropi van glavnih frontova. Koliko je bilo zahtevno rekonstruisati takve scene u produkcijskom smislu?

"Bilo je! Zahvalni smo Vojsci Srbije što nam je iznajmila minobacače i kasarne, firmi 'Stepski soko' iz Čajetine koja je specijalizovana za filmsko oružje i efekte, vojnom konsultantu pukovniku mr Draganu Krsmanoviću, stotinama statista, kao i firmama i pojedincima koji su radili specijalne efekte. Na primer, scena kad nemački avioni bombarudju četnike urađena je kompjuterski."

Pored Nemaca i ustaša, u filmu se pojavljuju i partizani, kao i muslimanska legija. Koliko vam je bilo važno da prikažete složenost ratnog mozaika, bez pojednostavljivanja i crno-belih podela? 

"Pojavljuju se i hrvatski domobrani. Kada uračunamo i četnike i Britance, to je sedam vojnih formacija. Ne sećam se da sam gledao film sa sedam formacija. Ogroman je posao bio za kostimografe i scenografe, pre svega. Inače, u tim događajima su učestvovali i Bugari i Italijani, ali njih sam izbegao, bilo bi previše. Zamku koju pominjete izbegao sam tako što sam napisao šta su sve te formacije zaista radile. Sve je lakše kada se držimo dokumenata."

Da li očekujete da film "Đeneral" izazove polemike i oštre reakcije javnosti, i smatrate li da je društvu i dalje potrebna ovakva vrsta suočavanja sa prošlošću?

"Polemike na ovu temu već postoje, praktično su neprekidne. I da, ima naoštrenih sa svake strane. Za naše društvo najveći problem su oni što se drže perioda socijalističke Jugoslavije. Jer, to je bila totalitarna država, pa ti ljudi održavaju klicu totalitarizma. Dakle, jedne veoma opasne pojave. Tu vidim glavnu opasnost i kada je reč o ovoj temi. A istorijski filmovi se uvek snimaju. Meni je žao što o srpskom srednjem veku nemamo barem 100 filmova. Dok imamo 600 partizanskih filmova. To su sistemske anomalije."

Kakva su vaša očekivanja – kome je ovaj film prvenstveno namenjen: istoričarima, publici koja traži istinu ili generacijama koje o ovom periodu znaju vrlo malo?

"Sve ih pozivam u bioskope. Ono što garantujem, to je da im neće biti dosadno. Takođe, i da će biti iznenađeni onim što vide. Jer, 'Đeneral' je jedinstven film u srpskoj kinematografiji."

Pogledajte još fotografija ekipe koja je radila na filmu:

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

Bonus video:  

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!