Prevodioci Nikola Pajvančić i Tatjana Bižić za MONDO o prevodu serijala knjiga Džordža Martina na osnovu koje je napravljena hit serija "Igra prestola". Saznajte kako su "izmisiili" termine, koji su im likovi omiljeni...
Cesto se može cuti da srpski jezik mora da bude "odbranjen" od napada engleskih reci i termina. Razvoj tehnologija neminovno je uticao i na promene u našem jeziku, pa se u svakodnevnom govoru mogu cuti anglicizmi za koje (još) nemamo adekvatnu zamenu.
Fenomen TV serije "Igra prestola", koja je i u Srbiji izuzetno popularna, pokazao je, medutim, da kada imate želju, znanje, volju, engleski termini mogu da budu zamenjeni adekvatnim, pa i "atraktivnim" srpskim recima i opisima.
Internet podivljao: Arju na presto! FOTO, VIDEO
Vrlo rado smo i lako prihvatili termine poput "Zimovrel", "jezovuk", "Neokaljani", "Visoki sad", "Srcootrov" i mnoge druge, a koji se koriste u seriji "Igra prestola". Za to su zaslužni prevodioci Nikola Pajvancic i Tatjana Bižic koji su preveli sve knjige Džordža R. R. Martina, serijal "Pesma leda i vatre" na osnovu kojeg je i napravljena serija, kao i "Vatru i krv", knjigu koja nas vodi kroz istoriju Targarjena oko 300 godina pre dešavanja u seriji.
Nikola Pajvancic je preveo ceo Martinov serijal "Pesma leda i vatre" (pet romana, za sada), kao i zbirku "Vitez Sedam kraljevstava" i istoriju "Svet leda i vatre". Na osnovu terminologije koju je Nikola postavio u tim prevodima Tatjana Bižic je prevela "Vatru i krv" (inace, Tanja je bila lektor na Nikolinim prevodima).
Podstaknut ovim inspirativnim prevodima, MONDO je kontaktirao i Nikolu i Tatjanu, koju su rado pristali na intervjue.
Nikola Pajvancic nam je otkrio kako je koncipirao svoj rad, ko je zaslužan za naziv zamka "Zimovrel" (jedna od kljucnih lokacija u knjigama i seriji).
Kada ste dobili posao prevodenja kako ste koncipirali svoj rad? Odakle ste poceli?
"Još krajem devedesetih, slucajno sam naišao na prvu knjigu Martinovog serijala i procitao je za svoju dušu - tako da sam vec imao neku predstavu o cemu je rec. Od pocetka rada na prvom romanu (tada još niko nije mogao ni da nasluti koliku ce popularnost steci) zadao sam sebi nekoliko pravila. Imena likova se naravno ne prevode, kao ni imena kuca. Imena zamkova, gradova i reka u Vesterosu moraju se konzistentno prevesti - da bi naš citalac stekao isti utisak o njima kao i citalac originala. Toponimi van Vesterosa i engleskom citaocu zvuce strano - njih ne dirati. Ako je moguce, koristiti starinske, arhaicne pojmove, mere i slicno. I onda sam se toga vrlo strogo pridržavao", rekao nam je Nikola Pajvancic.
Kako ste se uopšte setili nekih reci, da ne kažemo izmislili, poput: Zimovrel, zmajstaklo, jezovuk, Neokaljani, Visoki Sad, Livacka stena i mnogi drugi?
"Neka su prosto odmah nastala, na prvo citanje - kao Krajoluj ili jezovuk. Za ostale sam jednostavno uzeo veliki list papira i napravio tabelu u koju sam uneo sve pojmove koje nisam uspeo da smislim 'na prvu loptu'. I onda sam proveo mnogo vremena nad tim papirom, kao i nad mapom Srbije, na kojoj se može naci mnogo inspirativnih imena (Sinji Vir! Zlodol!). Takode sam progonio sa tim papirom i kolege i prijatelje - na primer, taj cuveni Zimovrel je smislio moj kum Dušan Ðordevic, covek koji uopšte nije iz ove naše struke".
IGRA PRESTOLA: Za kim ste pustili suzu? (ANKETA)
Pajvancic kaže da mu je najteže za prevodenje bilo to što je trebalo ostati konzistentan od prve stranice do kraja.
"Kada se na polovini trece knjige spomene nadimak nekog paža iz manjeg ogranka kuce Barateona - jesmo li ga vec imali u prvoj knjizi, kako smo taj nadimak tada preveli i slicno", rekao je Pajvancic.
Moje otvoreno pismo Džordžu R. R. Martinu
Njemu je omiljeni lik Džejmi Lanister.
"To mi je uvek bio jedan od omiljenih arhetipova u književnosti i mitologiji - grešnik, zlikovac koji uspeva da se - ili bar proba - da se iskupi. Mislim da su poglavlja u knjigama koja se bave tim preobražajem neka od najboljih u citavom serijalu".
Tatjani je serija "otvorila oci" za neke likove koji se nisu toliko istakli dok je citala knjige.
"Moj ukus je vrlo jednostavan i neoriginalan: volim heroje i zmajeve. Džon Snežni je moj broj jedan bez ikakve konkurencije, cak i u seriji, gde je izgubio citavu jednu dimenziju koju poseduje u knjizi – veliku diplomatsku mudrost, šahovski uvid u razne moguce ishode poteza koji ce tek biti povuceni, opori humor ravan Stanisovom. Apsolutna je zasluga blistavog Pedra Paskala što mi je u seriji postao zanimljiv Oberin Martel, koga u knjizi jedva da sam i primetila, i sve boljeg Nikolaja Koster-Valda, koji me je u poslednjih nekoliko epizoda skoro pa privukao na Džejmijevu stranu, mada mu Brena nisam oprostila," rekla je ona.
Na pitanje da li bi nešto uradili drugacije, da su na mestu pisca, saglasni su - završili bi, vec jednom, knjige!
"Pošto sam samo citao knjige i nisam gledao TV seriju od kada se radnja 'odvojila' od knjiga, ne znam tacno kako bih odgovorio. Da sam na Martinovom mestu, pre svega bih završio knjige. Kako god," rekao je Pajvancic.
"O, da, o, da. Gospodin Martin je, pod jedan, trebalo da se drži svog prvobitnog plana o petodelnom serijalu. Ovako je sebe doveo u situaciju da ne može da savlada sopstveni materijal i privede pricu kraju. Pod broj dva, izbavila bih nas sve zajedno Remzija Boltona još pre nekog vremena. Što se serije tice, promenila bih više nego što ne bih od trenutka kad je ostala bez objavljenog Martinovog materijala, mada mi se ova poslednja emitovana epizoda (8x02) prilicno dopala. I zmajevi su, naravno, superprekrasni", rekla je Bižic.
Pajvancicu je za prevodenje jedne Martinove knjige potrebno pola godine ili malo više od toga, dok Bižic podvlaci da je u njegovim vec prevedenim tekstovima imala dobru osnovu za "Vatru i krv", te da je za tu knjigu bilo potrebno oko dva i po meseca.
"Meni su teža bila nova imena, koja nisam nasledila od Nikole. Inace je prica usredsredenija, a stil jednostavniji nego u 'Ledu i vatri', tako da je moj zadatak bio lakši," navodi ona skromno.
"Moram ovde samo da dodam da je moja omiljena od 'Nikolinih' reci zverobraz. Fantasticna rec. I Sivotocka motrilja, i Istocna morobdija. Naš jezik je potpuno božanstven, a Nikola ga je sjajno koristio."
Na Internetu možemo procitati i silne pohvale, i kritike na racun prevoda knjiga, i vi ste na njih i odgovarali. Da li prevodenje, kao i druge vrste umetnosti, predstavljaju problematicno tle za "udovoljiti svima"?
"U ovom našem poslu, pismenom svetu je lako udovoljiti", odgovara Pajvancic.
"Besmisleno bi bilo pokušavati. Ljudi su veoma izloženi užasno lošem jeziku iz medija, osiromašenom, gramaticki pogrešnom, visokoanglizovanom, i s takvim jezickim osecajem reaguju na prevode. Srecom, XXI je vek, koga više veseli da cita na engleskom, lako može. Ali mnogo gubi. Nikad ništa nije tako lepo na tudem kao na maternjem jeziku", dodaje Tatjana.
Da li biste nešto, sada, preveli drugacije?
"Naravno. Sad da otvorim neku od tih knjiga, sigurno bih našao mnoga mesta koja mi 'škripe' i koja bih drugacije preveo. Medutim, jalovo je time se opterecivati. Prevodilac mora da se pomiri sa tim da u nekom trenutku predaje tekst i da onda nema nazad".
"Dodacu samo na Nikolin odgovor da je knjiga koju stvarno volite nešto kao dete: morate ih pustiti da odu. Dali ste im sve najbolje što ste umeli, neizbežno ste tu i tamo grešili i sad je dalje na njima da traže svoj put kroz svet", nadovezala se Tatjana Bižic.
Kao prevodioci, imaju priliku da pre svih procitaju knjigu, a nas je zanimalo da li okolina zapitkuje da otkriju šta se dalje dešava. Oboje duhovito odgovaraju!
"Naravno, ali treba biti nemilosrdan, za njihovo dobro" - (Nikola)
"Ko god pita, taj i dobije odgovor. Ja uvek, cak i u krimicima, najpre procitam šta je bilo na kraju, da bih onda mogla na miru da citam pricu. U svemu me uvek zanima putovanje, ne odgovor na pitanje je li kriv batler ili sobarica :)))" - (Tatjana)
Upitan na šta je najviše ponosan kada je u pitanju ovaj prevod, Pajvancic nam je odgovorio ovako: "Martinov svet srpskom citaocu 'zvuci' isto kao što engleskom citaocu 'zvuci' u originalu".
