7+ knjiga koje su bile zabranjene u svetu ali i u Srbiji: Jednima smetale svinje, drugima istina o Golom otoku

Bilo da je reč o kontroverznim scenama, politički neprihvatljivim temama ili verskim pitanjima, mnoge knjige su kroz istoriju bile zabranjivane iz različitih razloga. Neke su izazvale sudske procese, druge su spaljivane, a pojedine su čak dovele do ozbiljnih osuda i zabrana.

Ovo je antiutopijska priča o društvu koje je previše naviklo na veštački komfor izgrađen na eksploataciji. Bila je previše neukusna za cenzore nehrabrog starog sveta. Irska je zabranila "Vrli novi svet" zbog onoga što su videli kao komentare protiv religije i tradicionalne porodice, kao i zbog upotrebe psovki. Indija je otišla toliko daleko da je Hakslija nazvala "po*nografom". To je zbog njegovog prikaza sveta u kome je rekreativni seks bio podstican od malih nogu.

2. Salman Ruždi – Satanski stihovi (1988)

Iako su knjige bile zabranjene pre i posle "Satanskih stihova", nijedna nije dovela do toga da je njihovom autoru neko nacrtao metu. U stvari, malo modernih knjiga ima tako krvavu istoriju objavljivanja. Kao rezultat izlaska ove knjige, Salman Ruždi je morao da se krije čitavu deceniju. Iranski ajatola Hoemini izdao je na njega fetvu koja je takođe dovela do smrti Ruždijevog japanskog prevodioca. Napadani od strane mnogih u muslimanskom svetu zbog bogohuljenja, "Satanski stihovi" spaljivani su na ulicama u Velikoj Britaniji i širom muslimanskih zemalja.

3. Vladimir Nabokov – Lolita (1955)

"Lolita" je knjiga čija je reputacija često zamaglila njen stvarni sadržaj. Dešavalo se da mnogi koji odluče da pročitaju ovaj roman očekujući da će biti užasnuti ili uznemireni, na kraju budu razočarani. No, zbog svoje kontroverzne teme ljubavi i požudi jednog odraslog čoveka prema tinejdžerki, knjiga je ubrzo nakon izlaska bila zabranjena u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Pročitajte još: Priča od koje podilazi jeza: O pravoj Loliti snimljen film, a dve glumice doživele njenu strašnu sudbinu

4. Erih Marija Remark – Na zapadu ništa novo (1928)

Mnoge knjige su našle na nacističkim lomačama 1933. godine. To uključuje i one značajnih pisaca i mislioca poput Kafke, Tomasa Mana i Alberta Ajnštajna. Međutim, nijedna nije bila tako kritična prema Nemačkoj iz doba Prvog svetskog rata kao "Na zapadu ništa novo". Nacionalsocijalisti, pa čak i brojni vojnici i pisci koji nisu bili politički orijentisani prema nacistima, smatrali su je nepatriotskom. Ono što se ovim grupama i pojedincima nije dopalo u knjizi je upravo ono što je čini tako ubedljivim prikazom pravih užasa ratovanja.

5. Džordž Orvel – Životinjska farma (1945)

Nije iznenađujuće da je Orvelova satira o brutalnostima komunizma bila zabranjena u staljinističkom SSSR-u. Njen status zabranjene knjige trajao je i nakon pada Berlinskog zida. "Životinjska farma" je i dalje zabranjena na Kubi i Severnoj Koreji (iz istih razloga zbog koje su je zabranili Sovjeti). Zabranjena je i u Keniji zbog kritike korupcije i, što je još bizarnije, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je bilo zbog prikaza svinje koja govori, što je ocenjeno kao suprotno muslimanskim vrednostima.

6. Džerom Dejvid Selindžer – Lovac u žitu (1951)

Interesantna stvar u vezi "Lovca u žitu" je što je to istovremeno najviše puta zabranjivana knjiga i druga knjiga koja se najviše proučava u američkim školama. Branioci ovog romana vide ga kao komentar na frustracije i muke tinejdžerskog života. Ipak su cenzori u njemu videli sve, od uzročnika ubistava i samoubistava, pa do komunističke propagande. Ono što cenzori nisu uspeli da shvate, međutim, jeste da će zabrana knjige zbog prikaza tinejdžerskog bunta samo naterati buntovne tinejdžere da je traže još više.

7. Džejms Džojs – Uliks (1920)

Budući da se radi o naročito teškoj knjigi za čitanje, mnogima su promakle reference na masturbaciju u jednom od poglavlja Džojsovog remek-dela. To nije sprečilo da ovo poglavlje bude proglašeno opscenim od strane sudova nakon što je objavljeno u književnom časopisu. Možda je cenzorima bilo toliko teško da shvate ovu knjigu. Verovali su da bi slična tematika mogla biti i u drugim poglavljima. Roman je bio na listi zabranjenih u SAD i Velikoj Britaniji tokom većeg dela 1930-ih.

A u Srbiji?

I u našoj zemlji su pojedina štiva bila zabranjivama kroz istoriju iz političkih, moralnih ili ideoloških razloga:

• "Dnevnik Ane Frank" – Ova knjiga je 1990-ih bila na meti cenzure u nekim delovima Srbije zbog političkih prilika i stavova u vezi sa Drugim svetskim ratom. Ipak, nikada nije zvanično zabranjena na državnom nivou.
• "1984" – Džordž Orvel – U vreme socijalističke Jugoslavije, knjiga je povremeno bila osporavana zbog kritike totalitarnih režima, ali nije bila trajno zabranjena.
• "Vojna tajna" – Branko Ćopić – Knjiga je bila zabranjena 1950-ih jer je vlast smatrala da negativno prikazuje tadašnji komunistički režim.
• "Sudija u ratu" – Dragoslav Mihailović – Ova knjiga je zabranjena jer je govorila o Golom otoku, zatvoru za političke neistomišljenike u SFRJ.
• "Zabranjena knjiga" – Mirko Kovač – Ova knjiga je bila zabranjena u Jugoslaviji zbog političkog sadržaja i kritike sistema.

Bonus video:

Theculturertrip.com/Mondo