Njegov najnoviji roman, "Minesota", odvodi nas u zabačeni gradić prekriven snegom, gde hladnoća nije ništa u poređenju sa zaverama koje tinjaju ispod površine. Na papiru – sve deluje kao savršen recept za još jedan Nesbeov hit.
U Minesoti, oružje je dostupno svakome – ali je pravi okidač zapravo samoća. Usamljenost u ovom romanu ne traži rame za plakanje, već izlaz. I zato je zastrašujuća – jer ne zna u šta će se pretvoriti kad jednom progovori. Kod Nesbea, usamljenost nije samo rezultat gubitka, već unutrašnja pukotina koja se širi bez obzira na to koliko su drugi fizički blizu.
Dobra ideja, ali...
U središtu radnje je bivši FBI agent – otac koji je izgubio dete, brak, karijeru – i sada pokušava da pronađe ono malo smisla što mu je ostalo kroz potragu za ubicom. Nesbe piše efikasno, često brutalno precizno, sa rečenicama koje ostaju da odzvanjaju.
Ipak, iako su zaplet i atmosfera izuzetno upečatljivi, primećuje se da autor u "Minesoti" povremeno podilazi američkoj publici – kako kroz arhetipske likove tako i kroz pokušaj da se uklopi u žanrovsku matricu američkog trilera. Na momente deluje kao da je roman pisan s idejom o ekranizaciji već u glavi, što ne mora nužno biti mana, ali čini da delo gubi onu specifičnu "severnu" autentičnost.
Uprkos atmosferi i stilistički efektnoj prozi, roman se oslanja na arhetip koji je već više puta ispričan – otac u potrazi za osvetom. Čak i emocionalni udarci deluju poznato, kao da ih je Nesbe izvukao iz dobro poznatog ormara žanrovskih rešenja.
Dodatno, roman često prelama u pravcu političkog komentara – kroz rasnu netrpeljivost, američki odnos prema pravdi i moralnu koroziju institucija. I dok su te teme važne, njihova prisutnost ponekad deluje forsirano, kao da autor pokušava da zadovolji očekivanja američkog tržišta više nego što istinski prati unutrašnju logiku priče.
Čitati ili ne?
Ukoliko se odlučite da i sami zaronite u novi Nesbeov svet neizbežno ćete doći do dela gde glavnom protogonisti (barem prividno) sve lađe potonu, autor ga tu smešta u auto gde se na radiju čuje pesma “On Parole” od benda Motorhead, najtoplija preporuka je da ostatak glave pročitate uz tu pesmu. Samo otvorite Youtube (pokušajte da izdržite dve do tri reklame) i stavite se u ulogu glavnog lika. Nećete zažaliti.
Uprkos svemu, "Minesota" nije promašaj – daleko od toga. To je vešto konstruisan triler, sa slojevima psihološke drame, nasilja i tuge, koji uspeva da drži pažnju do samog kraja. Nije Nesbe u svom najboljem izdanju, ali ni daleko od toga. Ako tražite čvrstu žanrovsku priču s mračnom atmosferom i junacima koji krvare iznutra – bićete zadovoljni.
Zaključak:
"Minesota" je zanatski dobar triler sa poznatim zapletom, upečatljivim dijalozima i atmosferom koja zrači snegom i tišinom. Ipak, izostaje originalnost i emotivna sila koju su imali Nesbeovi najbolji radovi. Ako ste novi u njegovom opusu – ovo može biti uzbudljiv ulazak. Ali ako znate Huleov svet napamet, ovde ćete više prepoznati nego otkriti.
Pročitajte i šta je sve Ju Nesbe nedavno otkrio za MONDO: “Bio sam dete koje je ušlo u pogrešan voz i završilo u Beogradu”: Ju Nesbe o raspadu Juge, novoj knjizi i Netflix seriji
Bonus video:
