Zavirili smo u svet štampe i otkrili kako rukopisi "rastu" u knjige i koliko dana je neophodno da pisano delo stigne iz štamparije u ruke pisca i čitalaca.
Sudbinu knjiga teško je odrediti pre predstavljanja izdanja publici. Mnoga dela za koja se veruje da će postati hit - propadnu. Neki naslovi dožive uspeh, iako se činilo da neće biti objavljeni. Bez obzira na ishod, svaka knjiga prolazi isti put - onaj štamparski.
Kad autor pretoči ideje u reči, veliki deo rada na knjizi je završen. Međutim, tada na red dolazi tehnička oprema izdanja, dug i složen proces koji zahteva desetak dana i deset dugih "koraka". Retko koji pisac uživa u ovom periodu, jer čekanje da knjiga ugleda svetlost dana rađa brojne sumnje i nestrpljenje kod autora.
"Pre štampe, rukopis prolazi nekoliko provera. Predaje se uredniku izdanja i lektoru koji jezički uređuje tekst, pazeći na sve eventualne pravopisne i stilske propuste, kao i na slovne greške", saznali smo u jednoj beogradskoj izdavačkoj kući.
Sledi određivanje formata knjige, izbor papira, odgovarajućeg fonta i ilustracija. Sadržaj rukopisa se prelama i priprema za štampu.
Istovremeno teče proces dizajniranja korica knjige. Rad na osmišljanju naslovnice zahteva kreativnost koja će pomoći prodaju knjiga, jer knjige zanimljvog dizajna i privlačnog naslova mnogo brže stignu do čitalačke publike.
Tehničko uređivanje knjige budno prati urednik, pazeći da se svi koraci dogode u pravom trenutku.
Nakon grafičke montaže knjiga odlazi u štampu, a proces štampanja "teče" ovako:
Čuvena Gutenbergova štamparija pojavljuje se 1445. godine i donosi matricu po kojoj su se slova slagala i menjala. Tehnike štampe držale su se ovog "recepta" sve do 19. veka kada se pojavljuju rotacione mašine koje su u kratkom vremenskom periodu mogle da izbace veliki tiraž.
Sredinom 20. veka, pojavom savremenih tehnologija, a naročito kompjutera, način pripreme i sama štampa napredovali su velikom brzinom, a mogućnosti štampanja razvijaju se i danas. Nesputani razvoj štamparske tehnologije tako nam je omogućio da uživamo u delima koja se plasiraju u hiljadama primeraka.
Odmaranja uz knjigu, učenja i maštanja, naravno, ne bi bilo da svi procesi štampe ne "odrade svoje". Evo šta znače pojmovi iz sveta štamparstva sa kojima ćete se možda nekad sresti, a koji knjizi daju dušu.
Sve kovanice koje se danas koriste u štamparijama izvedene su iz nemačkog i engleskog jezika, jer je štampa danas najviše razvijena na prostorima gde su ti jezici domanantni.
Pomenućemo samo nekoliko poznatih termina. Cantragovanje je razvrstavanje stranica odštampanih na istom tabaku, ili različitim tabacima i slaganje u blok koji ide na povez.
Lajmovanje je lepljenje, a klamovanje označava heftanje. Komplikovana reč frajštendovanje predstavlja iscrtavanje putanje oko objekta na štampanoj površini.
A kako knjiga dobije korice?
Sve knjige se "šiju" i povezuju mekim (broširanim) ili tvrdim povezom. Knjigovesci pakuju savijene i sređene tabake u korice i tako dobijamo gotove knjige. Dobro obučeni knjigovesci mogu da "skockaju" i do sto knjiga za nešto više od jednog sata.
Ako napišem knjigu kako da je zaštitim?
Knjige "ne postoje" sve dok ih zvanično ne izdate i zavedete u katalozima. Tada dobijaju bar-kod. Ova oznaka izrađuje se iz ISBN (International serial book number) broja koji je drugačiji za svaku knjigu. Dodeljuju ga nacionalne biblioteke koje vrše i katalogizaciju knjige u publikaciji (CIP zapis).
(MONDO)
Za više Mondo TV video priloga posetite našu rubriku MondoTV, a ukoliko imate zanimljivu priču pošaljite nam mail na [email protected], ili nam šaljite linkove ili poruke na Twitteru s hashatagom #MondoTV.
Kad autor pretoči ideje u reči, veliki deo rada na knjizi je završen. Međutim, tada na red dolazi tehnička oprema izdanja, dug i složen proces koji zahteva desetak dana i deset dugih "koraka". Retko koji pisac uživa u ovom periodu, jer čekanje da knjiga ugleda svetlost dana rađa brojne sumnje i nestrpljenje kod autora.
"Pre štampe, rukopis prolazi nekoliko provera. Predaje se uredniku izdanja i lektoru koji jezički uređuje tekst, pazeći na sve eventualne pravopisne i stilske propuste, kao i na slovne greške", saznali smo u jednoj beogradskoj izdavačkoj kući.
Sledi određivanje formata knjige, izbor papira, odgovarajućeg fonta i ilustracija. Sadržaj rukopisa se prelama i priprema za štampu.
Istovremeno teče proces dizajniranja korica knjige. Rad na osmišljanju naslovnice zahteva kreativnost koja će pomoći prodaju knjiga, jer knjige zanimljvog dizajna i privlačnog naslova mnogo brže stignu do čitalačke publike.
Tehničko uređivanje knjige budno prati urednik, pazeći da se svi koraci dogode u pravom trenutku.
Nakon grafičke montaže knjiga odlazi u štampu, a proces štampanja "teče" ovako:
Šta je cantragovanje, a šta lajmovanje?
Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo Gutenberga. I dalje bismo prepisivali knjige i brojna imena iz sveta književnosti ostala bi nepoznata.Čuvena Gutenbergova štamparija pojavljuje se 1445. godine i donosi matricu po kojoj su se slova slagala i menjala. Tehnike štampe držale su se ovog "recepta" sve do 19. veka kada se pojavljuju rotacione mašine koje su u kratkom vremenskom periodu mogle da izbace veliki tiraž.
Sredinom 20. veka, pojavom savremenih tehnologija, a naročito kompjutera, način pripreme i sama štampa napredovali su velikom brzinom, a mogućnosti štampanja razvijaju se i danas. Nesputani razvoj štamparske tehnologije tako nam je omogućio da uživamo u delima koja se plasiraju u hiljadama primeraka.
Odmaranja uz knjigu, učenja i maštanja, naravno, ne bi bilo da svi procesi štampe ne "odrade svoje". Evo šta znače pojmovi iz sveta štamparstva sa kojima ćete se možda nekad sresti, a koji knjizi daju dušu.
Sve kovanice koje se danas koriste u štamparijama izvedene su iz nemačkog i engleskog jezika, jer je štampa danas najviše razvijena na prostorima gde su ti jezici domanantni.
Pomenućemo samo nekoliko poznatih termina. Cantragovanje je razvrstavanje stranica odštampanih na istom tabaku, ili različitim tabacima i slaganje u blok koji ide na povez.
Lajmovanje je lepljenje, a klamovanje označava heftanje. Komplikovana reč frajštendovanje predstavlja iscrtavanje putanje oko objekta na štampanoj površini.
A kako knjiga dobije korice?
Sve knjige se "šiju" i povezuju mekim (broširanim) ili tvrdim povezom. Knjigovesci pakuju savijene i sređene tabake u korice i tako dobijamo gotove knjige. Dobro obučeni knjigovesci mogu da "skockaju" i do sto knjiga za nešto više od jednog sata.
Ako napišem knjigu kako da je zaštitim?
Knjige "ne postoje" sve dok ih zvanično ne izdate i zavedete u katalozima. Tada dobijaju bar-kod. Ova oznaka izrađuje se iz ISBN (International serial book number) broja koji je drugačiji za svaku knjigu. Dodeljuju ga nacionalne biblioteke koje vrše i katalogizaciju knjige u publikaciji (CIP zapis).
(MONDO)
Za više Mondo TV video priloga posetite našu rubriku MondoTV, a ukoliko imate zanimljivu priču pošaljite nam mail na [email protected], ili nam šaljite linkove ili poruke na Twitteru s hashatagom #MondoTV.
