Beleške i skice rukopisa Džejmsa Elroja za roman "Crna dalija" izloženi su u Biblioteci Tomas Kuper na Univerzitetu Južne Karoline u Kolumbiji.
Beleške i skice rukopisa Džejmsa Elroja za roman "Crna dalija" izloženi su u Biblioteci Tomas Kuper na Univerzitetu Južne Karoline u Kolumbiji.Privlačna brineta umrla je od povreda glave, ili dubokog uboda u stomak, ili pak divljačkog davljenja, navode istražitelji. Rane nanete nazubljenim nožem pronadjene su i na njenim grudima i levoj nozi, kao i na licu.
To je sadržaj nekih od Elrojevih rukom pisanih beležaka iz perioda kada je pisac istraživao za roman prvi u seriji romana u kojoj je i knjiga "Poverljivo iz El-Eja".
"Snimljen je (istoimeni) film (Brajana de Palme), a ovo je način da im pokažemo pisca koji stoji iza filma", rekao je Patrik Skot iz Biblioteke Tomas Kuper.
Kao što je slučaj sa likovima njegovog romana, i Elroj je bio opsednut ubistvom Crne dalije, kazao je Skot.
Njegovo interesovanje za ubistvo mlade glumice Elizabet En Šort vuče korene i iz nerešenog ubistva njegove majke koja je pronadjena udavljena svojom najlon čarapom 22. juna 1958, u El Montu u Kaliforniji.
Ubistvo Crne dalije jedno je od najsenzacionalnijih nerešenih ubistava u Los Andjelesu u poslednjih šest decenija.
Potraga za ubicom počela je 15. januara 1947, kada je glumičino telo pronadjeno u losandjeleskom okrugu Krenšo.
Elizabet En Šort (22) mučena je, a njeno telo je pri struku presečeno na pola. Iz tela je iscedjena krv, a unutrašnji organi su uklonjeni. Na licu joj je urezan "osmeh" od uha do uha.
Glumica, koja je došla u Holivud iz Masačusetsa sanjajući o slavi, bila je poznata kao Crna dalija jer je rado nosila crnu odeću i cvet u kosi. Njeno ubistvo užasnulo je, ali i fasciniralo američki grad, a i danas zanima eksperte za kriminal.
Skot je izrazio nadu da će posetioci izložbe primetiti jedinstven Elrojev stil. "Umetnost njegovog pisanja je njegov stil. Zbog dugih skica, kada uredjuje rukopis, iz njega izbacuje 20 odsto reči sa svake stranice", rekao je Skot.
Kolekcija se čuva na Univerzitetu Južne Karoline zahvaljujući naporima jednog radnika biblioteke, koji je 1998. zamolio Elroja da toj instituciji pozajmi beleške.
Elroj je samouki pisac koji je video obe strane zločina, a zato je i "Crna dalija" tako jedinstvena, objasnio je Skot.
Film Brajana de Palme po romanu "Crna dalija" od prošlog vikenda se prikazuje u severnoameričkim bioskopima.
