Olimpijski san - roman koji treba pročitati

Snovi su sastavni deo naših života. Kažu: "Ko nema snove - siromašan je" i "Ko nema snove - nema ništa".

Upravo o tome je reč u novom romanu nagrađivane književnice za decu Silvije Otašević "Olimpijski snovi", koju je objavila izdavačka kuća "Pčelica".

Roman je o devojčici koja ima san da na Olimpijskim igrama 2020. osvoji četiri zlatne medalje u plivanju, čak i da bude bolja od Misi Frenklin koja je u Londonu napravila istorijski trijumf i osvojila četiri zlatne medalje, ali na tom putu postoje problemi... bazeni u Beogradu se zatvaraju...

"'Olimpijski san' će vas naučiti kako da čvrsto verujete u svoje snove. Ako vam se ponekad učine dalekim i nedostižnim, ne odustajte. I zapamtite - radom i upornošću se snovi ostvaruju", primetila je urednica izdanja Bojana Jovanović.

Ali, roman nije samo o odlasku na sportsko takmičenje, već ima i dublje poruke. Govori o toleranciji, o generacijskom prijateljstvu, đacima škole za supertalente, ali i o zaljubljivanju i jednom Marku koji ima najčvršći zagrljaj i crne oči kao junaci japanskih manga stripova.

Pregovor i pogovor, kako bi priča bila potpuna, i kako bi se mladi dodatno motivisali da ne odustaju od svojih snova, da ih podsete da odricanja vrede, napisali su pravi sportisti, oni čijim se rezultatima divila cela nacija - plivačica Nađa Higl i vaterpolista Aleksandar Šapić.

Njena prva knjiga bila je "Plurkini musketari", koju je najveći žiri, a reč je o stotinama dece iz tridesetak beogradskih osnovnih škola, proglasio za najbolju te godine. Za tu knjigu nagrađena je "Dositejevim perom".

Druga Silvinija knjiga je moderna bajka "Gradić pufnastog sunca". Nastala je kao plod Silvijine želje da pomogne najmlađima da prevaziđu strah od mraka. Knjigu su ilustracijama i recenzijom obogatila i dva giganta jugoslovenske kulturne scene - scenograf Milenko Mile Jeremić i novinar, dramski pisac i nekadašnji upravnik Beogradskog dramskog pozorišta i drame Narodnog pozorišta Miodrag Mija Ilić.

Silvija Otašević je dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice za nesebičan, predan i dugotrajan i stvaralački doprinos u širenju kulture. Dve godine je provela u Prinstonu gde je izučavala akademsko i biznis pisanje. Danas živi u Majamiju.