U beogradskom hotelu Moskva proglašeno je ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine, a laureat je Saša Ilić sa romanom "Pas i kontrabas".
Žiri su činili Tatjana Nenezić, Teofil Pančić, Ivan Milenković, Branko Kukić i Marjan Čakarević.
U najužem izboru bili su i sledeći romani:
"Po šumama i gorama", Milenko Bodirogić ("Orfelin")
"Grozota ili...", Slobodan Tišma ("Čarobna knjiga")
"Mulat albino komarac", Stevo Grabovac ("Imprimatur")
"Yugoslav", Ana Vučković ("Partizanska knjiga")
Grupa od 18 pisaca ranije je pozvala na bojkot ovog priznanja. Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević i još 15 njihovih kolega traže bojkot NIN-ove nagrade.
U zajedničkom saopštenju oni su naveli da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman,
"Ne postoje te nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju, niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni Ninova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala neosporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla", stoji u zajedničkom pismu koje potpisuju Kecmanović, Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.
Nenezićeva je ranije Tanjugu izjavila da neće komentarisati poziv na bojkot, i da će obrazložiti odluku žirija na proglašenju pobednika, što će biti prilika za sve koji se "ozbiljno bave književnošću" da saslušaju argumente žirija.
O ROMANU:
Protagonista romana, kojem je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama, punktume oko kojih je uspostavljen širok društveni konsenzus da ih ne treba tako ogoljene gledati ili da ih treba zaboraviti; od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci -- tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.
Glavni junak je džez kontrabasista koji je prestao da svira, zarobljen u post-vremenu, kada bi njegov život po svim predočenim parametrima trebalo da bude već završen, ali nije. Traje zaglavljen između katatoničnog očaja i vojno-farmaceutski determinisane "pomoći", između zahteva plemenskog boga i zakona industrije zabave koja se predstavlja kao umetnost.
Važno pitanje koje ova knjiga postavlja je kako progovoriti o ratnoj traumi, tom teškom talogu, jedinom preostatku prethodnog života što isijava kao sestra razvaljenog černobiljskog jezgra, ostavljena potomstvu da je pokriva, zatrpava i gura pod tepih. Traganje za izlazom iz tog stanja neraskidivo je vezano za pronalaženje blue tona nove slobode, što je možda najupečatljiviji kvalitet ove proze.
"Pas i kontrabas" je roman o džezu, ljubavi i antipsihijatrijskoj pobuni protiv društva koje je odlučilo da zaboravi svoje ratove.