Grupa aktivista i glumaca okupila se ispred Ministarstva prosvete u Nemanjinoj ulici u Beogradu, kako bi čitali neke od najlepših pesma "odbačene" Desanke Maksimović.
Oni su osudili odluku Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da čuvena pesnikinja ne bude više u trećem i četvrtom razredu gimnazije uz obrazloženje da se "ne uklapa u epohu" i da "program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu".
Međutim, nakon što je reagovala Zadužbina "Desanka Maksimović" i poslala pismo Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić i drugi, u ovom zavodu najavili su, ipak, obrađivanje zbirke "Tražim pomilovanje" u prvom razredu gimnazije.
Skupu u Nemanjinoj prisustvovali su glumci Milan Caci Mihajlović, Ljiljana Blagojević, Aleksandar Srećković Kubura i Vanja Milačić.
"Kao student Beogradskog univerziteta učestvovao sam 1968. godine u velikim studenskim protestima. Drhtao sam kao prut kada su me posle divne i velike Desanke Maksimomović prozvali da se obratim studentima. Filološki fakultet je bio na nogama kada se pojavila dama sa crnim šeširom da jasno i glasno podrži studente, da podrži mladost svoje zemlje", rekao je Milan Caci Mihajlović, a zatim izrecitova čuvenu Desankinu "Krvavu bajku".
"Sledeće će neko da nam zabrani bukvar. Šta ćemo da budemo pismeni, uzmemo mastilo, stavimo prst i to je dovoljno", poručila je Ljiljana Blagojević, a zatim izrecitovala "Poreklo".
Aleksandar Srećković Kubura pre nego što je pročitao pesmu "Tražim pomilovanje za zgužvane misli", poručio je da nije čovek koji ide na skupove, smatra da u ovoj zemlji ima previše političkih skupova, ali da ovo nije jedan takav skup.
"Ja sam ovde, jer ovo nije politika, ovo je preživljavanje. Preživljavanje naše kulture, koju decenijama gaze, ali sada otvoreno pokušavaju da je ubiju. Ako nema kulture, nema naroda , ako nema naroda nema države, a ako nema države nema mene, nas, naših sinova, kćeri i unuka", rekao je Kubura.
Vanja Milačić recitovaja je Desankinu pesmu "U ropstvu" i poručila da je ona pesnikinja njenog detinjstva, ali da je nečijom nepodobnom odlukom došlo do toga da ona ne treba da bude pesnikinja detinjstva i života naše dece.
Pored glumaca skupu je prisustvovala i nastavnica iz Užica Biljana Crnić, kao i Ana Stevanović i Siniša Kovačević, organizator skupa, koji je istako da Desanka nije jednina koja je "izbačena" iz školskih klupa.
"Podsetiću vas da u udžbenicima i lektiri više nema 'Otadžbine' Đure Jakšića, jer je ona previše rodoljubiva, da više nema 'Narodnog poslanika', jer se ta Nušićeva satira pretvorila u realističnu dramu, nema više ni Domanovićevog 'Vođe', a tu su i mnogi, mnogi drugi", rekao je on.
Skupu je pristuvovao i jedan broj aktivista, koji su došli da pokažu da je Desanka važna i smatraju da je ona uticala na formiranje njihovih ličnosti i da napad na nju znači i napad na našu istoriju i znanje.
"Ono što su nam naši predci ostavili i što je zapravo najvažnije jeste to znanje koje se nažalost danas u ovom društvu ne ceni. Želeli smo da skrenemo pažnju na to da uzori iz prošlosti naši velikani moraju da se poštuju, jer ako pogledate ko danas pokušava da bude uzor mladima, videćete da jedan Željko Mitrović nikada ne može da bude pronalazač kao Nikola Tesla, da jedna Tijana Ajfon nikada ne može da bude Mileva Ajnštajn i da ni jedna novokomponovana spisateljica neće smeti da potisne Desanku Maksimović, jer ako se to desi onda smo mi kao društvo skrenuli u krajnot koja nam ne treba", rekao je za MONDO Ivan, jedan od aktivista.