- Tekst podseća na pet srpskih književnih remek-dela koja su u svetu dobila velika priznanja, ali ih domaći čitaoci danas retko uzimaju u ruke.
- Među njima su Andrićeva 'Prokleta avlija', Ćosićevo 'Vreme smrti', Crnjanskijev 'Roman o Londonu', Pekićevo 'Besnilo' i Kišov 'Peščanik'.
Često se ponosimo našim velikanima, njihova imena nose ulice, a njihove biste krase trgove širom zemlje. Ipak, ako bismo prosečnog prolaznika pitali kada je poslednji put otvorio neko od njihovih kapitalnih dela, odgovor bi vrlo verovatno bio tišina ili bledo sećanje na srednjoškolski pismeni zadatak.
Donosimo vam pet remek-dela naših najvećih pisaca koja su očarala svetsku publiku, dok ih domaći čitaoci nepravedno zaobilaze.
1. Ivo Andrić "Prokleta avlija"
Kada se pomene naš nobelovac, u misli automatski dođe "Na Drini ćuprija". Ipak, inostrana književna kritika, posebno francuska i nemačka, godinama unazad ističe "Prokletu avliju" kao Andrićev stilski najsavršeniji i najzreliji roman. Na Zapadu je ova kratka, klaustrofobična priča o carigradskom zatvoru doživljena kao univerzalna politička alegorija o totalitarizmu, prirodi zla i mehanizmima vlasti — stajući rame uz rame sa orvelovskim vizijama. U Srbiji, s druge strane, malo ko se ovom kratkom remek-delu vrati nakon školskih dana.
2. Dobrica Ćosić "Vreme smrti"
Monumentalna tetralogija o stradanju Srbije u Prvom svetskom ratu, Kolubarskoj bici i golgoti preko Albanije, izazvala je senzaciju kada je prevedena na engleski i francuski jezik. Ugledni New York TTimes i Le Figaro otvoreno su Ćosića poredili sa Lavom Tolstojem, fascinirani anatomijom ratnog pakla i herojstva jednog malog naroda. Dok se u inostranstvu čita kao epski istorijski triler, na domaćem terenu Ćosićevi obimni tomovi retko se čitaju od korice do korice, često zarobljeni u večitim debatama o autorovom političkom angažmanu.
3. Miloš Crnjanski "Roman o Londonu"
Ispisana tokom teških emigrantskih godina u Londonu, ova priča o knezu Rjepninu spada u najpotresnije evropske romane o siromaštvu, samoći i gubitku tla pod nogama u modernoj metropoli. U Velikoj Britaniji i Francuskoj prepoznat je kao vrhunac egzistencijalizma, ravan najvažnijim delima Selina i Kamija. Domaći čitalac, međutim, uvek radije bira lirske "Seobe", dok teški, mračni, ali genijalni ritam "Romana o Londonu" uglavnom ostaje rezervisan za najupornije zaljubljenike u književnost.
4. Borislav Pekić "Besnilo"
Kada je Pekić radnju svog romana smestio na londonski aerodrom Hitrou i stvorio medicinsko-filozofsku dramu o raspadu civilizacije pod udarom mutiranog virusa, stvorio je delo koje je odmah prešlo lokalne granice. Na Zapadu je dočekan kao moderna verzija Kamijeve "Kuge", hvaljen zbog besprekorne dinamike i oštre kritike tehnokratskog društva. Iako je Pekić u javnosti ikona inteligencije i morala, njegova složena i zahtevna proza danas se u široj javnosti češće citira na internetu nego što se zaista čita.
5. Danilo Kiš "Peščanik"
Završni deo Kišovog porodičnog ciklusa doneo je piscu ogroman međunarodni ugled; velika Suzan Zontag smatrala je Kiša jednim od ključnih autora 20. veka. Dok je Grobnica za Borisa Davidoviča privukla Zapad svojom disidentskom i političkom snagom, "Peščanik" je u inostranim akademskim krugovima slavljen kao vrhunac formalne inovacije o Holokaustu i raspadu ljudskosti pred sistemom. Ipak, zbog specifične strukture, policijskih zapisnika i hermetičnog stila, za prosečnog domaćeg čitaoca ova knjiga je i dalje ostala nedodirljiva enigma.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: