Obećanje da će svaki nastup na povratničkoj turneji biti specijalan (čitaj: neponovljiv), članovi skopske grupe „Leb i sol“ su u nedelju uveče, na prvom od dva beogradska koncerta, i održali - većim delom koncerta držali su na nogama nekoliko hiljada posetilaca u Centru "Sava".
Dvoipočasovni koncert je okončan sa tri bisa, a originalna postavka grupe „Leb i sol“ je za dva i po sata svirke pružila presek svoje karijere, od instrumentalnih radova s početka karijere koji predstavljaju mešavinu makedonskog etno-zvuka, džeza i roka, do hitova iz 80-tih poput „Čuvam noć od budnih“, "Mamurni ljudi", „Talasna dužina“, "Kao kakao", "Čukni vo drvo"...
Koncertima po zemljama bivše Jugoslavije „Leb i sol“ obeležava 30 godina od nastanka, pa je u skladu sa tim gitarista i pevač Vlatko Stefanovski, podsećajući na savremeni tehnološki napredak, zatražio od prisutnih da, umesto upaljača, uz narodnu pesmu "Uči me majko, karaj me" upale mobilne telefone.
Slično je bilo i tokom prvog bisa za "Skopje", a Leb i sol su tada odsvirali i narodnu "Raspukala Šar planina", prvu studijsku pesmu snimljenu od raspada benda 1991. godine.
Uz odličan zvuk u Sava centru i tehnički besprekornu svirku, Stefanovski, basista Bodan Arsovski, klavijaturista Kokan Dimuševski i bubnjar Garabet Tavitijan pokazali su beogradskoj publici zašto su svirački i umetnički bili i ostali jedan od najcenjenijih jugoslovenskih bendova.
Drugi beogradski koncert „Leb i sol“, koji u Beogradu nastupaju posle 14 godina pauze, održaće u ponedeljak uveče u Sava centru.
Leb i sol su se 15 godina od raspada prvi put ponovo sastali u aprilu na povratničkim koncertima u Bitolju i Ohridu, sa kojih su izdali DVD sa jednom studijskom pesmom, narodnom "Raspukala Šar planina".
Osnovani 1976. godine u Skoplju, Leb i sol su prvi istoimeni album objavili 1977. godine, a sledili su "Leb i sol 2" (1978) i "Ručni rad" (1979), posle čega ih napušta Dimuševski i bend postaje trio.
Posle albuma "Beskonačno" (1981), Tavitijana zamenjuje za bubnjevima Dragoljub Djuričić na pločama "Sledovanje" (1982), živom "Akustična trauma" (1982), "Kalabalak" (1983), "Tangenta" (1984), "Zvučni zid" (1986) i "Kako kakao" (1987).
Dimuševski se vraća na albumu "Putujemo (1989) i živom "Live In New York"(1991), posle kojeg se grupa razilazi.
(MONDO - tekst: Biljana Živančević/foto: Beta)
Dvoipočasovni koncert je okončan sa tri bisa, a originalna postavka grupe „Leb i sol“ je za dva i po sata svirke pružila presek svoje karijere, od instrumentalnih radova s početka karijere koji predstavljaju mešavinu makedonskog etno-zvuka, džeza i roka, do hitova iz 80-tih poput „Čuvam noć od budnih“, "Mamurni ljudi", „Talasna dužina“, "Kao kakao", "Čukni vo drvo"...
Koncertima po zemljama bivše Jugoslavije „Leb i sol“ obeležava 30 godina od nastanka, pa je u skladu sa tim gitarista i pevač Vlatko Stefanovski, podsećajući na savremeni tehnološki napredak, zatražio od prisutnih da, umesto upaljača, uz narodnu pesmu "Uči me majko, karaj me" upale mobilne telefone.
Slično je bilo i tokom prvog bisa za "Skopje", a Leb i sol su tada odsvirali i narodnu "Raspukala Šar planina", prvu studijsku pesmu snimljenu od raspada benda 1991. godine.
Uz odličan zvuk u Sava centru i tehnički besprekornu svirku, Stefanovski, basista Bodan Arsovski, klavijaturista Kokan Dimuševski i bubnjar Garabet Tavitijan pokazali su beogradskoj publici zašto su svirački i umetnički bili i ostali jedan od najcenjenijih jugoslovenskih bendova.
Drugi beogradski koncert „Leb i sol“, koji u Beogradu nastupaju posle 14 godina pauze, održaće u ponedeljak uveče u Sava centru.
Leb i sol su se 15 godina od raspada prvi put ponovo sastali u aprilu na povratničkim koncertima u Bitolju i Ohridu, sa kojih su izdali DVD sa jednom studijskom pesmom, narodnom "Raspukala Šar planina".
Osnovani 1976. godine u Skoplju, Leb i sol su prvi istoimeni album objavili 1977. godine, a sledili su "Leb i sol 2" (1978) i "Ručni rad" (1979), posle čega ih napušta Dimuševski i bend postaje trio.
Posle albuma "Beskonačno" (1981), Tavitijana zamenjuje za bubnjevima Dragoljub Djuričić na pločama "Sledovanje" (1982), živom "Akustična trauma" (1982), "Kalabalak" (1983), "Tangenta" (1984), "Zvučni zid" (1986) i "Kako kakao" (1987).
Dimuševski se vraća na albumu "Putujemo (1989) i živom "Live In New York"(1991), posle kojeg se grupa razilazi.
(MONDO - tekst: Biljana Živančević/foto: Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.