Pevačica Jadranka Stojaković ostala je upamćena ne samo po svom toplom glasu i emotivnim šansonama, već i po izuzetno tragičnoj životnoj priči. Iako je bila umetnica nežne energije i bogatog stvaralaštva, sudbina joj nije bila blagonaklona.
Pevačica koja bi ove godine, da je živa, proslavila svoj 75. rođendan, provela je 23 godine u Japanu, gde je, daleko od domovine, saznala da je tokom ratnih dešavanja izgubila stan u Sarajevu, kada je provalio unutra nepoznati čovek i na prevaru ga preprodao. Pevačica nikad više nije vratila otetu imovinu.
Nažalost, tu nije bio kraj. U Japanu je saznala i da joj je preminula sestra, a tragedije su se potom samo ređale. Mnogi su govorili tada da su njene najlepše i najtužnije pesme poput: "Što te nema", "Sve smo mogli mi", "Ima neka tajna veza", postale njena kletva.
Uprkos svemu, do poslednjih dana čuvala nadu i dostojanstvo.
"Život mi je bio težak još od detinjstva. Do pete godine živela sam sa majkom, koja se selila iz mesta u mesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. I oni su se selili po celoj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji…", ispričala je jednom prilikom Jadranka, koja je svoju muzičku karijeru, zbog čestih selidbi, započela upravo van granica naše zemlje.
Početak karijere
Karijeru je započela krajem 1970-ih, brzo stekavši prepoznatljivost kao kantautorka i interpretatorka šansona i šlagera, koje je izvodila sa osobenom emotivnošću. Pored koncertne scene, radila je i muziku za televiziju, a jedno od značajnih priznanja bilo je poziv da komponuje uvodnu numeru za 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine.
Upravo tada je jedan japanski novinar, impresioniran njenim nastupom i muzikom, poneo Jadrankine ploče u Tokio. To joj je otvorilo vrata japanske muzičke scene — ubrzo je stigao poziv da nastupi na petodnevnom festivalu povodom Prvog maja, što je označilo početak njenog dugog boravka u Japanu.
Smrt sestara
Tokom ratnih devedesetih, nakon što je saznala da joj je stan u Sarajevu oduzet do doživela je i veliku porodičnu tragediju — smrt sestre. Doputovala je u domovinu kako bi prisustvovala sahrani, ali tada ju je zadesio novi šok: na putu do groblja, pred njenim očima, u saobraćajnoj nesreći stradala je i njena druga sestra, vozeći se u kolima ispred nje. Uprkos slomljenom srcu, Jadranka je nastavila dalje, pronalazeći snagu u umetnosti i muzici.
Pad na bini
Međutim, 2010. godine, doživela je pad prilikom izlaska na binu, što je izazvalo ozbiljnu povredu. Naredni meseci doneli su pogoršanje zdravstvenog stanja, a dijagnoza je bila teška — Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), progresivna bolest motornog neurona, koja je dovela do potpune nepokretnosti.
"Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna," ispričala je u jednom intervjuu, ostavljajući snažan utisak svojom iskrenošću i mirnoćom.
Svi je zaboravili
Pošto nije uspela da povrati stan u Sarajevu, poslednje godine života provela je u Banjaluci, u domu za stare. Tada je otkrila i da su je svi zaboravili, a da muziku i dalje sanja.
"Ne mogu se setiti ko mi je dolazio u poslednje vreme. Nema više mene. To je to, nemam ni glasa. Ne mogu više, bolest mi je uzela sve. Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim ceo život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem", pričala je ova diva tragične sudbine.
I pored svega, do samog kraja negovala je vedar duh, govoreći o važnosti pozitivnih misli i nade, koje su je nosile kroz sve životne oluje, a preminula je 3. maja 2016. godine, u 66. godini života.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
