Ljudi su umeli da zapale vatru pre skoro 790.000 godina, što im je pomoglo da iz Afrike dođu
na tlo Evrope, pokazuje nova studija.
Analizom kamena kremenaca na arheološkim nalazištima na obali reke Jordan, istraživači s izraelskog Jevrejskog univerziteta otkrili su da su rane civilizacije naučile da zapale vatru, što je bila prekretnica kojom im je omogućeno da upuste u istraživanje nepoznatih teritorija.
Prema prethodnoj studiji objavljenoj 2004. godine, čovek je u to vreme mogao da kontroliše vatru - da je prenosi granjem. Istraživači sada kažu da su ljudi umeli i da zapale vatru, a ne
samo da se oslanjaju na prirodne pojave poput gromova.
Naučnici navode da je to tadašnjim ljudima omogućilo nezavisnost što je pomoglo migraciji u severne krajeve.
U novoj studiji, objavljenoj u nedavnom izdanju "Quaternary Science Reviews", navode se otkrića sa 12 arheoloških slojeva u Gešet Benot Jakovu na severu Izraela.
"Novi podaci pokazuju da je bilo kontinuirane, kotrolisane upotrebe vatre kroz više civilizacija i da oni nisu bili zavisni od prirodnih požara", rekla je danas arheološkinja Nira Alperson-Afil.
Premda istraživači nisu pronašli ostatke drevnih "šibica", Alperson-Afil je rekla da obrasci spaljenih kremenaca, pronađenih na istom mestu, kroz 12 civilizacija predstavljaju pokazatelj sposobnosti da se zapali vatra, iako metode paljenja i dalje nisu poznate.
(Beta/MONDO)
na tlo Evrope, pokazuje nova studija.
Analizom kamena kremenaca na arheološkim nalazištima na obali reke Jordan, istraživači s izraelskog Jevrejskog univerziteta otkrili su da su rane civilizacije naučile da zapale vatru, što je bila prekretnica kojom im je omogućeno da upuste u istraživanje nepoznatih teritorija.
Prema prethodnoj studiji objavljenoj 2004. godine, čovek je u to vreme mogao da kontroliše vatru - da je prenosi granjem. Istraživači sada kažu da su ljudi umeli i da zapale vatru, a ne
samo da se oslanjaju na prirodne pojave poput gromova.
Naučnici navode da je to tadašnjim ljudima omogućilo nezavisnost što je pomoglo migraciji u severne krajeve.
U novoj studiji, objavljenoj u nedavnom izdanju "Quaternary Science Reviews", navode se otkrića sa 12 arheoloških slojeva u Gešet Benot Jakovu na severu Izraela.
"Novi podaci pokazuju da je bilo kontinuirane, kotrolisane upotrebe vatre kroz više civilizacija i da oni nisu bili zavisni od prirodnih požara", rekla je danas arheološkinja Nira Alperson-Afil.
Premda istraživači nisu pronašli ostatke drevnih "šibica", Alperson-Afil je rekla da obrasci spaljenih kremenaca, pronađenih na istom mestu, kroz 12 civilizacija predstavljaju pokazatelj sposobnosti da se zapali vatra, iako metode paljenja i dalje nisu poznate.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.