Glumac Branislav Trifunović je ovogodišnji dobitnik nagrade "Pravi muškarac". S dobitnikom priznanja smo pričali i o uzorima mladih, ali i hajci koja se digla zbog predstave!
Ovogodišnje priznanje za "Muškarca godine", koje dodeluje organizacija Centar E8, otišla je u ruke glumca Branislava Trifunovića.
Ukoliko ne znate kakva je ovo nagrada i kome se dodeljuje - onima koji su svojim ponašanjem pružili pozitivne primere muškosti mladićima i dečacima. Onima koji treba da imaju značajnu ulogu u borbi protiv nasilja svojim angažovanjem u društvu.
Ove "uslove" ove godine ispunjava glumac Branislav Trifunović, muškarac koji je poslednjih nedelja punio naslovne strane domaće štampe navodnim "cepanjem zastave Srbije" u predstavi izvedenoj u Leskovcu.
Nakon pisma reditelja u kojem stoji da te scene NEMA u predstavi, a i onima koji su cpredstavu gledali i takođe rekli da toga nema, MONDO je dobio priliku da sa muškarcem godine porazgovara na ovu temu, ali i čuje savet kako "naterati" muškarce da budu zaštitnici, ne nasilnici.
"Normalnost se izgubila i zato ti klinci nemaju uzore. Mi smo u ovoj zemlji, politika verovatno, satrla verovatno svaku vrstu autoriteta i deca nemaju na šta da se ugledaju. Svi gledaju ponekada sportiste ali i to je već problematično. Jeste li videli šta je Novak Đoković prošao jer je promenio način ishrane?! Tako da ovde postoji jedna vrsta problema u mentalitetu da nekako je mnogo lakše da ljude spustimo na nivo koji je dozvoljen prosečnom čoveku koji ima probleme koje svi imamo. Problem je u edukaciji i onome koliko ulažemo u kulturu i obrazovanje. U kulturu ulažemo manje od 0,73 posto, u obrazovanju postoje pare samo za plate nastavnicima i to je stav zemlje šta želi da radi. Kada shvatimo šta su prioriteti imaćemo manje mržnje, prebijanja žena, rasne mržnje, ali to je dug put", rekao je Trifunović MONDU, a onda otkrio i kako je uspeo da savlada hajku oko cepanja zastave.
"Ja sam imao puno, puno pretnji i već sam na to navikao. Nisam gubio kontrolu u celoj toj stvari, ali jesam jednom zamalo, kada se to prelilo na moje roditelje. Tu sam mogao da odreagujem, ali sam se sabrao. Mislim da oni žele tu vrstu reakcije, ali ja nisam taj čovek i taj karakter i ja se trudim da im ne dam tu vrstu reakcije. Ja ću se truditi da budem nasmejan i pričam o ovome, jer znam da sam u pravu. Iz više aspekata sam se trudio da ne dozvolim sebi grešku na koju bi oni reagovali. Zato sam smiren".
