Mogla sam da imam problem, kriminalci su me poštovali zbog njega: Ana Stanić u podkastu "Nešto moje"

Popularna pevačica Ana Stanić gošća je pete epizode podkasta "Nešto moje" čija je voditeljka Ksenija Mijatović. Ona se osvrnula na svoje početke, odrastanje kraj oca, poznatog hirurga, odnosa sa sinom i vaspitanja, ali se dotakla i izazova u karijeri spomenuvši "ožiljke" koje nosi s ponosom nakon brojnih uspona i padova.

"Sebi sam zadala težak zadatak, a sada kada hoću da uradim nešto skromno biće - vidi ovo, ništa posebno. Moram svaki put da opravdam taj neki imidž nekoga koji je inovator, mada to više i nisam, jer pogledam nekad ove nove klince, ne znam uopšte ni koja je to muzika - ona mi je užasna, ali ‘kidaju’ spotovi - nenormalno je dobra video produkcija”, započela je Ana Stanić svoju priču.

"To je nekako sad postalo dostupno, tako da svaka čast! Trudim se da u okvirima mojih mogućnosti prikažem sebe koliko god mogu u nekom novom svetlu. Sa novim albumom sam isto to probala. Sada mi je zanimljivo da prvo sebe nekako zabavim, da mi bude osveženje kada se gledam, a onda se to valjda na kraju prenese i na publiku. Muzika je prva stvar, ali uvek je i taj vizuelni deo važan, i mora nekako da korespondira sa onim muzičkim.”

Nije lako naći inspiraciju za kreativnost, u čemu si je ti tražila?

“Mahnito gledam filmove i serije. Ne volim sad one klasike, već umetnički pristup kada je u pitanju film. Volim B produkciju, evropski film. U poslednje vreme sve više volim serije. Obilazim i puno izložbi, gledam umetnost, tuđe spotove, fotografije. Na kraju krajeva gledam i Instagram. Tu ima svega toga. Na kraju, nemam pojma šta tu konkretno utiče, ali sve je to u kombinaciji sa nečim mojim, kako sam odrastala, i kako ‘kapiram’ šta je važno."

Kada smo kod toga, kakvo je bilo tvoje odrastanje?

"Odrastala sam opsednuta muzikom, opsednuta MTV-jem, spotovima i verovatno sam, kao i svi iz naše generacije, imala kasete i kasete nasnimljenih video spotovima. I kad to pustim, meni je to bio ceo svet. Generalno, moja ta neka filozofija kada je muzika u pitanju je idealistička, što utiče na to kako se predstavljam."

Inače, nakon duge pauze, Ana je nedavno objavila album "Kvar na srcu" koji je "praktično rekapitulacija njenog unutrašnjeg rasta", naročito jer je od 22 pesme, za 19 autor. 

“To mi je užasno važno jer sam mislim da sam u autorskom smislu onako sazrela, naročito kada su tekstovi u pitanju. Prvi put sam sebi dozvolila da i kada pišem tekstove pokažem neku svoju ranjivost, zato se i zove "Kvar na srcu". Puštam da izađe iz mene ta neka moja intimna priča. Ranije se nisam usuđivala. Iako ima i veselih pesama, potpuno poletnih, većina numera ima tu neku ispovednu notu i govore o ranama, kvarovima… o nečemu na šta možda ne bi trebalo da se ponosimo. Mislim da je lepota muzike upravo u tome što može da bude isceljujuća - meni svakako, a nadam se i ljudima koji se budu udubili i to slušali.”

Kako danas razumeš ranjivost, šta je “boji” na ovom albumu, koje emocije?

"Ja sam neko ko ne pokazuje previše emocija, naročito ne u javnosti. Imam tu neku zadršku, ali to ne znači da nisam veoma emotivna i da ih ne preživljavam duboko u sebi. Od malena imam taj imperativ da moram da budem snažna - ja sam bila najstarija ćerka i unuka u celoj porodici, i ne znam da li to ima neke veze, ali uvek sam mislila da moram da pokazujem snagu. Lepo je i oslobađajuće kada u nekom trenutku dođeš u fazu života da pustiš sebe da budeš ranjiv, odnosno, da drugi vide da si ranjiv.”

"OK je priznati poraz, ali i da imaš neke ožiljke"

Ksenija Mijatović je pitala Anu i kako joj je bilo da pokazuje tu ranjivost.

“Ima nekih pesama za koje nisam bila sigurna da li da ih uopšte stavim na album. Možda je to bilo za neku moju fioku, ali sam na kraju sve to stavila na album, i osećaj je malo zastrašujuć, a pomalo i oslobađajuć. Te pesme govore o patnji, bolu, prevazilaženju istih. Ono što šaljem kao poruku je da je OK priznati poraz, ali i da imaš neke ožiljke. To znači da si živeo, ali je isto tako jako važno kako ćeš s time da se suočiš i kako ćeš sutra - da li ćeš dići glavu i ići dalje.”

“Sada se moj sin mene malo stidi”

Kako je bilo odrastati u tvojoj porodici gde ti je otac bio vrhunski hirurg? Jesi li imala utisak da si dodatno pod lupom javnosti?

"Nisam toliko. Nisu mi gledali kroz prste, ali sam, primera radi, doživljavala neverovatnu količinu poštovanja koju sam zaslužila kao njegova ćerka kada sam u društvu ljudi kojima je moj tata spasio život ili ne znam kako pomogao. To poštovanje je on zaslužio kao stručnjak, i neko ko je je spašavao živote, a to mi uvek bilo nekako bilo lepo.”

“Evo, na primer, sada se moj sin mene malo stidi. Ja sam se na moje roditelje uvek ponosila. Mama - svi je vole, omiljena profesorka, tata - spašava živote, i svi su u fazonu, šta god da ti treba, a moj sin sada kaže 'hajde nemoj da dolaziš u školu’”.

Kako se nosiš sa tim, šta mu kažeš?

“On je u suštini negde ponosan, ali je svestan da sam potpuno atipična, i da umem tako nekad njegove drugare da pitam dosta direktno neke stvari, pa onda on malo šizi i zbog toga. Ali da, moje dete dosta drugačije odrasta nego ja, i onda mi je mnogo zanimljivo što sam bila na estradi, sceni, u šoubiznisu, a imala sam drugi 'background', i to mi je prosto prijalo.”

Zbog oca je nisu dirali “žestoki” momci

Ana je potom otkrila detalje svog odrastanja.

“U ono ludo kriminalno vreme sam imala nekad situacije da mi je možda progledao kroz prste neko koga sam mogla da iznerviram, isprovociram ili da upadnem u neki problem, ali ne, bude ono - ‘aha, tvoj ‘ćale’ je taj i taj? Okej! On je spasio mog prijatelja’. Mislim, sad da ne spominjem kakve sam sve imala tu situacije i kakvi likovi su imali ‘respekt’.

S druge strane, danas je potpuno drugačije vreme, i ono su stvarno bile devedesete. Baš su bile teške, a danas je nekako sve u tom smislu drugačije, i meni je važno da moj sin to zna. Čak i danas kada pravim pesme, otpevam mu i on mi da neko svoje mišljenje.”

Da li ga poslušaš?

“Pa da, mislim, ne poslušam ga skroz, ali vrlo uvažavam njegov utisak jer mi daje suvisle, prekritične komentare. On zna neku moju filozofiju, i da mama nije samo tu na muzičkoj sceni, nego šta je tu sve činilac toga. Bilo mi je bitno da ga upoznam sa celom tom situacijom, tako da me u suštini podržava.”

Jesi ga pripremila za to da je njegova mama atipična jer se bavi javnim poslom ili se nisi time bavila?

“To je išlo sve onako u hodu. On je sad u nekoj buntovnoj fazi, pa ga nerviraju neke stvari, ali je u suštini malo ponosan, a malo ga nervira. Sukobljena su to osećanja.”

“Deci fali samostalnosti”

Ana, pričala si o porodici, o ocu. Kada sad se osvrneš i vidiš koji su vrednosni sistemi bili u okviru porodice, koliko si uspela da ih očuvaš kada je tvoj život u pitanju? Šta je to što duboko vrednuješ u svom životu?

"Ja se svojim detetom bavim mnogo više nego što su moji roditelji bavili mojim odrastanjem. Bilo je drugo vreme, i sad ja njemu kažem: 'Čoveče, da su mene moji ovoliko nutkali, podsećali, to bi bilo strašno'. Trudim se da dete osamostaljujem koliko god mogu, da ga bodrim, da sâm radi stvari. Nekad mu namerno kažem 'neću ja, idi ti', misleći da mu činim dobro i stvarno verujem da deci najviše danas fali samostalnosti i naravno, lepog vaspitanja.”

“Mlađe generacije umeju da budu bahate”

“Mene su moji učili kroz neke svoje primere i kroz razgovore. Prvo, da je važno razgovarati. Drugo, da je važno da se ima taj neki vrednosni sistem koji je čvrst, koji potiče iz tvog ličnog nekog integriteta, vaspitanja, svega zajedno. Neću se ni iznervirati kada mi sin dobije neku lošu ocenu, osim ako mi neko kaže da je bio neposlušan ili da je pokazao neko nepoštovanje prema nastavniku, prema odrasloj osobi. To lepo vaspitanje je jako važno, i da veruje u sebe, da se bori, zna svoju vrednost, ali ove mlađe generacije umeju da pokazuju tu neku bahatost.

Ne kažem ja sad da ti sad treba nekoj staroj osobi da praštaš ili da si ponizan. Mi smo to možda bili previše u naše vreme. Znam kakva sam ja bila kad sam se pojavila, kada sam bila najmlađa. Svakom bih dala i pažnju i uvažila šta kaže. Možda sam zbog tog osećaja jer sam najmlađa dala i previše prilike da to zloupotrebe, ali ipak mislim da današnjoj deci i tinejdžerima fali tog nekog kućnog vaspitanja i poštovanja nekoga ko možda nije stariji, ali je iskusniji, treba možda nešto da te nauči, da ti pokaže.”

"Nisam se uozbiljila kad sam postala majka"

Ana, veoma si lepa žena. I to je ono što žene često umeju da prokomentarišu i da kažu kako divno izgledaš, kako si negovana. Da li možeš da podeliš sa nama šta ti unosi balans u život?

“Osim genetike, mada su meni i mama i tata onako mladoliki i uvek su dobro izgledali, mislim da je neki moj glavni trik ta neka moja radoznalost, nemirnost duha, neka blentavost. U suštini, ja se, ni kada sam postala majka i ušla u određenu fazu života, nisam skroz onako uozbiljila i pretvorila u neku ženu u godinama. I dalje sam ista duhom kao što sam bila sa 20 ili 30, samo što sam sad bolja jer imam više iskustva i samopouzdanja. U suštini, to je taj neki nemiran duh, uvek iznova postavljanje pitanja, neshvatanje sebe previše ozbiljno, sklonost ka dubokim razgovorima, humoru, putovanjima."

"S jedne strane ne želim da budem površna u odnosima, s druge strane ne želim da previše sve gledam onako ozbiljno i tragično, i plus na sve to bavljanje muzikom, iznova komuniciranje i provođenje vremena sa ljudima koji su umetnici, muzičari, koji su isto tako nekog veselog duha. Tako sam i formirala ekipu oko sebe, to se iskristalisalo, i onda sve to zajedno čini da i sa novim borama ljudima deluješ sveže, mlado. Nije to količina brige o sebi, nego je to duhovno stanje uma.”

Ana je otkrila i da se jako trudi da zdravo živi.

“Volim da legnem na vreme, dugo spavam. Izuzetno zdravo se hranim, uz ne previše odricanja. Jedem i kalorično i možda gurmanski, ali nema ‘junk food-a’. Na primer, ja ću da pojedem i sarmu i kolač ponekad ili masno praseće pečenje, ali neću ga jesti stalno. 

Moja ishrana se bazira na to da više od pola nedelje da jedem ribu, salate, supe, bareno povrće, zdrave žitarice… svaki obrok mi je potpuno izbalansiran da bude svega toga. Kada jedem onako loše, nerviram se, nije mi lep osećaj. Telo sâmo traži da sledeći obrok bude izbalansiran i tako živim već godinama. Ne pušim, vrlo umereno pijem, dosta se krećem, aktivna sam dnevno, a taj lajfstajl dugoročno daje rezultate."

A ljubav?

“Ljubav je, naravno, neizostavan činilac mog nekog osećaja. Ja bih bez ljubavi teško živela. Znaš ono kad kažu neke žene koje su dugo same: 'Ne treba mi niko, super mi je ovako'. Ja sam i u nekim periodima kad sam bila sama imala simpatiju, makar sam bila zaljubljena. Kad sam bila klinka, uvek mi se neko sviđao, nekad i dvojica u isto vreme. Čak me je i nerviralo što nikad nisam mogla da budem sama. Odlučim ja, donesem odluku, ali na kraju - vidi što je ovaj sladak, i kreće ludilo. To je jedan činilac života koji sve oboji i bez koga nije da osećaš da ti to fali, ali je dosadno.”

Ksenija Mijatović se nadovezala na njen odgovor i dodala da je i to karakteristično za brojne umetnike, da ne ne vole da budu sami. "Nije da ne možemo. Mi ne volimo. Mi volimo u paru", objasnila je psihološkinja.

Ona je pitala Anu i da li je danas zaljubljena, i šta za nju ljubav znači, da li se nešto promenilo.

“Zrelost nosi, nažalost, puno bola i gorkih pilula. S jedne strane volim to partnerstvo i zaljubljenost, ali imam i neverovatnu potrebu za nezavisnošću i za nekim sopstvenim integritetom, prostorom, slobodom. To kad se sukobi može da dovede do raznih problema, ali nije mi se slika o ljubavi previše menjala suštinski. Moja slika o ljubavi je oduvek bila, i verovatno će to zauvek biti, potpuno romantična i idealizovana, što nije pametno. Jedna tvoja koleginica mi je rekla da imam malo taj tinejdž pristup kada je ljubav u pitanju, i da na tome moram da poradim, ali ne znam baš da li sam uspela, jer mi je taj racionalni pristup ljubavi suvoparan. Potrudiću se da budem racionalna u svemu drugom, ali u ljubavi - to mi je onako, bez veze.”

Saradnja sa simpatijom iz detinjstva

Pevačica se potom dotakla i saradnje sa Borisom Novkovićem, čuvenim šarmerom ex YU muzičke scene u koga je, kako je priznala, bila zaljubljena kada je bila mlada.

“Moram da ti priznam - ja sam bila klinka koja je u njega zaljubljena. Nije sad da me je držalo ne znam koliko dugo, ali bilo je jedan period, ostao mi je kao ta ikona iz detinjstva. Kad sam napravila tu pesmu za koju mi je bila ideja da bude s njim duet, od trenutka kada sam to pomislila dok mu je nisam pustila prošlo je dve godine, jer sam se ja stidela, pa sam se ustručavala. A onda sam se bukvalno vratila u tinejdž doba. I sva sreća njemu se pesma dopala.”

Pevačica je otkrila i kakav je zapravo Novković.

“Toliko je lepo vaspitan. Ti tačno vidiš, on je verovatno zvezda od kad zna za sebe, a fascinantno je koliko ima i tu neku stidljivost, finoću, i neverovatno kućno vaspitanje. To mi je toliko bilo kod njega razoružavajuće kada sam videla. Jedna prelepa skromnost.

Kad smo počeli da sarađujemo, on je i ortak i neko ko ume da ti pošalje neku prelepu reč utehe i poruke ako si u nekoj teškoj situaciji. Kad se desilo ono u Ribnikaru, pošto moj sin ide u tu školu, doduše, nije bio u toj smeni, toliko mi je dirljivu poruku poslao, ja bih se sad rasplakala kad bih je pročitala."

"On je taj tip, pravi dobri dečko, a istovremeno je luckast, duhovit. Malo, malo pa mu se desi neka glupost - neku osobu upita da li je, ne znam, trudna, a ona se samo ugojila. Prosto, cela ta saradnja je toliko lepo prošla, uz puno smejanja i lepe atmosfere, baš zato što ima taj mladalački duh i uvek će ga nositi. Zato i izgleda 15 godina mlađe.”

“Moji ožiljci me čine onim što sam danas”

Kako je bilo nositi se sa izazovima kroz karijeru? Šta vidiš kao svoju najveću vrlinu u prevazilaženju, osobinu koja ti je pomogla da kroz godine guraš dalje i da prevazilaziš izazove?

“Mislim da je to neka moja upornost, i ono - padnem pa ustanem i sve tako. Ne dozvolim da mi klone duh, i ponosna sam i na svoje poraze i na svoje uspehe. Moji ožiljci me čine onim što sam danas. Jedna strana je ta upornost, a s druge strane to sve proizilazi iz moje neke vere u sebe. Imam jednu čudnu kombinaciju stidljivosti i nesigurnosti, i onda nekog sumanutog samopouzdanja. Na kraju krajeva, verujem u sebe i u ono što radim, a to me tera da idem dalje, jer je moj posao pun nekih prepreka, udaraca. Stalno su tu neki šamari, neko 'minglovanje'. Imam tu neku socijalnu inteligenciju, mogu da se dopadnem nekome kad to želim, ali vrlo lako mogu da napravim i neprijatelje jer mi je jezik dosta nepažljiv, brz. Rešavanje zakulisnih stvari su veliki deo ovog posla, ali te ohrabri ljubav prema muzici i vera da radiš neku lepu stvar.”

Da li čitaš loše komentare o sebi? Kako se nosiš sa tim?

“Čitam samo na Jutjubu jer je tu druga ekipa. Tu su oni koji su došli da čuju moju pesmu, to nisu ‘hejteri’. Čak i ako tu pročitam neki loš komentar gledam da ga shvatim konstruktivno, kao nešto što mogu da popravim. Ali oni maliciozni komentari su katastrofa, nekad slučajno pročitam, i stvarno se ‘smoriš’. Pa ‘smore’ se ljudi kad im neko prenese - e ovaj je rekao to i to za tebe, a kamoli kad svojim očima pročitaš. To je prosto nešto što svi mi moramo da prihvatimo, i da naučimo s tim da živimo. Zato ja na mom Instagramu, ko god je maliciozan, odmah ide na blok. Došao si kod mene u kuću, poštuj. Ako me ne poštuješ, izvolite, vrata pa napolje".

Ovo vreme nosi jedan drugačiji pristup životu, sebi, uticali su i industrijska revolucija, internet, sve je drugačije. Kako si se adaptirala na to?

“Sećaš se kada smo bili klinci, najveći je bio problem šta će Sindi u ‘Huper-u’ da kaže. Da li će Sindi da me potkači? I kad me potkači, to me uništi, a sad to na svakom koraku imaš."

"Više je benefita jer mi danas imamo priliku da direktno komuniciramo sa svojim fanovima, odnosno ljudima koji vole to što radimo. Ja sad u 'real time-u' mogu da čujem neko mišljenje o pesmi, spotu, kako ih je neko doživeo. Ranije su to bila pisma, a ovde si direktno u komunikaciji. To je mnogo lepo i u tome uživam. I onda, nema veze, trpim i negativne aspekte ovog vremena”, zaključila je na kraju Ana Stanić.

Test ličnosti

Ksenija i Ana su na kraju odigrale i malu “igru”, odnosno test ličnosti. Pevačica je imala zadatak da nacrta ljudsku figuru, dok je psihološkinja Ksenija Mijatović tumačila ono što je na papiru.

Reč je o Mahoverovom testu ličnosti, a Ana je nacrtala žensku figuru koja je savršeno oslikavala ono što je ona.

"Sada bi psihoterapeuti i psiholozi rekli da je Ana ima adekvatnu identifikaciju sa sopstvenim polom, jer je prvo nacrtala ženu. Ono po čemu vidimo da je umetnica, su detalji na koje možda neko ne bi na taj način obratio pažnju. Tu su neke narukvice, ogrlica, pa detalji u kosi… ali kroz ovaj crtež vidimo i šta je Ani važno, jedna lepa figura, estetika.

"Zanimljivo je i da su Anine ruke pozicionirane napred, što govori o jednoj vrsti podrške, možda zaštite, to je ono - to sam ja, ne prilazi, pazi šta ćeš da radiš”, završila je, uz osmeh Ksenija Mijatović potvrdivši čak i ovom metodom sve ono što smo o Ani Stanić mogli da čujemo u njenoj intimnoj ispovesti.

A ukoliko ste propustili prethodnu epizodu podkasta, poslušajte u nastavku “Nešto moje” sa Danicom Radulović:

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Mondo Jelena Sitarica)

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!