Kako je Bočeli "nasamario" i o raskidu i braku sa Bosiljčićem: Jelena Tomašević u podkastu "Nešto moje"

U dvanaesetoj epizodi podkasta “Nešto moje”, gošća je pevačica Jelena Tomašević koja je stekla naklonost publike iste sekunde kada se pojavila na sceni. U karijeri je ubeležila učešće na Pesmi Evrovizije, nastup s legendarnim Andreom Bočelijem, a javnost se interesovala i za detalje iz njenog privatnog života – ljubav i brak sa poznatim srpskim glumcem Ivanom Bosiljčićem.

Jelena Tomašević je tokom karijere osvajala brojne nagrade, a na samom početku ispovesti se dotakla i uspeha kojim ne mogu da se pohvale ostale kolege - nastupa s italijanskim tenorom Andreom Bočelijem. Više od deceniju i po pre nego što je stala na binu s njim, slušala ga je u Areni i naglas izrekla želju.

"To je bilo nestvarno za mene. Došao je u Beograd, pevao je na Belgrade river festu i moja menadžerka, prijateljica Biljana kaže ’znaš šta, oni uvek imaju opersku pevačicu koju vode sa sobom, ali ponekad praktikuju da pozovu pop pevačicu iz zemlje gde pevaju, gde nastupaju i ovog puta su pitali'. Tako da je ona poslala moje snimke i biografiju. Sve to oni lepo isčekiraju, mora da se uklopi profil imidža i sve to kako njima treba za njihovu zamisao... i onda je stigao mejl.

Ona me je zvala i pitala me ’šta radiš', ja kažem ’evo, ne znam, nešto sam u kuhinji’. Kaže , ’je l’ imaš stolicu tu pored sebe’? Ja kažem imam, kaže ’sedi sad da ti kažem. Prihvaćena si, prošla si, nastupaš sa Bočelijem’. Ja sam počela da skačem. Bukvalno sam kao dete reagovala", rekla je Jelena i dodala:

"Malo ljudi zna, to sam i pričala u nekim intervjuima, da sam ga 2005. godine slušala u Beogradskoj areni. Sa našom filharmonijom je nastupao, i tad sam bila sa svojom sestrom u publici. To je bilo čarobno veče, svi u publici su plakali koliku je lepotu izazivao. Ja sam samo njoj rekla, ’zamisli kada bih jednog dana pevala sa njim. Čoveče, kako bi to bilo divno'".

Jelena je otkrila potom i kako razume povezanost da 17 godina od njegovog koncerta u Areni stoji s njim na bini.

"Ja mislim da nema slučajnosti. Ja stvarno mislim da ono što ti je predodređeno, ono što je najbolje za tebe, što treba da se desi, da će se desiti uprkos svemu. Tako da, kada se samo setim tog momenta, prosto zvuči neverovatno, ali je u stvari izvodljivo".

Kakav je Bočeli?

"Pa, on je delovao na probi... onako. Došao je tik pred koncert, a taj dan je bilo 45 stepeni. Pretoplo je bilo. Mi smo svi veče pre probali, simfonijski orkester RTS-a i ja, i tu je bio njegov dirigent. Ja sam pevala 'Vivo Perle' i 'Canto della terra' i izabrali su od svih pesama 'Gde si bilo jare moje' da pevam akapela, našu tradicionalnu pesmu, i ja sam probala sve svoje deonice, svoju pesmu i otišla kući. Sutradan dolazim na tonsku probu u nadi da ćemo zajedno to sve probati. Međutim, oni kažu da on nije stigao još uvek i da stiže tik pred koncert. Tako da sam imala tremu kako ćemo mi to isprobati".

Jelena je potom otkrila da na kraju ne bi ni imali probu da nije insistirala, zbog čega će je kasnije Bočeli, pred koncert u Abu Dabiju, slatko nasamariti.

Bočeli je "nasamario"

"Mi smo se upoznali na sceni. Pitala sam ga da li možemo sada da probamo naše pesme. On i dirigent su rekli da nema potrebe, jer je sve odlično prošlo, sve sam super otpevala. I ja ga kažem 'ne, ne, ne, moramo da probamo. Molim vas, molim vas da probamo'. Kaže 'dobro, 'ajde, izaberi jednu pesmu'. Tako da smo mi probali, nismo 'Vivo Perle', pošto mi je ta pesma već bila poznata nego 'Canto della terra'. I u suštini on ne proba duete. On ne proba ništa. Izađe, to sve uradi sve njegova produkcija, njegovi tonci. Sve nameste za njega. On izađe možda nešto malo, čisto radi reda. Ali oni apsolutno imaju svoj setup koji nameštaju gde god idu, sve za njega kako on voli. Apsolutno ne mora da proba. Što je za mene nepojmljivo", rekla je Jelena i objasila:

"Ja volim da probam svaki put. Čak i moji prijatelji zezaju kao 'Jel' si uradila tonsku probu?' Ja sam tonska proba, volim tonske probe i da dođem i čujem sve i svakoga. Ne čujem ovog, podignem ovog, spustim i tako. U svakom slučaju ja sam imala ogromnu tremu. U stvari, to je bila bi više neka odgovornost kako ću ja sad pevati na italijanskom jeziku koji ne govorim. To sam sve naučila perfektno i moja prijateljica koja živala u Italiji mi je proveravala naglasak. Naravno, znala sam i prevod pesme. Melodijsku liniju sam besprekodno naučila, vežbala sam sama kod kuće, u svim situacijama. Mislim da sam dosadila i Nini i Ivanu. Toliko sam to vežbala jer mi je stalo, strašno mi je bilo stalo", rekla je Jelena i otkrila kako je izgledao početak nastupa s Bočelijem.

"Izlazim na scenu, muk u publici. Znači, ne čuje se mušica. Tišina. Međutim, kad se završila pesma, to je takav jedan gromoglasni aplauz bio. Toliko je bilo lepo da je dovodilo do suza. Nisam smela da pogledam oca i majku, Ninu i Ivana, jer su oni plakali od sreće. Ja sam gledala negde, u neku neutralnu liniju da bih mogla da se skoncentrišem i zbog teksta i zbog melodijske linije. Ali sam odlično to uradila. Stvarno sam zadovoljna".

Jelena je potom otkrila i kakvo ju je osećanje dočekalo jutro posle.

"Posle tog koncerta ja sam bila na sedmom nebu. Ivan pita ’je l si dobro?', a ja se ujutru probudila i kažem ’nisam zaljubljena, ali se osećam kao da sam zaljubljena. Kao da su mi ovako letiriću u stomaku, ne znam šta je ovo, nikada se nisam ovako osećala zbog posla, samo zbog ljubavi. Međutim, toliko sam bila srećna da posle kad je stigao poziv za Abu Dabi da idemo, Simfonijski orkester RTS-a, ja nisam verovala. Pa je posle bila priča da ćemo nastaviti sa njim još neku turneju, nažalost, to se nije ostvarilo, ali svakako hvala do neba i za ovo".

REEL 1

Bočeli samo zbog nje organizovao probu

Jelena je potom otkrila i kako je na sledećem zajedničkom nastupu s Andreom Bočelijem, slavni muzičar samo zbog nje organizovao "probu".

"Postoji anegdota jedna iz Abu Dabija. Ja sam došla takođe na tonsku probu, sad već znam da on neće probati duete i to, ali kao aj', pevali smo u Beogradu, već znam kako to ide. I oni meni kažu, idi da se sređuješ. Ja odem da namestim frizuru, šminku i taman kad sam počela sa sređivanjem, čujem, kreće uvod za Vivo Perlevi. Ja brzo iz bekstejdža na binu, a on kaže 'I'm just kidding'. Kao, znao je da sam se ja žalila što nisam probala. Uveče izlazimo, tad je bila Formula 1 u Abu Dabiju, a ono 20.000 ljudi pred nama. Iizlazim na scenu sva onako puna odgovornosti i uzbuđenja, a on kaže, 'sad ćemo da uradimo probu - now we will do the rehearsal“.

Jelena kaže da je Bočeli u Beogradu delovao kao da drži distancu, ali da je stvar bila drugačija kada ih je sve bolje upoznao.

"Pa u Beogradu mi je delovao onako ipak da je imao jednu distancu i da je imao prosto ne poznaje ni mene ni orkestar. On je svetska zvezda, velika muzička veličina. Međutim, kada nas je čuo, upoznao, šalio se s nama u Abu Dabiju. Bio je neposredan, vrlo opušten, ležeran. Takav mi je ostavio utisak!"

"Hoću da igram fudbal"

Nakon što je rekla da je 17 godina ranije slušala Bočelija iz publike, a potom stala na binu s njim, Jelena se dotakla slučajnosti, ali i vere.

"Vera u Boga, u tu višu silu je da zapravo ona rukovodi našim životima i da je samo na nama da budemo ispravni kroz život. U smislu da nikome ne naudimo svesno. Pa čak i ako smo naudili nesvesno, da smo ipak svesni toga da smo nekog povredili. Mislim, bar ja tako razmišljam - da nikad nikome ne podmećem nogu, da nanosim bilo kome neko zlo. Ja sam nekako još kao dete imala tu veru da ću uspeti. Ne znam da li se dete rađa s tim ili kako se to osećanje razvija, jer sam živela u jednoj skromnoj porodici, kako smo i svi, mislim većina ljudi u našoj zemlji. Doduše, imala sam slobodno detinjstvo. Nisam išla u vrtić, mene su baba i deda odgajali, tata i mama su stalno bili na poslu. Zapravo, smenjivali su se, ono prva, druga, treća smena, kako već to ide. Stariji brat je išao u vrtić, ali i on je, da kažem, uticao na to moje odrastanje. Više njegovo društvo nego moje, jer tad, dok sam bila mala, bilo je samo dve devojčice u ulici. Sve su bili dečaci, cela ulica samo dečaci. Onda sam se ja s dečacima najviše igrala. I bila sam vrlo... pa upravo to, slobodno dete. Slobodno dete. Trčala, padala, razbijala se, noge... Stalno nešto u modricama.

'Hoću da igram fudbal, pusti mene, pusti me, hoću'. Onda on mene pusti da branim. Onda se bacam tu da branim te lopte. I stvarno sam bila dobar golman. Posle kažem, 'ja sam ti najbolje branila na golu. Ti možeš da pričaš šta hoćeš'. Međutim, uveče pre spavanja, mene niko tome nije učio, ja molitvu izgovorim i legam da spavam“, rekla je Jelena i otkrila da porodica nije praktikovala religijske rituale.

Porodica nije bila preterano religiozna

"Samo kad je slava, Božić, Vaskrs, tako to. Ali nije da je u kući bilo. Nismo bili liturgijski, da idemo svake nedelje. Uvek su poštovali tradiciju, običaje, sve su to, i moj deda, baba, i tata i mama, svi su poštovali naravno. Ali takvo vreme je bilo da se tome nije nešto pridavao veliki značaj. Ne znam otkud meni to“.

"Bože, pomozi"

Pevačica je potom otkrila i da se molila "za sve".

"Pre spavanja kleknem i molim se Bogu, ’molim te, pomozi mi'. I sad iz srca pričaš, dete malo priča. 'Da sutra ne odgovaram to i to, nisam naučila. Evo, obećavam ti da ću sledećeg časa sama da se javim'. I ja sledećeg časa naučim i sama se javim. Ali me nikad nisu pitali kad se pomolim. Tako da ja kažem, ’aha, vidiš ti kako to radi čoveče’".

Inače, Jelena je počela da se bavi pevanjem još kao dete. Imala je samo 7 godina kada je otišla na prvo takmičenje u Kragujevcu, nakon čega su i molitve počele da se menjaju...

"Ja sam kao dete pevala. Ja sam već sa sedam godina imala Šarenijadu, dečiju, to je dečije takmičenje u Kragujevcu. Pa predstavljala sam školu na tim školskim takmičenjima. Pevala sam u Abraševiću u Kragujevcu - kulturno-umetničko društvo. Tamo sam igrala u folkloru. Tu je bila i pevačka grupa Smilje, u šestom razredu sam već bila solista. Onda sam s Borom Dugićem nastupala. Tako da, kao dete sam već imala, da kažem, ozbiljne neke koncerte i sa njima i kroz njih. I to se znalo - 'molim te Bože, samo da ja ne pobrkam strofe'. 'Molim te Bože da ne zaboravim tekst'. Kako sam rasla tako se to menjalo, ali da, to je radilo, i videla sam da molitva radi iz srca i duše“.

Jelena je otkrila da je molitva uvek prisutna u njenom životu.

"I ako vidim da mi se nešto ne da, da se ne ostvari, ako se nešto desi, shvatam da je to za moje dobro. Iako možda mislim da je trebalo da mi se desi ili pitam ’zašto je mene ovo zaobišlo’ - pa zato što očigledno nije za tebe. Ili bi ti možda donelo nešto što nije dobro za tvoj život, privatni ili kako već. Prihvatanje Božje volje - to je za mene nekako sad vera. Prihvatanje u stvari i nosi jednu dozu mira u nemiru. Jer, kada nešto ne ide onako kako želimo, onda nije nam baš prijatno. A moramo dati sve od sebe. A ti daš sve od sebe, a ono i dalje opet ne ide! Znači, ne treba. Tako da, u suštini, tako razmišljam. Mislim da je to dobro za zdravlje."

Jelena je otkrila i da li smatra da je odrastanje većinski s dečacima, odnosno bratom kojeg je "gnjavila" doprinelo njenoj istrajnosti i disciplini.

"Moguće. Ja sam stalno htela da budem u njegovom društvu. Ali on je meni zatvarao vrata – ’izađi, molim te, pusti nas na miru’. Onda sam mu ubacivala pisma ispod vrata. Sedi s društvom, ja mu ubacim pismo. Mislim da je dosta i do karaktera deteta. Neke crte povučeš možda više na mamu, tatu, babu, dedu, nekog tamo, strica ili tetku. U svakom slučaju ja sam takvo dete bila da kad me pitaju, ne znam, sa šest, sedam godina, šta ćeš biti kad porasteš - pevačica. 'Pa kako znaš?', pa znam. Ja ću biti. Ja ću to biti, ja sam odlučila. Mama je pričala, kad me vodila za protezu, jer sam imala problematične zubiće, krive, pa me odvede kod doktorke, a ona kaže - 'a što ti sunce hoćeš da ispraviš zubiće?' Ja kažem, 'zato što ću da pevam i da budem pevačica'".

Jelena je otkrila i šta misli, koje lične osobine su joj pomogle da istraje u poslu koji je pun neizvesnosti i u kojem dosta faktora utiče na to kako će se odvijati jedna karijera.

"Mislim da je to strpljivost. I istrajnost. Pa disciplina. Kad je malo dete, da li je sad to folklor ili je to neki sport ili neka druga disciplina, da ti u stvari moraš da ideš par puta nedeljno, da imaš neku obavezu pored škole, što uključuje da se aktivno baviš sobom i svojim darom. Da li je to sad slikanje, gluma, pevanje, bilo koja disciplina. Ali kad malo dete nauči to od malena da vežba, nekako mislim da se to vremenom pretvara u to da shvataš da ništa ne pada s neba. Da moraš da se potrudiš, ali da moraš da budeš i tolerantan. Mislim, to sam naučila naravno kasnije kroz život, da moram da budem fleksibilna, da ne sečemo odmah nešto ako neko ne ispadne fer prema tebi ili ne znam šta. Sad naravno, ne kažem da treba puštati da te neko maltretira i gazi, ali da ne treba odmah odbacivati ljude a priori jedan potez loš i 'aj ćao'. Vremenom naučiš da istolerišeš različitosti - u mišljenjima, u ponašanju, u pristupima poslu. Pa i u životu. I kroz prijateljstva, i kroz partnerstvo. Nekako biti fleksibilan, mislim da je to prava reč za nas“

"Počeli smo da se zabavljamo kad sam imala 24 godine"

Čemu te je partnerstvo naučilo i šta bi izdvojila kada pogledaš svoj brak?

"Fleksibilnosti, toleranciji. Dobro, moj brak je stvarno satkan iz ljubavi i ne razmišljam uopšte šta bi bilo, kad bi bilo. To jednostavno nije kod mene opcija uopšte u mojim mislima. Ali nekako mislim da sam mnogo lepo sazrela kao osoba kroz taj odnos, i da smo nekako zajedno rasli, sazrevali, jer smo se mladi i spojili. Doduše, Ivan je stariji od mene četiri i po godine. Sa 24 smo počeli da se zabavljamo, a onda smo imali jednu pauzu, pa smo se posle pomirili, ali recimo i ta pauza je meni bila dragocena".

Jelena je potom otkrila i šta je shvatila u toj pauzi.

"Mnogo je bitno da umeš sam sa sobom. Mislim da je to strašno bitno. I u braku i prosto, Ivan je odlazio na snimanja. I sad zamisli da ja sedim kod kuće i da ne znam šta ću. Mislim, ipak moraš imati sadržajan odnos sa samim sobom. Da mi bude lepo kad sam sama. Mislim da je to mnogo lepo. I ja mislim da to mi žene baš umemo lepo da isplaniramo i da se posvetimo sebi".

Iako je u skladnom braku s glumcem Ivanom Bosiljčićem, priznaje da je sebi rekla "nikad se neće udati za javnu ličnost".

"Kad sam bila mala, ja sam rekla ja se nikad neću udati za javnu ličnost. 'Ne, ne, ne zanimaju javne ličnosti. Ja ću da budem javna ličnost, on ne'", smejala se Jelena i otkrila potom koja je Ivanova osobina koja joj se izdvojila i bila dragocena kao ženi.

"Dobar čovek, pošten, iz dobre porodice. Vrlo smo slično vaspitavani i vrlo smo slično odrasli. Mislim da je ta neka sličnost u vaspitanju, u tim porodičnim vrednostima koje smo imali kao deca, da je to u stvari ono što je neka zajednička osobina i meni i njemu, i uopšte taj neki sličan pogled na budućnost. Zajednička vizija života. Naravno da se razlikujemo karakterno, ali ipak gledamo u budućnost negde sličnim očima. I duhovnost. Mnogo je bitna duhovnost."

"Slikali su kako bacam đubre"

Jelena je priznala da od kako su u braku drugačije pristupaju medijima i tolerantniji su nego što su bili, a potom otkrila i kako je počela njihova veza.

"Kad smo počeli da se zabavljamo, niko nije znao. Ja sam tad išla na Evroviziju, pa je tu bila gungula oko medija, oko novinara. Tad nije bilo ovih elektronskih medija, nego su te pratili. Ja sam živela blizu ovde u Svetogorskoj. Stalno sam sretala novinare iz svih redakcija. Svi su tu živeli u okolini. Kako oni prođu, uslikaju bilo šta. I slikali su mi kako bacam đubre. I uveličavali mi kesu. Pa evo, imala je žurku očigledno, jela je ovo i ovo, pila je ovo i ovo. Bilo je toga. Onda su Ivana par puta uslikali. I onda, kad je to već postalo jasno da smo mi u vezi, onda su stvarno krenuli da vrše pritisak da se slikamo, da dajemo izjave. Mi to nismo hteli u početku, međutim kako vreme prolazilo, na kraju smo posustali, ali uopšte nismo znali s tim da se nosimo. I onda su zaista onako mediji pisali sve i svašta, bio je pritisak na nama. Mi očigledno nismo bili iskusni u tome i tako smo se i rastali. Nekako iz gluposti. Ali kažem opet, bilo je na korist. Meni je izuzetno bilo na korist da sama sa sobom popakujem neke stvari. Šta hoću, šta neću, šta je bitno, šta je nebitno, šta treba istolerisati, šta ne treba. Mislim, vrlo je lepo kada tu samoću iskoristiš na dobar način. Da pronađeš sebe, da se približiš sebi, da vidiš ’čekaj bre šta sad ja ovo radim, šta će meni ovo u životu’. Naravno, tuga je isto prisutna, i treba dopustiti da se desi i da se isplačeš i da proživiš bol i rastanak i sve. Ali opet kad prođe vreme, ajmo podižemo se, idemo. Normalno, idemo dalje. Feniks iz pepela."

Pomirenje posle godinu dana

Jelena je otkrila potom i kako je izgledalo pomirenje s glumcem posle godinu dana.

"Meni je to neverovatno iskustvo, nisam ga nikada imala, ali to je bukvalno kao da se nije ni desilo. Kao da smo nastavili tamo gde smo stali. To mi je bilo neverovatno osećanje. Mislila sam da nema šanse. Čak sam bila ubeđena i rekla svojim prijateljima, svima oko sebe, to sigurno se neće desiti.", rekla je Jelena, a potom otkrila i ko je inicirao pomirenje.

"Ivan je bio džentlmen tu. Znaš ono kad kažu 'pa ne može nikad to da bude kao što je bilo'. Pa ni ne treba da bude kao što je bilo! Treba da bude drugačije, bolje, kvalitetnije, valjda smo sad naučili šta ko voli, šta ko ne voli, malo se prilagodiš i tom odnosu. Naravno, ne da menjaš svoj karakter i sebe zbog nekoga, ali da prilagodiš malo svoje ponašanje".

Na konstataciju da njihova priča zvuči kao pravi "love story", Jelena ističe da njihova priča može biti ohrabrujuća za druge.

"Može biti ohrabrujuće za mnoge ljude koji prolaze sada nešto što sam ja prošla. Ali stvarno mislim da nema radosti bez tuge. Mislim da moraš da prođeš tugu, taj prođeš period razočaranja, pada. Nije normalno da sve bude potaman, ni da tako živiš ceo život. Samo je bitno, što kaže Novak Đoković, da iz ovih stanja, kad padneš, kad ti se desi poraz, neuspeh, raskid, naučiš kako brzo da se oporaviš. Da brzo izađeš iz tog stanja, a opet da dozvoliš i tom stanju da se desi. Ne možeš sad ti da se praviš kao ’ništa, ništa’. Onda zavaravaš sebe. Ovako znači samo da ne ostajemo sad da se valjamo još u tom blatu“.

O ćerki Nini...

Jelena i Ivan Bosiljčić su Ninini (13) roditelji, a Jelena je otkrila da li je naslednica iskazala neke afinitete koji se tiču umetnosti i posla svojih roditelja.

"Ona je stvarno svoja. I sad kad neko kaže - ona ja isti Ivan, meni je ona stvarno svoja. Nije ni ja, ni on. Nešto je pokupila od mene, nešto od njega. Dobra je devojčica i zadovoljna sam kako raste. Ima 13 godina, sada je već tinejdžerka, pokazuje talente, mnogo je muzikalna. Međutim, ne voli time da se bavi. Ne želi to, barem ne još uvek. Možda će je život drugačije odvesti na neku drugu stranu. Završava nižu muzičku školu, odsek klavir. Ide na folklor. To je sama otkrila s drugaricama iz škole. I kada nas je pitala - mogu li ja da krenem na folklor, mi kao 'naravno'! Ivan je bio folkloraš kao mladić. Tako da, eto, tamo peva u pevačkoj grupi, potpuno je sad našla neki svoj tempo života. Sviđa mi se i njeno društvo, to su dobra deca i puštam je da gradi sama svoj svet, tu sam da joj pomognem, da je saslušam, tu sam za nju svakodnevno, ljubavlju, nežnošću, pažnjom. Ona raste u ljubavi, ima podršku od nas, ali takođe nije to jedno idealno okruženje - i mi imamo neke čarke ili se ne slažemo oko svega, ali naravno, ona vidi posle toga i da se to prevaziđe. Za dete je bitno da vidi ako se roditelji oko nečega ne slože, da je to normalno i treba da bude normalno i da, ako je neki zdravi odnos, da se to prevaziđe, jer ako se ne prevaziđe, to se gomila, i možda dovede do nekog pucanja".

Teško podnela očevu smrt

Jelena se potom dotakla i traumatične situacije, kada joj je otac preminuo i kada su je savetovali da svoju tugu krije od ćerke.

"Meni se to desilo pre dve godine kada mi je tata preminuo, i to sam mnogo teško podnela. Malo, malo, ja se zaplačem. I onda su me savetovali - skloni se od nje, nemoj da te vidi. Kažem, neka vidi. Mislim da treba da me vidi i ja se posle toga smirim, isplačem se i smirim se. Onda sam ok, ceo dan. Ali dobro, ne kažem da sad dete treba da me gleda non stop ili svakog dana ili ne znam šta. Ali treba da vidi da je majka tužna zato što je tata preminuo“, rekla je Jelena i opisala kako je izgledala borba za njegov život.

"Verujem u život posle smrti"

"Trajalo je to jedno vreme. Brat, majka i ja smo tu bili za njega u svakom trenutku. Šest meseci je baš bilo onako traumatično. To je 2023. godina. Nažalost, tu nije bilo spasa. Ali on je otišao uz ljubav svih nas. To je jako važno. Mi smo tu bili za njega 24 časa. Majka najviše. To je neverovatno kako je ona njega pazila.Meni je to bilo fascinantno da vidim. A opet, s druge strane, toliko sam srećna što sam imala takvog oca. I mislim da je to ono što me hrani. Ja često pričam sa njim. Kad se molim za njega, ispričam mu šta je bilo", rekla je Jelena i rekla da veruje u život posle smrti.

"Apsolutno. Religije o tome govore. Prvo islam govori ’preselio’. Oni imaju ’preselio’ - znači ti nisi umro, nestao, nego si se preselio na drugi svet. I pravoslavlje govori o večnom životu. Tako da mislim da je lakše svima nama da verujemo u to i da tako lakše prihvatamo odlazak naših najbližih nego da mislimo da nema. Mislim, onda je to utopija jedna. Onda čemu život? Nema nade, nema vere, pa čekaj onda stvarno zašto živimo ovako. Stvarno mislim da postoji. I Nikola Tesla je rekao, to sam našla citat, da smrt ne postoji - postoji svetlost posle smrti i da svi odlazimo u svetlost. Eto, moj tata je u svetlosti".

Koncert povodom 20 godina karijere

Jelena Tomašević je potom najavila koncert kojim će proslaviti 20 godina karijere, 14. marta sa Simfonijskim orkestrom RTS-a u Sava Centru.

"Upravo sa muzičarima sa kojima sam i nastupala sa Bočelijem. Pričali smo o tome, kao ’kad ćemo nešto zajedno da napravimo’, i evo, došlo je to vreme i mnogo se radujem. Biće samo jedan koncert, zato što, verovali li ne, oni su toliko zauzeti u aprilu, u maju, u martu. Imali su samo 14. mart slobodno. Zato je taj datum. Mnogo se radujem toj saradnji sa njima i mislim da će to baš biti veličanstveno, lepo i veliko", rekla je Jelena i otkrila da će imati goste na koncertu, ali ne može da otkriva ko je u pitanju.

"Ti ljudi će doći zbog mene i 20 godina moje karijere. Tako sam nekako uzela taj datum jer je  pesma ’Jutro’ izašla 2005. godine i pobedila na Beoviziji. I to je nekako simbolično, eto. Tih 20 godina, iako meni mama kaže, kako bre 20 godina kad pevaš od sedme? Pa reko’ šta da slavim, trideset i nešto godina?", zaključila je na kraju Jelena Tomašević.

A ukoliko vam se dopadaju ovakve ispovesti, pogledajte i šta je u prethodnoj epizodi podkasta "Nešto moje" rekla Nastasja Nedimović:

 BONUS VIDEO: